За сада задовољни и Србија и ММФ

И поред уверавања званичника да су разговори са Мисијом Међународног монетарног фонда текли „глатко”, професор Економског факултета Дејан Шошкић каже да су разговори били „тешки”.

– Мислим да су ти разговори с једне стране били оптерећени и одређеним чињеницама из реалне економске ситуације наше земље које нису у потпуности у складу са очекивањима које су имали и ММФ и наша страна крајем прошле године. Пре свега мислим на ниво буџетских прихода који је био нешто мањи него што је било планирано, на ниво оживљавања економске активности који се можда није десио у тој мери у којој смо очекивали и, коначно, на процес који смо започели, а то је рационализација јавног сектора у целини који је, као што знамо, један доста комплексан процес који захтева доста времена и где у овом првом кораку резултати вероватно нису онакви какви бисмо желели и ми и ММФ – рекао је Шошкић у интервјуу Танјугу.

Шошкић, који је председник Савета Народне банке Србије (НБС) и кандидат за новог гувернера те важне државне институције, сматра да између две стране ипак „постоји један врло висок ниво међусобног разумевања, сагласности по томе у ком правцу треба реформе да се одвијају”.

Он је изразио уверење да од представника ММФ-а неће изостати нека врста повољне оцене тога шта Србија чини у реализацији договореног програма с том међународном финансијском институцијом.

Вицегувернер Народне банке Србије Бојан Марковић сматра да је ревидирање раста привреде Србије од стране Међународног монетарног фонда с два на 1,5 одсто у овој години и са четири на три процента у 2011. години, у потпуности у складу с пројекцијама у недавно објављеном Извештају НБС о инфлацији за 2010. годину. „Дакле, у 2010. години очекујем спор опоравак, али ипак опоравак”, рекао је Марковић.

Председник Савеза економиста Србије професор Драган Ђуричин тврди да би влада Србије требало, после завршених разговора с Међународним монетарним фондом, да води више рачуна о реалном сектору економије и нивоу запослености.

Ђуричин наглашава да су Србији у овом тренутку потребне знатне инвестиције да би се подигао ниво економске активности, како би производња надмашила потрошњу..(/slika2)

Он је за Танјуг рекао, коментаришући завршетак разговора представника владе и ММФ-а, у оквиру четврте ревизије стендбај аранжмана, да су, према свему судећи, „обе стране задовољне” и да је у изгледу повлачење нових 380 милиона евра из аранжмана (од укупно 2,9 милијарди евра) за одржавање стабилности курса. „Питање је, међутим, одрживости таквог привредног модела и овакве монетарне политике. Јер, ми смо приходима приватизације финансирали флексибилан курс, имали смо велике финансијске трошкове. Дуго времена, када су приходи од приватизације пресахли, практично, нађен је модус да се преко кредита за одржавање курса одржи макроекономска стабилност”, нагласио је Ђуричин. Он оцењује да наставак такве економске политике више није одржив и да се мора прећи на нови колосек привредног развоја. „Ја разумем да ММФ, као поверилац српске владе, инсистира на макроекономској стабилности и на нормалним условима привређивања у финансијском сектору. То је разумљиво, они су кредитори наших дефицита и сасвим је разумљиво да они инсистирају на тим циљевима”, рекао је он и указао да би влада Србије морала да води рачуна и о незапослености, уз истовремено решавање проблема и интереса реалног сектора. „Оно што је потребно Србији у овом тренутку, то су знатне инвестиције, да би се подигао ниво економске активности, јер све се своди на то да ми трошимо више него што производимо. Да, неко је спреман да финансира наше дефиците, али то подразумева социјално прихватљиву политику”, указао је Ђуричин.

Ђуричин је поновио да Србија мора да повећа обим инвестиција, које не мора да финансира кредитима, већ то може да учини преко стратешког партнерства, односно њиховим увођењем у власништво јавних предузећа, а и исто то може да понуди за партнерство у приватним предузећима, уколико за то постоји прилика и потреба. „Само извоз и раст извоза могу бити гаранције одрживости привредног развоја. То је данас главни мегатренд у свету, који има још и еколошки фактор”, поручио је Ђуричин. (/slika3)

Професор Економског факултета и саветник премијера Јуриј Бајец сматра да Влади сада предстоји да сачини писмо о намерама и упути га фонду, којим се обавезује да ће спроводити политику о којој се договарала и до сада спроводила. Бајец је навео да ће тај документ садржати, између осталог, најосетљивија питања која се односе на замрзавање плата и пензија, али и пажњу коју треба посветити јавним приходима и расходима.

