Уторак, 28.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Никчевић „видовитији” од Маровића и Давинића

Никчевић „видовитији” од Маровића и Давинића

Не­ка­да­шњи ми­ни­стар од­бра­не Пр­во­слав Да­ви­нић и пред­сед­ник Др­жав­не за­јед­ни­це Ср­би­је и Цр­не Го­ре Све­то­зар Ма­ро­вић во­ди­ли су пре­го­во­ре о за­ку­пу вој­ног са­те­ли­та са изра­ел­ском фир­мом „Имиџ сат”још у но­вем­бру 2004. го­ди­не, са­зна­је „По­ли­ти­ка”. У пре­го­во­ре је, ка­ко се на­во­ди у јед­ном од до­ку­ме­на­та с ко­га је ски­ну­та озна­ка тај­но­сти, био укљу­чен и Ми­лан Ћа­ла­сан, фуд­бал­ски ме­на­џер из Фран­цу­ске, пре­ко сво­је ком­па­ни­је с Бри­тан­ских Де­ви­чан­ских Остр­ва.

На­и­ме, не­ка­да­шњи ми­ни­стар од­бра­не је, без спро­во­ђе­ња ика­кве про­це­ду­ре, Ћа­ла­са­но­вој фир­ми дао пу­но­моћ­је да за­сту­па др­жав­ну за­јед­ни­цу у пре­го­во­ри­ма са изра­ел­ском фир­мом. Ка­ко наш лист екс­клу­зив­но са­зна­је, у пре­го­во­ри­ма је уче­ство­вао и из­ве­сни го­спо­дин Штај­нер, је­дан од ак­ци­о­на­ра фир­ме „Имиџ сат”, ко­ји је у слу­ча­ју за­кљу­чи­ва­ња по­сла с др­жав­ном за­јед­ни­цом тре­ба­ло да до­би­је про­ви­зи­ју од 15 од­сто.

– Вр­хов­ни са­вет од­бра­не је у мар­ту 2005. го­ди­не на­чел­но оба­ве­штен о по­тре­би на­бав­ке услу­га за са­те­лит­ски над­зор. Ме­сец да­на ка­сни­је, на исти на­чин, оба­ве­штен је и Са­вет ми­ни­ста­ра Др­жав­не за­јед­ни­це. Ме­ђу­тим, ни Вр­хов­ном са­ве­ту од­бра­не, ни Са­ве­ту ми­ни­ста­ра ни­су по­ми­ња­ни кон­крет­ни ис­по­ру­чи­о­ци, усло­ви на­бав­ке, це­не, на­чин пла­ћа­ња. На осно­ву ова­квих, уоп­ште­них, ин­фор­ма­ци­ја, Вр­хов­ни са­вет од­бра­не и Са­вет ми­ни­ста­ра на­чел­но су по­др­жа­ли да­љи рад на обез­бе­ђе­њу са­те­лит­ских услу­га – на­во­ди се у јед­ном од три­де­се­так до­ку­ме­на­та с ко­га је, пре два да­на, ски­ну­та озна­ка тај­но­сти.

Сред­ства за на­бав­ку са­те­ли­та, ка­ко је пре­ци­зи­ра­но за­кључ­ком Са­ве­та ми­ни­ста­ра др­жав­не за­јед­ни­це, тре­ба­ло је да бу­ду обез­бе­ђе­на пре­ко Фон­да за ре­фор­му си­сте­ма од­бра­не и из бу­џе­та Ре­пу­бли­ке Ср­би­је за 2005. го­ди­ну. Кон­кре­тан из­нос, ме­ђу­тим, ни­ка­да ни­је по­ми­њан. Пред са­мо пот­пи­си­ва­ње спор­ног уго­во­ра, 1. ју­на 2005. го­ди­не, Вр­хов­ни са­вет од­бра­не је, ка­ко се на­во­ди у до­ку­мен­ту, „при­хва­тио ин­фор­ма­ци­ју Ми­ни­стар­ства од­бра­не у ко­јој се, пр­ви пут, као ис­по­ру­чи­лац по­ми­ње „Имиџ сат”, те да ће аран­жман би­ти за­кљу­чен пре­ко пред­у­зе­ћа „Ју­го­им­порт – СДПР”. Као ни ра­ни­је, ни са­да ни­је би­ла на­ве­де­на кон­крет­на це­на „по­сла”, на­чин пла­ћа­ња, као ни дру­ги де­та­љи с тим у ве­зи.

Сред­ства за обез­бе­ђе­ње услу­га са­те­лит­ског над­зо­ра, пре­ма да­љим на­во­ди­ма до­ку­мен­та, ме­ђу­тим, ни­су би­ла обез­бе­ђе­на. Због то­га је, од­мах по­сле пот­пи­си­ва­ња уго­во­ра у Па­ри­зу, по­чет­ком ју­на 2005. го­ди­не, у Бе­о­гра­ду по­ку­ша­но да иден­ти­чан уго­вор бу­де пот­пи­сан из­ме­ђу пред­у­зе­ћа „Ју­го­им­порт – СДПР” (за др­жав­ну за­јед­ни­цу) и Ћа­ла­са­но­ве ком­па­ни­је у име изра­ел­ског „Имиџ са­та”. По­ме­ну­ти уго­вор, тре­ба­ло је да са­др­жи из­ве­сне из­ме­не у од­но­су на онај ко­ји је пот­пи­сан у Па­ри­зу. У од­но­су на уго­вор пот­пи­сан у Па­ри­зу, це­на је по­ве­ћа­на за шест ми­ли­о­на евра, а рок за упла­ту аван­са скра­ћен је с 90 на 30 да­на.

