Skup put do zvezda

Ma­le­zi­ja je do­bi­la pr­vog astro­na­u­ta pre tri go­di­ne za­hva­lju­ju­ći to­me što je ku­pi­la 18 bor­be­nih avi­o­na „su­hoj“ od Ru­si­je za 900 mi­li­o­na do­la­ra, a sa­da se sli­čan aran­žman nu­di iz­gle­da i Hr­vat­skoj. Ka­ko je ne­dav­no ob­ja­vi­la „Slo­bod­na Dal­ma­ci­ja“, Ru­si­ja je sprem­na da sno­si tro­ško­ve obu­ke i sla­nja jed­nog hr­vat­skog ko­smo­na­u­ta u sve­mir u okvi­ru ta­ko­zva­nog ve­za­nog aran­žma­na za ku­po­vi­nu eska­dri­le „mi­go­va  29“.

Po­nu­du je u raz­go­vo­ru sa no­vi­na­rom ovog li­sta iz­neo Alek­san­dar Mi­he­jev, za­me­nik di­rek­to­ra naj­ve­će ru­ske dr­žav­ne kom­pa­ni­je za pro­da­ju voj­ne teh­no­lo­gi­je i opre­me „Ro­so­bo­ro­nek­sport“. Obu­ka bi tra­ja­la dve go­di­ne, a tro­šak bi po­kri­la ru­ska stra­na.

Ova mo­guć­nost je po­ma­lo za­te­kla Hr­va­te i ba­ci­la ih u kom­bi­na­to­ri­ku ko bi mo­gao da bu­de pr­vi Hr­vat u sve­mi­ru, ne ra­ču­na­ju­ći tu­ri­ste ko­ji će mo­žda za već ne­ko­li­ko go­di­na mo­ći da ose­te bes­te­žin­sko sta­nje po ce­ni od 200.000 do­la­ra. Obu­ka i lan­si­ra­nje pro­fe­si­o­nal­nih astro­na­u­ta u Ru­si­ji de­set pu­ta su sku­plji.

Na pi­ta­nje da li se u Sr­bi­ji raz­ma­tra ta­kva mo­guć­nost i oda­kle bi se re­gru­to­va­li kan­di­da­ti za ovu pro­fe­si­ju, iz Mi­ni­star­stva od­bra­ne po­ru­ču­ju da u Voj­sci Sr­bi­je ni­je bi­lo ras­pra­ve o toj te­mi, i da ne­ma­ju po­tre­bu za ka­drom tog pro­fi­la.

Eks­per­ti, me­đu­tim, sma­tra­ju da bi, uko­li­ko se jed­nog da­na stvo­ri po­vo­ljan am­bi­jent da i Sr­bi kre­nu u sve­mir, bi­lo lo­gič­no oče­ki­va­ti da astro­na­u­ti bu­du re­gru­to­va­ni iz re­do­va pi­lo­ta.

– Astro­na­u­ti se tra­di­ci­o­nal­no vr­bu­ju me­đu pi­lo­ti­ma. Ta­kva je prak­sa i kod naj­ve­ćih si­la Ru­si­je i SAD, ma­da je u isto­ri­ji bi­lo slu­ča­je­va da se u sve­mir ša­lju i na­uč­ni­ci. Pi­lo­ti su, ipak, naj­po­god­ni­ji za ovaj po­sao zbog psi­ho­fi­zič­ke sprem­no­sti. Ru­si­ja, kao i ra­ni­je So­vjet­ski Sa­vez, i da­nas če­sto svo­je sa­ve­zni­ke na­gra­đu­je ta­ko što od­ško­lu­je po­ne­kog astro­na­u­ta, ko­ji se u svo­joj ze­mlji po pra­vi­lu iz­di­že do ran­ga na­ci­o­nal­nog he­ro­ja – is­ti­če Alek­san­dar Ra­dić, voj­ni ana­li­ti­čar.

Ako ne­ka ze­mlja ne­ma „sa­ve­znič­ki aran­žman“, a že­li ta­kvu vr­stu me­đu­na­rod­nog pre­sti­ža, tre­ba da iz­dvo­ji 20 mi­li­o­na do­la­ra, ko­li­ko ko­šta obu­ka u cen­tru „Ju­rij Ga­ga­rin“. Čla­ni­ce Evrop­ske sve­mir­ske agen­ci­je (ESA) mo­gu da po­ša­lju svo­je dr­ža­vlja­ne u cen­tar za obu­ku astro­na­u­ta u Kel­nu, ali za sla­nje u sve­mir mo­gu da se obra­te na sa­mo tri adre­se: Ru­si­ma, Ame­ri­kan­ci­ma ili Ki­ne­zi­ma.