Писмо о намерама ће, према речима Бајеца, такође обухватити и начин вођења политике курса динара, потребу да се што више пара из јавних прихода усмери на инвестиције, а мање на непотребне трошкове државне администрације и мере које треба поново да обезбеде бржи привредни раст, ако не у овој, онда у наредној години.

Сарадник Института за тржишна истраживања (ИЗИТ) Саша Ђоговић оценио је да Влада није спремна да смањи администрацију и јавну потрошњу. „Сумњам да ће бити смањења администрације и јавне потрошње јер је администрација поуздано бирачко тело, а постоје предизборни наговештаји, тако да ће се влада тешко одлучити да крене у те резове”, рекао је Ђоговић агенцији Бета.

ММФ је саопштио да су предуслови да Извршни одбор крајем јуна потврди договор о четвртој ревизији да Влада Србије пре тога донесе одлуку којом ће поспешити договорена отпуштања у јавном сектору и упути Скупштини Србије на усвајање нови закон о пензијама. Ђоговић је рекао да бонуси за запослене у јавном сектору, које је најавила Влада Србије, „представљају чист популизам и додворавање администрацији”. „Влада је из политичких разлога вољна да изађе у сусрет администрацији, иако то није интерес земље”, рекао је Ђоговић и додао да је оправдано само да се пензионерима доделе бонуси.

Професор Економског факултета Љубодраг Савић тврди да повећање извоза и привлачење страних инвестиција, како је то препоручио шеф мисије Међународног монетарног фонда Алберт Јегер, за Србију није изводљиво у кратком временском периоду, јер су на глобалном нивоу инвестиције у протеклом, кризном, раздобљу знатно опале.

Прави рецепт за Србију је да повећава извоз и ствара услове за што већи прилив страних директних инвестиција, рекао је Савић.

У.Е.Р.

------------------------------------------------------

Финансијски сектор Србије успешно пребродио кризу

Вашингтон – Међународни монетарни фонд оценио је јуче да је финансијски систем у Србији успешно пребродио светску финансијску кризу, али да ће главни изазов бити да се издржи могући наставак погоршавања економских услова.

У извештају о процени стабилности финансијског система у Србији, објављеном на сајту ММФ-а (www.imf.org), наводи се да би главни ризици за банкарски сектор могли да буду продужавање рецесије и раст кредитног ризика због девизног задуживања компанија и грађана.

ММФ је оценио да би у Србији требало постепено да се смањују обавезне резерве банака и износ државне гаранције на штедњу.

Потребно је, истиче се, увести и процедуре којима би се за компаније олакшало реструктурисање кредита с кашњењем у отплати.

Банкарски сектор у Србији, наводи се, високо је капитализован и ликвидан и показао је значајну отпорност у стрес тестовима, тако да ни значајан пораст обима кредита с кашњењем у отплати не би угрозио адекватност капитализације банака.

У извештају ММФ-а оцењује се и да би Влада Србије требало да направи свеобухватну стратегију управљања задуживањем.

Неопходно је да се процедуре емитовања државних обвезница ускладе с најбољом међународном праксом иако је емитовање тих хартија од вредности у Србији помогло да се обезбеде стабилни извори финансирања, навео је ММФ.

Према извештају ММФ-а, осигуравајуће компаније у Србији су добро капитализоване, али је српско тржиште осигурања неразвијено.

ММФ је препоручио да се у Србији заврши одвајање компанија које се баве животним и неживотним осигурањем, да се усвоје мере за промовисање осигурања и либерализује локално тржиште реосигурања.

Како се истиче, потребна је и ревизија функција агенција за осигурање депозита, пошто према тренутним решењима може да дође до конфликта интереса у обављању одређених дужности.

Бета