Залихе робе бране старе ценовнике

Да ли се топе пројектована инфлација, стабилност цена и оптимизам који месецима исијава из Министарства трговине, запитао се готово сваки информисани потрошач после најава повећања цена основних животних намирница. Министар трговине је готово до јуче тврдио да варирање курса од један до два одсто не може проузроковати поскупљења, уз напомену да већ десетак месеци имамо стабилне цене. Ипак, убрзан раст цена енергената и пад вредности динара померили су усидрене ценовнике.

– Наша привреда је тржишна, цене се слободно формирају и нико не жели да послује са губитком – каже Александар Стевановић, економиста Центра за слободно тржиште. И друге његове колеге већ месецима упозоравају да свака промена валутног курса доводи до промене цена.

Премда су поједине уљаре, млекаре, шећеране и пиваре најавиле нове, више цене производа, старе ће највероватније важити док има залиха.

Већина трговаца није расположена за разговор о повећању цена, али незванично признају да ће нове ценовнике, ипак, морати да примене у догледно време. Јасно је, нико не жели да буде први који ће подићи цене. Међутим, како кажу великом трговинском ланцу, то што ће повећати цене артикала познатих произвођача, не значи да ће, за сада, поскупети и производи приватних робних марки. Да ли то значи да ће цене „меркатор” и „премија” уља мировати, док ће „витал” и „сунце” поскупети, или да „к плус” млеко неће да следи пример „Имлековог”, знаће се веома брзо. Упућени сматрају да је такав сценарио могућ, будући да трговци одавно причају да су у маказама. Јер, свако ново повећање цена би, истичу, за последицу имало смањење тражње или окретање купаца јефтинијим производима.

– На трговинама је да одлуче колике ће марже да зарачунавају, с обзиром на умањену куповну моћ потрошача. Свако од њих мора да се определи између две могућности: већи обрт уз мањи профит, или посезање за поскупљењима, уз ризик пада промета – каже Стевановић.

У Центру за слободно тржиште сматрају да ће трговци, евентуално, само део поскупљења амортизовати умањењем маржи, односно на уштрб своје зараде.

– Мислим да ће се сви трговци како знају и умеју борити да одбране садашњи ниво малопродајних цена, јер смо и у овом кварталу суочени са падом тражње – каже Станка Чуровић, директор Управног одбора „Меркатора С”.

Један од разлога што трговци овог пута можда неће целокупно повећање цена аутоматски превалити на потрошаче јесте и пад продаје који је започео са кризом, а и даље се наставља. Милорад Мишковић, директор трговинских ланаца „Јабука” и СОС маркета, рекао је да је и у прва три месеца ове године промет опао између четири и пет одсто.

--------------------------------------------------------------------------

Променљиве цене уља

И после најављеног поскупљења од 20 динара, цена зејтина ће бити мања него пре десетак месеци. Почетком септембра 2009. литар уља коштао је више од 120 динара. Појавом „искон” уља „Викторија групе”, које је коштало око 80 динара, а неколико дана касније и уља „Делтине” приватне робне марке „премија”, велики произвођачи били су приморани да спусте цене на испод 90 динара. Потом су у јануару повећањем националног рабата свим трговцима, уљари додатно оборили цену уља за десетак одсто.

Од тада је цена мировала, а пре свега недељу дана најављено је укидање националног рабата. Клизање на уљу се наставило и пре два дана када су у већини трговинских ланаца потврдили да су им нове ценовнике, увећане у просеку 20 одсто, доставили „Инвеј”, „Дијамант” и „Цвет баната”.