Nikčević „vidovitiji” od Marovića i Davinića

Ne­ka­da­šnji mi­ni­star od­bra­ne Pr­vo­slav Da­vi­nić i pred­sed­nik Dr­žav­ne za­jed­ni­ce Sr­bi­je i Cr­ne Go­re Sve­to­zar Ma­ro­vić vo­di­li su pre­go­vo­re o za­ku­pu voj­nog sa­te­li­ta sa izra­el­skom fir­mom „Imidž sat”još u no­vem­bru 2004. go­di­ne, sa­zna­je „Po­li­ti­ka”. U pre­go­vo­re je, ka­ko se na­vo­di u jed­nom od do­ku­me­na­ta s ko­ga je ski­nu­ta ozna­ka taj­no­sti, bio uklju­čen i Mi­lan Ća­la­san, fud­bal­ski me­na­džer iz Fran­cu­ske, pre­ko svo­je kom­pa­ni­je s Bri­tan­skih De­vi­čan­skih Ostr­va.

Na­i­me, ne­ka­da­šnji mi­ni­star od­bra­ne je, bez spro­vo­đe­nja ika­kve pro­ce­du­re, Ća­la­sa­no­voj fir­mi dao pu­no­moć­je da za­stu­pa dr­žav­nu za­jed­ni­cu u pre­go­vo­ri­ma sa izra­el­skom fir­mom. Ka­ko naš list eks­klu­ziv­no sa­zna­je, u pre­go­vo­ri­ma je uče­stvo­vao i iz­ve­sni go­spo­din Štaj­ner, je­dan od ak­ci­o­na­ra fir­me „Imidž sat”, ko­ji je u slu­ča­ju za­klju­či­va­nja po­sla s dr­žav­nom za­jed­ni­com tre­ba­lo da do­bi­je pro­vi­zi­ju od 15 od­sto.

– Vr­hov­ni sa­vet od­bra­ne je u mar­tu 2005. go­di­ne na­čel­no oba­ve­šten o po­tre­bi na­bav­ke uslu­ga za sa­te­lit­ski nad­zor. Me­sec da­na ka­sni­je, na isti na­čin, oba­ve­šten je i Sa­vet mi­ni­sta­ra Dr­žav­ne za­jed­ni­ce. Me­đu­tim, ni Vr­hov­nom sa­ve­tu od­bra­ne, ni Sa­ve­tu mi­ni­sta­ra ni­su po­mi­nja­ni kon­kret­ni is­po­ru­či­o­ci, uslo­vi na­bav­ke, ce­ne, na­čin pla­ća­nja. Na osno­vu ova­kvih, uop­šte­nih, in­for­ma­ci­ja, Vr­hov­ni sa­vet od­bra­ne i Sa­vet mi­ni­sta­ra na­čel­no su po­dr­ža­li da­lji rad na obez­be­đe­nju sa­te­lit­skih uslu­ga – na­vo­di se u jed­nom od tri­de­se­tak do­ku­me­na­ta s ko­ga je, pre dva da­na, ski­nu­ta ozna­ka taj­no­sti.

Sred­stva za na­bav­ku sa­te­li­ta, ka­ko je pre­ci­zi­ra­no za­ključ­kom Sa­ve­ta mi­ni­sta­ra dr­žav­ne za­jed­ni­ce, tre­ba­lo je da bu­du obez­be­đe­na pre­ko Fon­da za re­for­mu si­ste­ma od­bra­ne i iz bu­dže­ta Re­pu­bli­ke Sr­bi­je za 2005. go­di­nu. Kon­kre­tan iz­nos, me­đu­tim, ni­ka­da ni­je po­mi­njan. Pred sa­mo pot­pi­si­va­nje spor­nog ugo­vo­ra, 1. ju­na 2005. go­di­ne, Vr­hov­ni sa­vet od­bra­ne je, ka­ko se na­vo­di u do­ku­men­tu, „pri­hva­tio in­for­ma­ci­ju Mi­ni­star­stva od­bra­ne u ko­joj se, pr­vi put, kao is­po­ru­či­lac po­mi­nje „Imidž sat”, te da će aran­žman bi­ti za­klju­čen pre­ko pred­u­ze­ća „Ju­go­im­port – SDPR”. Kao ni ra­ni­je, ni sa­da ni­je bi­la na­ve­de­na kon­kret­na ce­na „po­sla”, na­čin pla­ća­nja, kao ni dru­gi de­ta­lji s tim u ve­zi.

Sred­stva za obez­be­đe­nje uslu­ga sa­te­lit­skog nad­zo­ra, pre­ma da­ljim na­vo­di­ma do­ku­men­ta, me­đu­tim, ni­su bi­la obez­be­đe­na. Zbog to­ga je, od­mah po­sle pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra u Pa­ri­zu, po­čet­kom ju­na 2005. go­di­ne, u Be­o­gra­du po­ku­ša­no da iden­ti­čan ugo­vor bu­de pot­pi­san iz­me­đu pred­u­ze­ća „Ju­go­im­port – SDPR” (za dr­žav­nu za­jed­ni­cu) i Ća­la­sa­no­ve kom­pa­ni­je u ime izra­el­skog „Imidž sa­ta”. Po­me­nu­ti ugo­vor, tre­ba­lo je da sa­dr­ži iz­ve­sne iz­me­ne u od­no­su na onaj ko­ji je pot­pi­san u Pa­ri­zu. U od­no­su na ugo­vor pot­pi­san u Pa­ri­zu, ce­na je po­ve­ća­na za šest mi­li­o­na evra, a rok za upla­tu avan­sa skra­ćen je s 90 na 30 da­na.

