Zalihe robe brane stare cenovnike

Da li se tope projektovana inflacija, stabilnost cena i optimizam koji mesecima isijava iz Ministarstva trgovine, zapitao se gotovo svaki informisani potrošač posle najava povećanja cena osnovnih životnih namirnica. Ministar trgovine je gotovo do juče tvrdio da variranje kursa od jedan do dva odsto ne može prouzrokovati poskupljenja, uz napomenu da već desetak meseci imamo stabilne cene. Ipak, ubrzan rast cena energenata i pad vrednosti dinara pomerili su usidrene cenovnike.

– Naša privreda je tržišna, cene se slobodno formiraju i niko ne želi da posluje sa gubitkom – kaže Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište. I druge njegove kolege već mesecima upozoravaju da svaka promena valutnog kursa dovodi do promene cena.

Premda su pojedine uljare, mlekare, šećerane i pivare najavile nove, više cene proizvoda, stare će najverovatnije važiti dok ima zaliha.

Većina trgovaca nije raspoložena za razgovor o povećanju cena, ali nezvanično priznaju da će nove cenovnike, ipak, morati da primene u dogledno vreme. Jasno je, niko ne želi da bude prvi koji će podići cene. Međutim, kako kažu velikom trgovinskom lancu, to što će povećati cene artikala poznatih proizvođača, ne znači da će, za sada, poskupeti i proizvodi privatnih robnih marki. Da li to znači da će cene „merkator” i „premija” ulja mirovati, dok će „vital” i „sunce” poskupeti, ili da „k plus” mleko neće da sledi primer „Imlekovog”, znaće se veoma brzo. Upućeni smatraju da je takav scenario moguć, budući da trgovci odavno pričaju da su u makazama. Jer, svako novo povećanje cena bi, ističu, za posledicu imalo smanjenje tražnje ili okretanje kupaca jeftinijim proizvodima.

– Na trgovinama je da odluče kolike će marže da zaračunavaju, s obzirom na umanjenu kupovnu moć potrošača. Svako od njih mora da se opredeli između dve mogućnosti: veći obrt uz manji profit, ili posezanje za poskupljenjima, uz rizik pada prometa – kaže Stevanović.

U Centru za slobodno tržište smatraju da će trgovci, eventualno, samo deo poskupljenja amortizovati umanjenjem marži, odnosno na uštrb svoje zarade.

– Mislim da će se svi trgovci kako znaju i umeju boriti da odbrane sadašnji nivo maloprodajnih cena, jer smo i u ovom kvartalu suočeni sa padom tražnje – kaže Stanka Čurović, direktor Upravnog odbora „Merkatora S”.

Jedan od razloga što trgovci ovog puta možda neće celokupno povećanje cena automatski prevaliti na potrošače jeste i pad prodaje koji je započeo sa krizom, a i dalje se nastavlja. Milorad Mišković, direktor trgovinskih lanaca „Jabuka” i SOS marketa, rekao je da je i u prva tri meseca ove godine promet opao između četiri i pet odsto.

--------------------------------------------------------------------------

Promenljive cene ulja

I posle najavljenog poskupljenja od 20 dinara, cena zejtina će biti manja nego pre desetak meseci. Početkom septembra 2009. litar ulja koštao je više od 120 dinara. Pojavom „iskon” ulja „Viktorija grupe”, koje je koštalo oko 80 dinara, a nekoliko dana kasnije i ulja „Deltine” privatne robne marke „premija”, veliki proizvođači bili su primorani da spuste cene na ispod 90 dinara. Potom su u januaru povećanjem nacionalnog rabata svim trgovcima, uljari dodatno oborili cenu ulja za desetak odsto.

Od tada je cena mirovala, a pre svega nedelju dana najavljeno je ukidanje nacionalnog rabata. Klizanje na ulju se nastavilo i pre dva dana kada su u većini trgovinskih lanaca potvrdili da su im nove cenovnike, uvećane u proseku 20 odsto, dostavili „Invej”, „Dijamant” i „Cvet banata”.