Скуп пут до звезда

Ма­ле­зи­ја је до­би­ла пр­вог астро­на­у­та пре три го­ди­не за­хва­љу­ју­ћи то­ме што је ку­пи­ла 18 бор­бе­них ави­о­на „су­хој“ од Ру­си­је за 900 ми­ли­о­на до­ла­ра, а са­да се сли­чан аран­жман ну­ди из­гле­да и Хр­ват­ској. Ка­ко је не­дав­но об­ја­ви­ла „Сло­бод­на Дал­ма­ци­ја“, Ру­си­ја је спрем­на да сно­си тро­шко­ве обу­ке и сла­ња јед­ног хр­ват­ског ко­смо­на­у­та у све­мир у окви­ру та­ко­зва­ног ве­за­ног аран­жма­на за ку­по­ви­ну еска­дри­ле „ми­го­ва  29“.

По­ну­ду је у раз­го­во­ру са но­ви­на­ром овог ли­ста из­нео Алек­сан­дар Ми­хе­јев, за­ме­ник ди­рек­то­ра нај­ве­ће ру­ске др­жав­не ком­па­ни­је за про­да­ју вој­не тех­но­ло­ги­је и опре­ме „Ро­со­бо­ро­нек­спорт“. Обу­ка би тра­ја­ла две го­ди­не, а тро­шак би по­кри­ла ру­ска стра­на.

Ова мо­гућ­ност је по­ма­ло за­те­кла Хр­ва­те и ба­ци­ла их у ком­би­на­то­ри­ку ко би мо­гао да бу­де пр­ви Хр­ват у све­ми­ру, не ра­чу­на­ју­ћи ту­ри­сте ко­ји ће мо­жда за већ не­ко­ли­ко го­ди­на мо­ћи да осе­те бес­те­жин­ско ста­ње по це­ни од 200.000 до­ла­ра. Обу­ка и лан­си­ра­ње про­фе­си­о­нал­них астро­на­у­та у Ру­си­ји де­сет пу­та су ску­пљи.

На пи­та­ње да ли се у Ср­би­ји раз­ма­тра та­ква мо­гућ­ност и ода­кле би се ре­гру­то­ва­ли кан­ди­да­ти за ову про­фе­си­ју, из Ми­ни­стар­ства од­бра­не по­ру­чу­ју да у Вој­сци Ср­би­је ни­је би­ло рас­пра­ве о тој те­ми, и да не­ма­ју по­тре­бу за ка­дром тог про­фи­ла.

Екс­пер­ти, ме­ђу­тим, сма­тра­ју да би, уко­ли­ко се јед­ног да­на ство­ри по­во­љан ам­би­јент да и Ср­би кре­ну у све­мир, би­ло ло­гич­но оче­ки­ва­ти да астро­на­у­ти бу­ду ре­гру­то­ва­ни из ре­до­ва пи­ло­та.

– Астро­на­у­ти се тра­ди­ци­о­нал­но вр­бу­ју ме­ђу пи­ло­ти­ма. Та­ква је прак­са и код нај­ве­ћих си­ла Ру­си­је и САД, ма­да је у исто­ри­ји би­ло слу­ча­је­ва да се у све­мир ша­љу и на­уч­ни­ци. Пи­ло­ти су, ипак, нај­по­год­ни­ји за овај по­сао због пси­хо­фи­зич­ке спрем­но­сти. Ру­си­ја, као и ра­ни­је Со­вјет­ски Са­вез, и да­нас че­сто сво­је са­ве­зни­ке на­гра­ђу­је та­ко што од­шко­лу­је по­не­ког астро­на­у­та, ко­ји се у сво­јој зе­мљи по пра­ви­лу из­ди­же до ран­га на­ци­о­нал­ног хе­ро­ја – ис­ти­че Алек­сан­дар Ра­дић, вој­ни ана­ли­ти­чар.

Ако не­ка зе­мља не­ма „са­ве­знич­ки аран­жман“, а же­ли та­кву вр­сту ме­ђу­на­род­ног пре­сти­жа, тре­ба да из­дво­ји 20 ми­ли­о­на до­ла­ра, ко­ли­ко ко­шта обу­ка у цен­тру „Ју­риј Га­га­рин“. Чла­ни­це Европ­ске све­мир­ске аген­ци­је (ЕСА) мо­гу да по­ша­љу сво­је др­жа­вља­не у цен­тар за обу­ку астро­на­у­та у Кел­ну, али за сла­ње у све­мир мо­гу да се обра­те на са­мо три адре­се: Ру­си­ма, Аме­ри­кан­ци­ма или Ки­не­зи­ма.