For­mi­ra­na 1975. sa se­di­štem u Pa­ri­zu, evrop­ska „ka­pi­ja ka sve­mi­ru“ tre­nut­no ima 18 čla­ni­ca i fa­zan pro­ces pri­dru­ži­va­nja sli­čan ši­re­nju Evrop­ske uni­je, ma­da ni­je po­ve­za­na sa EU i ima za čla­ni­ce Švaj­car­sku i Nor­ve­šku. Pre go­di­nu da­na ESA je pred­sta­vi­la šest no­vih astro­na­u­ta na­pra­viv­ši se­lek­ci­ju me­đu njih 8.500. Da bi ne­ko kon­ku­ri­sao mo­ra da bu­de dr­ža­vlja­nin ze­mlje čla­ni­ce. Me­đu­tim, ni­je­dan evrop­ski astro­na­ut ne mo­že u ko­smos bez ame­rič­kog „ša­tla” ili ru­skog „so­ju­za”. Pro­ce­ne su da bi pr­vog mo­gla sa­mo­stal­no da po­ša­lje za šest go­di­na.

Kan­di­da­ti za Na­si­nog astro­na­u­ta mo­ra­ju bi­ti ame­rič­ki dr­ža­vlja­ni, dok struč­nja­ci za ko­ri­stan te­ret (Payloadspe­ci­a­lists) mo­gu bi­ti i stran­ci. Uko­li­ko se za nji­ma uka­že po­tre­ba pri­li­kom mi­si­je, pred­la­že ih Na­sa ili stra­ni spon­zor. Iako ne pot­pa­da­ju pod pro­gram obu­ke astro­na­u­ta, mo­ra­ju da ima­ju od­go­va­ra­ju­će obra­zo­va­nje, obu­ku i fi­zič­ke kri­te­ri­ju­me, pi­še na saj­tu Na­se.

Za­ni­mlji­vo je da i Na­sa pla­ća Ru­si­ma ogrom­ne su­me za sla­nje astro­na­u­ta „so­ju­zi­ma”, a ce­na se ne­dav­no udvo­stru­či­la sa 26,3 na 55,8 mi­li­o­na do­la­ra po čo­ve­ku. Ame­rič­ka sve­mir­ska agen­ci­ja pla­ni­ra, na­i­me, da kra­jem go­di­ne po­ša­lje „u pen­zi­ju“ flo­tu „ša­tlo­va”, a ce­na je ka­žu po­ra­sla zbog to­ga što će Ru­si mo­ra­ti da iz­gra­de no­ve kap­su­le za do­dat­ne le­to­ve.

Osim što je sla­nje astro­na­u­ta pi­ta­nje me­đu­na­rod­nog pre­sti­ža, ta­ko­đe bu­di in­te­re­so­va­nje jav­no­sti za na­u­ku. Ka­da je sa Na­som od­le­teo pr­vi Ja­pa­nac Ma­mo­ru Mo­hri, sve­mir je u ovoj ze­mlji po­čeo da se tre­ti­ra kao no­va gra­ni­ca a astro­na­ut je po­sta­lo za­ni­ma­nje ko­je de­ca sa­nja­ju. Mo­hri je svo­je­vre­me­no mo­rao da pre­gu­ra 400 ča­so­va en­gle­skog, a Ka­na­đa­nin Krist Had­fild isto to­li­ko ru­skog. Naj­ve­ći je­zič­ki pro­blem ipak ima­ju Ame­ri­kan­ci od ko­jih mno­gi ni­ka­da ni­su uči­li dru­gi je­zik, a u „so­ju­zu” su, na pri­mer, sve ko­man­de na ru­skom.

Sve­mir­ske agen­ci­je sa po­za­ma­šnim bu­dže­ti­ma ima­ju i Iran, Izra­el, In­di­ja, Ja­pan, Fran­cu­ska, Ukra­ji­na, a sa ne­što skrom­ni­jim iz­dva­ja­nji­ma Uru­gvaj, Al­žir, Azer­bej­džan, Ve­ne­cu­e­la, Ko­lum­bi­ja, Ekva­dor, Taj­land, Tu­nis, Ni­ge­ri­ja...

(/slika2)Hr­vat­ska je „od­lu­či­la da ima što re­ći na pod­ruč­ju is­tra­ži­va­nja sve­mi­ra” još 2002. ka­da je osno­va­la Hr­vat­sku sve­mir­sku agen­ci­ju. Ipak, bi­li su po­ma­lo za­te­če­ni pred­lo­gom ru­ske stra­ne, a no­vi­na­ri su od­mah kre­nu­li da tra­že po­ten­ci­jal­ne kan­di­da­te za obu­ku. Pret­po­stav­ka je da bi to mo­gli bi­ti bri­ga­dir Ivan Se­lak, je­di­ni stra­ni pi­lot ko­ji je u izra­el­skom avi­o­nu le­teo iz­nad Izra­e­la, i pu­kov­nik Ivi­ca Ivan­dić. Ovi ven­ča­ni ku­mo­vi ste­kli su sla­vu ka­da su u le­to 1992. od JNA ote­li dva lov­ca „mig 21” sa aero­dro­ma Po­ni­kve, pi­še hr­vat­ska štam­pa.

