Ђаво „наоружава” Црногорце

Кра­ље­во – Не бри­ни, Во­јо, то су на­ши, об­ја­снио је Ве­ља Илић, кад је ско­ро пре три го­ди­не „гру­нуо“ топ на ма­лом уз­ви­ше­њу по­крај Ибра и огла­сио пу­шта­ње у са­о­бра­ћај мо­ста пре­ко ове ре­ке, али при том и „уз­не­ми­рио“ та­да­шњег пре­ми­је­ра и „по­ски­дао“ ка­пе по­ли­цај­ци­ма у бли­зи­ни. Тај до­га­ђај се ов­де ду­го пре­при­ча­вао, а био је то пу­цањ, ве­се­ли огла­ши­вач. Но, из „ђа­во­љег то­па“, јер је ње­гов тво­рац Жи­ва­дин Ђо­ко­вић, вла­сник сто­лар­ске ра­ди­о­ни­це у се­лу Ла­ђев­ци код Кра­ље­ва, по­зна­ти­ји као Жи­ко Ђа­во. Он је под та­квим на­дим­ком ов­де по­зна­ти­ји, а по­нео га је, ја­сно је и за­што, још из основ­не шко­ле.

Пр­ви топ од тре­шње­вог др­ве­та, ко­ји пу­ца ја­ко кад се ба­рут­но пу­ње­ње пот­па­ли али не уби­ја, на­пра­вио је још дав­но, пре два­де­се­так го­ди­на за ма­ни­фе­ста­ци­ју „Ве­се­ли спуст“ на Ибру.

Тај, а и ови да­на­шњи, ско­ро је исто­ве­тан као онај Ка­ра­ђор­ђев из Пр­вог срп­ског устан­ка, са­мо што мо­же би­ти ма­њи или ве­ћи. Ме­ђу­тим, у ње­го­вој ра­ди­о­ни­ци ово је, ипак, до­пун­ски, уз­гре­дан про­из­вод. Уз по­моћ мла­ђих мај­сто­ра, од­но­сно си­на Иго­ра и Иго­ра Ја­ни­ћа ко­ји су ту за­по­сле­ни, ово „оруж­је“ се пра­ви по на­руџ­би­ни, и то он­да ка­да је ма­ње по­сла око из­ра­де ра­зног на­ме­шта­ја.

– Одав­де је, ипак, ис­по­ру­че­но два­де­се­так тих то­по­ва. Ето, пре не­ко­ли­ко да­на от­пре­ми­ли смо че­ти­ри ко­ма­да за ет­но­се­ло Ми­ла Ву­ко­ви­ћа код Би­је­лог По­ља – ка­же за „По­ли­ти­ку“ Ђо­ко­вић.

У ра­ди­о­ни­ци је тре­нут­но је­дан топ спре­ман за ис­по­ру­ку при­ја­те­љи­ма и куп­ци­ма у Шап­цу. Жи­ко нам об­ја­шња­ва да има­ју још на­руџ­би­на иако ово „ар­ти­ље­риј­ско ору­ђе“ ста­је око 400 евра, бу­ду­ћи да је по­треб­но и до не­де­љу да­на док се све не об­ра­ди, на­мон­ти­ра и ис­про­ба.

– Ми се и уз­др­жа­ва­мо од при­је­ма на­руџ­би­не – до­да­је Жи­ко –на­ро­чи­то за оне ко­ји те то­по­ве на­ме­ра­ва­ју да ко­ри­сте за ма­ни­фе­ста­ци­је на во­ди. Јер, он­да би до­би­ли кон­ку­рен­ци­ју а из­гу­би­ли аутен­тич­ност, бу­ду­ћи да је иде­ја да се топ на­пра­ви по­те­кла пре две де­це­ни­је, од мо­јих дру­га­ра ка­да смо пр­ви пут уче­ство­ва­ли на ов­да­шњем „Ве­се­лом спу­сту” низ Ибар. Та­да смо на­пра­ви­ли др­ве­ни ча­мац на­лик на опа­нак и на ње­га мон­ти­ра­ли топ из ко­јег од та­да ре­дов­но огла­ша­ва­мо старт спу­ста. Због то­га нас по­след­њих го­ди­на зо­ву и на дру­ге слич­не пло­вид­бе, на Дри­ни, Са­ви – об­ја­шња­ва Ђо­ко­вић.

Ина­че, од ове „спу­ста­шке“ дру­жи­не на­стао је и Еко­ло­шки по­крет „Гу­са­ри“ из Ла­ђе­ва­ца ко­ји, по­ред то­га што са за­ни­мљи­вом опре­мом, уни­фор­ма­ма и оста­лом ико­но­гра­фи­јом на­сту­па­ју на број­ним спла­ва­ре­њи­ма и ре­га­та­ма, ре­дов­но ор­га­ни­зу­ју и ак­ци­је чи­шће­ња оба­ла ре­ка, јав­них по­вр­ши­на у се­лу... Ор­га­ни­за­то­ри су и мно­гих ху­ма­них ак­ци­ја као што је, ре­ци­мо, до­бро­вољ­но да­ва­ла­штво кр­ви...

То­пов­ском „гр­мља­ви­ном“ огла­ша­ва­ју и по­че­так сва­ке ак­тив­но­сти, а у по­след­ње вре­ме су, та­ко­ре­ћи, пре­за­у­зе­ти по­зи­ви­ма за „то­пов­ско огла­ша­ва­ње“ ве­се­лих зби­ва­ња у свом али и су­сед­ним по­мо­рав­ским се­ли­ма по­пут свад­би, ис­пра­ћа­ја, сла­ва, Бо­жи­ћа...

Са­мо су са­да тај „ри­ту­ал“ уна­пре­ди­ли, ка­ко би из­бе­гли не­при­јат­не си­ту­а­ци­је пре­па­да­ња нео­ба­ве­ште­них го­сти­ју па се пре пуц­ња­ве огла­ша­ва­ју си­ре­на­ма по­пут оних за уз­бу­ну. Но, оне су и у овом слу­ча­ју, као и то­пов­ска пуц­ња­ва, знак по­чет­ка на­ред­не за­ба­ве...

Ми­ро­љуб Ду­га­лић