Фор­ми­ра­на 1975. са се­ди­штем у Па­ри­зу, европ­ска „ка­пи­ја ка све­ми­ру“ тре­нут­но има 18 чла­ни­ца и фа­зан про­цес при­дру­жи­ва­ња сли­чан ши­ре­њу Европ­ске уни­је, ма­да ни­је по­ве­за­на са ЕУ и има за чла­ни­це Швај­цар­ску и Нор­ве­шку. Пре го­ди­ну да­на ЕСА је пред­ста­ви­ла шест но­вих астро­на­у­та на­пра­вив­ши се­лек­ци­ју ме­ђу њих 8.500. Да би не­ко кон­ку­ри­сао мо­ра да бу­де др­жа­вља­нин зе­мље чла­ни­це. Ме­ђу­тим, ни­је­дан европ­ски астро­на­ут не мо­же у ко­смос без аме­рич­ког „ша­тла” или ру­ског „со­ју­за”. Про­це­не су да би пр­вог мо­гла са­мо­стал­но да по­ша­ље за шест го­ди­на.

Кан­ди­да­ти за На­си­ног астро­на­у­та мо­ра­ју би­ти аме­рич­ки др­жа­вља­ни, док струч­ња­ци за ко­ри­стан те­рет (Payloadspe­ci­a­lists) мо­гу би­ти и стран­ци. Уко­ли­ко се за њи­ма ука­же по­тре­ба при­ли­ком ми­си­је, пред­ла­же их На­са или стра­ни спон­зор. Иако не пот­па­да­ју под про­грам обу­ке астро­на­у­та, мо­ра­ју да има­ју од­го­ва­ра­ју­ће обра­зо­ва­ње, обу­ку и фи­зич­ке кри­те­ри­ју­ме, пи­ше на сај­ту На­се.

За­ни­мљи­во је да и На­са пла­ћа Ру­си­ма огром­не су­ме за сла­ње астро­на­у­та „со­ју­зи­ма”, а це­на се не­дав­но удво­стру­чи­ла са 26,3 на 55,8 ми­ли­о­на до­ла­ра по чо­ве­ку. Аме­рич­ка све­мир­ска аген­ци­ја пла­ни­ра, на­и­ме, да кра­јем го­ди­не по­ша­ље „у пен­зи­ју“ фло­ту „ша­тло­ва”, а це­на је ка­жу по­ра­сла због то­га што ће Ру­си мо­ра­ти да из­гра­де но­ве кап­су­ле за до­дат­не ле­то­ве.

Осим што је сла­ње астро­на­у­та пи­та­ње ме­ђу­на­род­ног пре­сти­жа, та­ко­ђе бу­ди ин­те­ре­со­ва­ње јав­но­сти за на­у­ку. Ка­да је са На­сом од­ле­тео пр­ви Ја­па­нац Ма­мо­ру Мо­хри, све­мир је у овој зе­мљи по­чео да се тре­ти­ра као но­ва гра­ни­ца а астро­на­ут је по­ста­ло за­ни­ма­ње ко­је де­ца са­ња­ју. Мо­хри је сво­је­вре­ме­но мо­рао да пре­гу­ра 400 ча­со­ва ен­гле­ског, а Ка­на­ђа­нин Крист Хад­филд исто то­ли­ко ру­ског. Нај­ве­ћи је­зич­ки про­блем ипак има­ју Аме­ри­кан­ци од ко­јих мно­ги ни­ка­да ни­су учи­ли дру­ги је­зик, а у „со­ју­зу” су, на при­мер, све ко­ман­де на ру­ском.

Све­мир­ске аген­ци­је са по­за­ма­шним бу­џе­ти­ма има­ју и Иран, Изра­ел, Ин­ди­ја, Ја­пан, Фран­цу­ска, Укра­ји­на, а са не­што скром­ни­јим из­два­ја­њи­ма Уру­гвај, Ал­жир, Азер­беј­џан, Ве­не­цу­е­ла, Ко­лум­би­ја, Еква­дор, Тај­ланд, Ту­нис, Ни­ге­ри­ја...

(/slika2)Хр­ват­ска је „од­лу­чи­ла да има што ре­ћи на под­руч­ју ис­тра­жи­ва­ња све­ми­ра” још 2002. ка­да је осно­ва­ла Хр­ват­ску све­мир­ску аген­ци­ју. Ипак, би­ли су по­ма­ло за­те­че­ни пред­ло­гом ру­ске стра­не, а но­ви­на­ри су од­мах кре­ну­ли да тра­же по­тен­ци­јал­не кан­ди­да­те за обу­ку. Прет­по­став­ка је да би то мо­гли би­ти бри­га­дир Иван Се­лак, је­ди­ни стра­ни пи­лот ко­ји је у изра­ел­ском ави­о­ну ле­тео из­над Изра­е­ла, и пу­ков­ник Иви­ца Иван­дић. Ови вен­ча­ни ку­мо­ви сте­кли су сла­ву ка­да су у ле­то 1992. од ЈНА оте­ли два лов­ца „миг 21” са аеро­дро­ма По­ни­кве, пи­ше хр­ват­ска штам­па.

