Ништа од пререгистрације возила

Снови о пререгистрацији возила са црногорских на српске таблице трајали су само једну ноћ. Када су помислили да су се у Влади Србије договорили усред летње паузе и да изјава министра за капиталне инвестиције Велимира Илића представља само најаву одлуке, јуче су се огласила друга два министра – Динкић и Париводић, остављајући "ауто-црногорце" без сваке наде.

Као што је познато, Велимир Илић је у среду најавио да ће на септембарској седници Владе Србије предложити одобрење увоза возила са таблицама градова суседне Црне Горе. Колико је далеко одмакао у својој најави потврђује и рачуница према којој ће се од новца добијеног на основу пререгистрације добити око 300 милиона евра, а тај новац би био утрошен у развој крагујевачке "Заставе".

И док су власници ових аутомобила задовољно трљали руке верујући да су "коначно били у праву" када су на брзину покуповали возила у тада још заједничкој држави, остали министри у Влади Србије својим саопштењима већ су одржали "септембарску седницу".

Непопустљиви Динкић

До сада најгласнији у одбијању пререгистрације "црногораца" Млађан Динкић, министар финансија, у сарадњи са Министарством за економске односе са иностранством издао је јуче, што је прилично неуобичајено, заједничко саопштење у коме се појашњава да су само ова два министарства надлежна за овакве одлуке.

 "Верујемо да је при изношењу свог предлога министар Илић био руковођен добрим намерама, али да није био упознат с прописима који су ван надлежности његовог министарства", каже се у саопштењу и додаје да уколико се овај предлог којим случајем ипак појави на седници владе да ће сигурно бити одбијен.

Да је већ одржана "септембарска седница" потврђује и наставак саопштења у коме се прецизно наводе критике на рачун ових власника возила. Грађани који су куповали возила у Црној Гори, а возе их уз овлашћење у Србији, свесно су ризиковали, јер су знали да та возила неће моћи да региструју у Србији, с обзиром на то да су Црна Гора и Србија још од 2003. године постале две потпуно одвојене царинске територије с различитим царинским прописима.

Због тога пререгистрација неће бити дозвољена, јер би, у супротном, влада погазила сопствене прописе и послала јавности поруку да закон у Србији може да се изиграва.

Оба министарства подсећају и на прошлогодишњу одлуку владе о одобрењу увоза возила која поседују Евро 3 мотор, уз обавезу плаћања ПДВ-а и царине, који омогућавају да се инострана возила легално возе по српским друмовима.

Како све не би остало само на удруженом саопштењу два министарства, јуче се огласила и потпредседница српске владе Ивана Дулић-Марковић с оценом да је њен колега из владе имао "добре намере", али и да није био претходно упознат са комплетном ситуацијом, пошто је питање пререгистрације у надлежности два министарства која су јуче издала саопштења.

"Иницијатива министра за капиталне инвестиције Велимира Илића да се дозволи пререгистрација возила уз накнаду до 300 евра, није спроводила, јер би се тиме кршили прописи", рекла је Ивана Дулић-Марковић.

Тиме је за само двадесетак дана још једном одбијена политичка иницијатива за легализацију ових аутомобила. Претходно се огласио и Српски демократски покрет обнове, али је истог дана реаговао министар Динкић одбацујући овакве предлоге речима да се тиме спречава "рушење темеља правне државе".

Колико кошта очување државних прописа најбоље се види из рачунице коју је, са своје стране, направио министар Илић, а по којој у Србији има чак 100.000 ових аутомобила. Сваки "власник овлашћења" платио би по 300 евра на име таксе и у државни буџет ушло би око 30 милиона евра.

Неке раније рађене рачунице указују да би Србија са "црногорцима" могла да заради и више од 100 милиона евра. Ова рачуница прављена је на процени да са ЦГ таблицама у Србији има само око 50.000 возила те да је свако у просеку вредно око пет хиљада евра. Под претпоставком да се не завирује у мотор, односно коју норму поседује, уз податак да све увозне дажбине за аутомобиле износе 41,6 одсто, произлази да би сваки возач платио нешто више од две хиљаде евра, тако да би држава добила више од сто милиона евра.

Такса у буџет

 Да су овакви приходи увек били спас за "рупе у буџету" потврђује и десетогодишња пракса разних пререгистрација, од којих су неке биле неопходне код људи којима је од имовине остао само аутомобил до оних пререгистрација за власнике који и данас не знају где се налази Бели Манастир или Војнић,  чије су таблице имали на "својим" возилима.

За разлику од прергистрације из 1996. године када су возачи са таблицама РС Крајина, Република Српска и Аутономна област Источна Славонија плаћали само таксе у полицији, касније пререгистрације увек су биле уз нека ограничења.

За само месец дана од 15. јула до 15. августа 1997 године, на основу Уредбе савезне владе СЦГ пререгистровано је око 50 хиљада возила, а буџет Србије био је богатији за око 200 тадашњих милиона динара.

Да је сваке године понестајало новца у буџету, али не и жеља возача да под повољнијим условима дођу до аута сведочи и уредба из 1998. године којом је одобрена пререгистрација "црногораца". Ови возачи су плаћали од три и по динара до десет динара по кубику мотора, у зависности од старости аутомобила.

Уследила је и пререгистрација после "октобарских промена", децембра 2000. године,  када је нова власт частила возаче одобрењем увоза без ограничења, уз плаћање накнада такође у односу на старост и снагу мотора.

И док су се тада добро снашли возачи, али пре свих препродавци оваквих возила, за садашњу ситуацију тешко да може бити охрабрења. Тим пре што их многи упућују да "своје црногорце" врате у матичну земљу или их препродају у неку од суседних земаља попут Бугарске. Она прва варијанта представља губитак за власника у просеку од 1.000 до 1.200 евра, док је ова друга под великим знаком питања с обзиром на то да суседне земље од 2007 улазе у ЕУ.