Ćirilica dobija mesto na zapadu

SOFIJA – Kada su sveti Ćirilo i Metodije slovenskom svetu dali njegovo prvo pismo, njihova misija bila je da Slovene udalji od uticaja Carigrada i Rima. Posle više od hiljadu godina, ćirilica je krenula na zapad, ovog puta ka ujedinjenoj Evropi.

Kada Bugarska (zajedno sa Rumunijom) bude ušla u Evropsku uniju, što je planirano za 1. januar 2007, ćirilica će postati treće zvanično pismo evropskog bloka, posle latinice i grčkog alfabeta. Do kraja decenije, ako Bugarska uspe da se pridruži evro-zoni, ćirilica bi se mogla pojaviti i na novčanicama evra, piše "Internešenel herald tribjun" (IHT).

EU ima jednu od najvećih prevodilačkih službi na svetu, pa ne očekuje probleme kada bude dodala bugarski jezik i njegovo ćirilično pismo brojnim jezicima sa kojima već radi. Jezička raznovrsnost, međutim, ima svoju cenu.

Za 2005. godinu, ukupni troškovi prevodilačkih službi na 20 zvaničnih jezika EU iznosili su milijardu i milion evra, što je oko jedan odsto ukupnog budžeta unije, ili 2,28 evra po građaninu 25-članog bloka.

Kada se iduće godine budu dodali bugarski i rumunski, a irski takođe postane operativni jezik, očekuje se povećanje troškova za oko 30 miliona evra.

Uprava za prevode, čija su sedišta u Luksemburgu i Briselu, već je najveći odsek Evropske komisije, sa 1.650 stalno zaposlenih prevodilaca i 550 sporednog osoblja. Tokom prošle godine oni su preveli milion i 325.000 stranica.

Trećina svih dokumenata EU prevodi se na sve zvanične jezike, a ostali, uglavnom interni dokumenti, na tri radna jezika – engleski, francuski i nemački. "Pismo je danas lakši deo posla", kaže Diter Rumel iz Prevodilačkog centra EU. "Ali, pre deset godina, to je bio veliki problem", podseća on. Kada je prvi put uveden grčki alfabet, kaže Rumel, tehnologija kojom je EU raspolagala nije mogla da prepozna grčka slova.

Kompjuteri u EU danas koriste "unikod", sistem za šifrovanje karaktera koji omogućava da se predstave sva pisma, čak i jezici koji nisu indoevropski, poput kineskog.

U Bugarskoj, međutim, način pisanja predstavlja problem, kaže ministar za državnu upravu Nikolaj Vasilev. Mnoga slova bugarske ćirilice nemaju ekvivalent u latinici, ili se mogu transkribovati na različite načine.

Posledica toga je da se imena nekih bugarskih gradova na latinici mogu napisati na nekoliko načina, pa se dešava da u istom gradu stoji po nekoliko različitih natpisa. U Sofiji se mogu videti i najrazličitije oznake sa imenima ulica, u nekim kvartovima table su samo ćirilične, u drugim ima i latiničnih.

Vasilev sada radi na tome da, u čast ulaska zemlje u EU, svih 800.000 tabli s nazivima ulica bude zamenjeno novim, dvojezičnim, na bugarskom i na engleskom. Biće postavljene i ploče sa informacijama za turiste na engleskom jeziku.

Vasilev ne brine da li će bugarski jezik preživeti, barem kada je reč o pristupanju Evropskoj uniji. "Prijem u EU ima manje uticaja na ćirilicu nego globalizacija, internet i SMS poruke", kaže on.

Za komunikaciju na internetu ili SMS, mladi Bugari improvizovali su novo latinično pismo, uglavnom zato što im je zgodno da koriste postojeći interfejs za latinicu.

Bugari su, inače, toliko ponosni na svoje pismo da su mu posvetili državni praznik, 24. maj. Tog dana obeležava se Dan bugarskog prosvećenja, kulture i slovenskog alfabeta. Praznik je uspostavljen sredinom XIX veka, kada se Bugarska osamostaljivala posle 500 godina pod otomanskom Turskom.