Ko­smo­na­u­ti uglav­nom do­la­ze iz re­do­va pi­lo­ta bor­be­nih mla­znja­ka, a osnov­ni uslov je iz­van­red­no psi­ho­fi­zič­ko sta­nje. Ako je reč o po­seb­nim mi­si­ja­ma ko­ji­ma je cilj po­pra­vlja­nje mo­du­la sve­mir­skih bro­do­va ili na­uč­na is­tra­ži­va­nja, mo­že se ob­u­či­ti i in­že­njer ma­šin­stva, elek­tro­teh­ni­ke, ge­o­lo­gi­je ili me­te­o­ro­lo­gi­je.

Su­de­ći po ko­men­ta­ri­ma na hr­vat­skim saj­to­vi­ma, gra­đa­ni ni­su mno­go odu­še­vlje­ni ide­jom da do­bi­ju svog pred­stav­ni­ka u sve­mi­ru. „Bi­lo bi naj­pa­met­ni­je da za­bo­ra­vi­mo te glu­po­sti sa flo­tom i avi­ja­ci­jom, to su za nas pre­sku­pe igrač­ke, sad nam ni­su naj­ve­ći ne­pri­ja­te­lji stra­ne voj­ske, ne­go ban­ka­ri”, pro­ko­men­ta­ri­sao je je­dan či­ta­lac na saj­tu „Slo­bod­ne Dal­ma­ci­je“.

D. V. Vu­ko­tić – J. Ka­va­ja

-----------------------------------------

Ra­ma­zan u ko­smo­su

Ma­le­zij­ski or­to­ped­ski hi­rurg Mu­za­par Šu­kor (38) od­le­teo je na Me­đu­na­rod­nu sve­mir­sku sta­ni­cu (MSS) 2007. po­što je nje­go­va vla­da ku­pi­la 18 ru­skih „su­ho­ja“. S ob­zi­rom na to da je u to vre­me bio ra­ma­zan, islam­ski na­ci­o­nal­ni sa­vet je na­pra­vio pr­vi pra­vil­nik o mu­sli­man­skim ob­re­di­ma u sve­mi­ru.

Čeh Vla­di­mir Re­mek je 1978. bio pr­vi Evro­plja­nin iz­van SSSR-a u sve­mi­ru. Dru­gi je bio Po­ljak, a tre­ći is­toč­ni Ne­mac. U so­vjet­skom pro­gra­mu sa­rad­nje In­ter­ko­smos uglav­nom su uče­stvo­va­le ze­mlje is­toč­nog blo­ka, pa je to raz­log što na­ši su­se­di Ru­mu­ni, Bu­ga­ri i Ma­đa­ri mo­gu da se po­hva­le da je ne­ko nji­hov plo­vio ko­smo­som.

Fran­cuz Žan-Luj Kre­tjen je 1982. bio pr­vi za­pad­ni Evro­plja­nin ko­ji je od­le­teo na so­vjet­sku sve­mir­sku sta­ni­cu. Kao pr­vi astro­na­ut ESA u sve­mi­ru zva­nič­no se, me­đu­tim, vo­di Ne­mac Ulf Me­re­bold, po­što je Kre­tjen le­teo kao član fran­cu­ske sve­mir­ske agen­ci­je.

Sul­tan bin Sal­man al Sa­ud pr­vi je Sa­u­di­jac i pr­va oso­ba „pla­ve kr­vi“ u sve­mi­ru.

Pr­vi astro­na­ut sa za­pad­ne he­mis­fe­re ne ra­ču­na­ju­ći SAD bio je 1980. Ku­ba­nac Ar­nal­do Ta­ma­jo Men­des.

Je­di­ni bra­zil­ski astro­na­ut Mar­kos Ce­za­re Pon­tes (47) od­le­teo je na MSS 2006. Po­čeo je obu­ku u Na­si, ali su zbog ob­u­sta­ve le­to­va po­sle tra­ge­di­je „ša­tla” „Ko­lum­bi­ja” bra­zil­ska i ru­ska sve­mir­ska agen­ci­ja sklo­pi­le ugo­vor da za 20 mi­li­o­na do­la­ra Pon­tes na­sta­vi obu­ku u Zve­zda­nom gra­du.