„Ju­go­im­port – SDPR” od­bio je da pot­pi­še ta­kav ugo­vor, na­vo­de­ći da ni­je spro­ve­de­na pro­pi­sa­na pro­ce­du­ra, ni­ti da su obez­be­đe­na sred­stva za na­bav­ku… Isto­vre­me­no, Da­vi­nić i Ma­ro­vić tvr­de da je još u Pa­ri­zu izra­el­skoj stra­ni ja­sno re­če­no da sred­stva za po­sao tek tre­ba da bu­du obez­be­đe­na, a da ko­na­čan aran­žman tre­ba da bu­de uokvi­ren ugo­vo­rom ko­ji bi za kup­ca mo­rao da pot­pi­še „Ju­go­im­port – SDPR”, na­vo­di se u do­ku­men­tu u ko­ji je „Po­li­ti­ka” ima­la uvid.

Ni­ka­da, me­đu­tim, ka­ko se da­lje na­vo­di, ni­je do kra­ja raz­ja­šnje­no da li je i ka­ko izra­el­ska stra­na oba­ve­šte­na da ugo­vor, u ko­me bi ugo­vor­na stra­na bio „Ju­go­im­port – SDPR”, ne­će bi­ti za­klju­čen, kao i da ugo­vor pot­pi­san u Pa­ri­zu ne mo­že da bu­de is­pu­njen.

„U ar­hi­vi Mi­ni­star­stva od­bra­ne ni­je pro­na­đen ugo­vor za­klju­čen u Pa­ri­zu, zva­nič­no za­ve­den u do­ku­men­ta­ci­ji, i s pro­pi­sno sta­vlje­nim pe­ča­tom”, na­vo­di se u do­ku­men­tu.

Mi­ro­sla­va De­ri­ko­njić

----------------------------------------------------------------------

Od­bra­na i sve­do­ci pred Ar­bi­tra­žnim su­dom

To­kom ar­bi­tra­žnog po­stup­ka Sr­bi­ja je, kao do­ka­ze, pod­ne­la do­ku­men­te iz ar­hi­va Sa­ve­ta mi­ni­sta­ra dr­žav­ne za­jed­ni­ce, Vr­hov­nog sa­ve­ta od­bra­ne i Mi­ni­star­stva od­bra­ne. Ko­ri­šće­ne su i in­for­ma­ci­je i do­ka­zi do­bi­je­ni na Bri­tan­skim De­vi­čan­skim Ostr­vi­ma i u Tel Avi­vu. I izra­el­ska stra­na je, u ta­ko­zva­nom po­stup­ku obe­lo­da­nji­va­nja do­ku­men­ta­ci­je, na zah­tev prav­nog ti­ma Sr­bi­je, do­sta­vi­la obim­nu do­ku­men­ta­ci­ju iz fa­ze pre­go­vo­ra i po­sle pot­pi­si­va­nja do­ku­men­ta u Pa­ri­zu, u ju­nu 2005. go­di­ne.

Kao do­ka­ze, Sr­bi­ja je do­sta­vi­la i iz­ja­ve sve­do­ka: Pr­vo­sla­va Da­vi­ni­ća, Igo­ra Jo­vi­či­ća, ne­ka­da­šnjeg ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Sa­ve­ta mi­ni­sta­ra, Ste­va­na Nik­če­vi­ća, ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra „Ju­go­im­port – SDPR-a”, i pu­kov­ni­ka Mi­lu­ti­na Ko­va­če­vi­ća iz Mi­ni­star­stva od­bra­ne. Iz­ja­vu je dao i Sve­to­zar Ma­ro­vić. Pre­ma na­vo­di­ma do sko­ro stro­go po­ver­lji­vog do­ku­men­ta, izra­el­ska stra­na je do­sta­vi­la iz­ja­vu sa­mo jed­nog, od na­ja­vlje­nih šest sve­do­ka.

Eks­pert­sko mi­šlje­nje o od­re­đe­nim pi­ta­nji­ma srp­skog pra­va dao je advo­kat Vla­di­mir Đe­rić, dok se za izra­el­sku stra­nu o prav­nim pi­ta­nji­ma mi­šlje­nje dao Ste­van Li­lić, pro­fe­sor Prav­nog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du. Ova dva mi­šlje­nja znat­no su se raz­li­ko­va­la u po­gle­du re­še­nja srp­skog pra­va o pi­ta­nji­ma nad­le­žno­sti i po­stup­ka za­klju­či­va­nja ugo­vo­ra za dr­ža­vu. U naj­kra­ćem, pro­fe­sor Li­lić je, iz­me­đu osta­log, bio mi­šlje­nja da je po­sto­ja­lo ovla­šće­nje za za­klju­či­va­nje ugo­vo­ra i da su sred­stva za na­bav­ku bi­la obez­be­đe­na, kao i da se pro­pi­si ko­ji se od­no­se na na­bav­ku opre­me i uslu­ga po­seb­ne na­me­ne ne od­no­se na ovu kon­kret­nu na­bav­ku. Za raz­li­ku od Li­li­ća, Đe­rić je tvr­dio sve pot­pu­no su­prot­no.

-------------------------------------------------

Tro­škov­nik

Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja du­žna je izra­el­skoj kom­pa­ni­ji da pla­ti 37.105.012 evra ko­ji ob­u­hva­ta: 30.538.967 evra na ime na­kna­de šte­te, 4.640.746 evra na ime ka­ma­te sa 28. fe­bru­a­rom i 1.931.299 evra na ime ka­ma­ta na iz­no­se ko­ji su do­spe­li i ni­su pla­će­ni od 28. fe­bru­a­ra 2009. do 25. fe­bru­a­ra 2010. go­di­ne.