„Ју­го­им­порт – СДПР” од­био је да пот­пи­ше та­кав уго­вор, на­во­де­ћи да ни­је спро­ве­де­на про­пи­са­на про­це­ду­ра, ни­ти да су обез­бе­ђе­на сред­ства за на­бав­ку… Исто­вре­ме­но, Да­ви­нић и Ма­ро­вић твр­де да је још у Па­ри­зу изра­ел­ској стра­ни ја­сно ре­че­но да сред­ства за по­сао тек тре­ба да бу­ду обез­бе­ђе­на, а да ко­на­чан аран­жман тре­ба да бу­де уокви­рен уго­во­ром ко­ји би за куп­ца мо­рао да пот­пи­ше „Ју­го­им­порт – СДПР”, на­во­ди се у до­ку­мен­ту у ко­ји је „По­ли­ти­ка” има­ла увид.

Ни­ка­да, ме­ђу­тим, ка­ко се да­ље на­во­ди, ни­је до кра­ја раз­ја­шње­но да ли је и ка­ко изра­ел­ска стра­на оба­ве­ште­на да уго­вор, у ко­ме би уго­вор­на стра­на био „Ју­го­им­порт – СДПР”, не­ће би­ти за­кљу­чен, као и да уго­вор пот­пи­сан у Па­ри­зу не мо­же да бу­де ис­пу­њен.

„У ар­хи­ви Ми­ни­стар­ства од­бра­не ни­је про­на­ђен уго­вор за­кљу­чен у Па­ри­зу, зва­нич­но за­ве­ден у до­ку­мен­та­ци­ји, и с про­пи­сно ста­вље­ним пе­ча­том”, на­во­ди се у до­ку­мен­ту.

Ми­ро­сла­ва Де­ри­ко­њић

----------------------------------------------------------------------

Од­бра­на и све­до­ци пред Ар­би­тра­жним су­дом

То­ком ар­би­тра­жног по­ступ­ка Ср­би­ја је, као до­ка­зе, под­не­ла до­ку­мен­те из ар­хи­ва Са­ве­та ми­ни­ста­ра др­жав­не за­јед­ни­це, Вр­хов­ног са­ве­та од­бра­не и Ми­ни­стар­ства од­бра­не. Ко­ри­шће­не су и ин­фор­ма­ци­је и до­ка­зи до­би­је­ни на Бри­тан­ским Де­ви­чан­ским Остр­ви­ма и у Тел Ави­ву. И изра­ел­ска стра­на је, у та­ко­зва­ном по­ступ­ку обе­ло­да­њи­ва­ња до­ку­мен­та­ци­је, на зах­тев прав­ног ти­ма Ср­би­је, до­ста­ви­ла обим­ну до­ку­мен­та­ци­ју из фа­зе пре­го­во­ра и по­сле пот­пи­си­ва­ња до­ку­мен­та у Па­ри­зу, у ју­ну 2005. го­ди­не.

Као до­ка­зе, Ср­би­ја је до­ста­ви­ла и из­ја­ве све­до­ка: Пр­во­сла­ва Да­ви­ни­ћа, Иго­ра Јо­ви­чи­ћа, не­ка­да­шњег ге­не­рал­ног се­кре­та­ра Са­ве­та ми­ни­ста­ра, Сте­ва­на Ник­че­ви­ћа, ге­не­рал­ног ди­рек­то­ра „Ју­го­им­порт – СДПР-а”, и пу­ков­ни­ка Ми­лу­ти­на Ко­ва­че­ви­ћа из Ми­ни­стар­ства од­бра­не. Из­ја­ву је дао и Све­то­зар Ма­ро­вић. Пре­ма на­во­ди­ма до ско­ро стро­го по­вер­љи­вог до­ку­мен­та, изра­ел­ска стра­на је до­ста­ви­ла из­ја­ву са­мо јед­ног, од на­ја­вље­них шест све­до­ка.

Екс­перт­ско ми­шље­ње о од­ре­ђе­ним пи­та­њи­ма срп­ског пра­ва дао је адво­кат Вла­ди­мир Ђе­рић, док се за изра­ел­ску стра­ну о прав­ним пи­та­њи­ма ми­шље­ње дао Сте­ван Ли­лић, про­фе­сор Прав­ног фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду. Ова два ми­шље­ња знат­но су се раз­ли­ко­ва­ла у по­гле­ду ре­ше­ња срп­ског пра­ва о пи­та­њи­ма над­ле­жно­сти и по­ступ­ка за­кљу­чи­ва­ња уго­во­ра за др­жа­ву. У нај­кра­ћем, про­фе­сор Ли­лић је, из­ме­ђу оста­лог, био ми­шље­ња да је по­сто­ја­ло овла­шће­ње за за­кљу­чи­ва­ње уго­во­ра и да су сред­ства за на­бав­ку би­ла обез­бе­ђе­на, као и да се про­пи­си ко­ји се од­но­се на на­бав­ку опре­ме и услу­га по­себ­не на­ме­не не од­но­се на ову кон­крет­ну на­бав­ку. За раз­ли­ку од Ли­ли­ћа, Ђе­рић је твр­дио све пот­пу­но су­прот­но.

-------------------------------------------------

Тро­шков­ник

Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја ду­жна је изра­ел­ској ком­па­ни­ји да пла­ти 37.105.012 евра ко­ји об­у­хва­та: 30.538.967 евра на име на­кна­де ште­те, 4.640.746 евра на име ка­ма­те са 28. фе­бру­а­ром и 1.931.299 евра на име ка­ма­та на из­но­се ко­ји су до­спе­ли и ни­су пла­ће­ни од 28. фе­бру­а­ра 2009. до 25. фе­бру­а­ра 2010. го­ди­не.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.