Ко­смо­на­у­ти углав­ном до­ла­зе из ре­до­ва пи­ло­та бор­бе­них мла­зња­ка, а основ­ни услов је из­ван­ред­но пси­хо­фи­зич­ко ста­ње. Ако је реч о по­себ­ним ми­си­ја­ма ко­ји­ма је циљ по­пра­вља­ње мо­ду­ла све­мир­ских бро­до­ва или на­уч­на ис­тра­жи­ва­ња, мо­же се об­у­чи­ти и ин­же­њер ма­шин­ства, елек­тро­тех­ни­ке, ге­о­ло­ги­је или ме­те­о­ро­ло­ги­је.

Су­де­ћи по ко­мен­та­ри­ма на хр­ват­ским сај­то­ви­ма, гра­ђа­ни ни­су мно­го оду­ше­вље­ни иде­јом да до­би­ју свог пред­став­ни­ка у све­ми­ру. „Би­ло би нај­па­мет­ни­је да за­бо­ра­ви­мо те глу­по­сти са фло­том и ави­ја­ци­јом, то су за нас пре­ску­пе играч­ке, сад нам ни­су нај­ве­ћи не­при­ја­те­љи стра­не вој­ске, не­го бан­ка­ри”, про­ко­мен­та­ри­сао је је­дан чи­та­лац на сај­ту „Сло­бод­не Дал­ма­ци­је“.

Д. В. Ву­ко­тић – Ј. Ка­ва­ја

-----------------------------------------

Ра­ма­зан у ко­смо­су

Ма­ле­зиј­ски ор­то­пед­ски хи­рург Му­за­пар Шу­кор (38) од­ле­тео је на Ме­ђу­на­род­ну све­мир­ску ста­ни­цу (МСС) 2007. по­што је ње­го­ва вла­да ку­пи­ла 18 ру­ских „су­хо­ја“. С об­зи­ром на то да је у то вре­ме био ра­ма­зан, ислам­ски на­ци­о­нал­ни са­вет је на­пра­вио пр­ви пра­вил­ник о му­сли­ман­ским об­ре­ди­ма у све­ми­ру.

Чех Вла­ди­мир Ре­мек је 1978. био пр­ви Евро­пља­нин из­ван СССР-а у све­ми­ру. Дру­ги је био По­љак, а тре­ћи ис­точ­ни Не­мац. У со­вјет­ском про­гра­му са­рад­ње Ин­тер­ко­смос углав­ном су уче­ство­ва­ле зе­мље ис­точ­ног бло­ка, па је то раз­лог што на­ши су­се­ди Ру­му­ни, Бу­га­ри и Ма­ђа­ри мо­гу да се по­хва­ле да је не­ко њи­хов пло­вио ко­смо­сом.

Фран­цуз Жан-Луј Кре­тјен је 1982. био пр­ви за­пад­ни Евро­пља­нин ко­ји је од­ле­тео на со­вјет­ску све­мир­ску ста­ни­цу. Као пр­ви астро­на­ут ЕСА у све­ми­ру зва­нич­но се, ме­ђу­тим, во­ди Не­мац Улф Ме­ре­болд, по­што је Кре­тјен ле­тео као члан фран­цу­ске све­мир­ске аген­ци­је.

Сул­тан бин Сал­ман ал Са­уд пр­ви је Са­у­ди­јац и пр­ва осо­ба „пла­ве кр­ви“ у све­ми­ру.

Пр­ви астро­на­ут са за­пад­не хе­мис­фе­ре не ра­чу­на­ју­ћи САД био је 1980. Ку­ба­нац Ар­нал­до Та­ма­јо Мен­дес.

Је­ди­ни бра­зил­ски астро­на­ут Мар­кос Це­за­ре Пон­тес (47) од­ле­тео је на МСС 2006. По­чео је обу­ку у На­си, али су због об­у­ста­ве ле­то­ва по­сле тра­ге­ди­је „ша­тла” „Ко­лум­би­ја” бра­зил­ска и ру­ска све­мир­ска аген­ци­ја скло­пи­ле уго­вор да за 20 ми­ли­о­на до­ла­ра Пон­тес на­ста­ви обу­ку у Зве­зда­ном гра­ду.