Зрењанин забрињава опасан отпад

Зре­ња­нин–Град на Бе­ге­ју ни­је ме­сто за од­ла­га­ње опа­сног от­па­да, а ни­је при­хва­тљи­во ни да се он као нај­ве­ће ба­нат­ско на­се­ље из­бе­га­ва ка­да је реч о пла­ни­ра­њу бу­ду­ће из­град­ње ва­жне ин­фра­струк­ту­ре. То је су­шти­на по­ру­ка ко­је се ових да­на ша­љу пре­ма Бе­о­гра­ду, а гнев Зре­ња­ни­на­ца по­сте­пе­но по­при­ма и по­ли­тич­ке ко­но­та­ци­је. На­црт про­стор­ног пла­на Ср­би­је, ко­ји је при­пре­ми­ла Ре­пу­блич­ка аген­ци­ја за про­стор­но пла­ни­ра­ње и да­ла га на јав­ну рас­пра­ву, ниг­де ни­је на­и­шао на то­ли­ко от­по­ра као у Зре­ња­ни­ну. Кри­ти­ке на ра­чун овог до­ку­мен­та из­ри­чу се од ка­да се за ње­га чу­ло, а про­те­клог ви­кен­да ње­му је по­све­ће­на ван­ред­на сед­ни­ца Скуп­шти­не гра­да, ор­га­ни­зо­ва­ни су про­те­сти, а одр­жан је и са­ста­нак Са­ве­та Сред­њо­ба­нат­ског управ­ног окру­га ко­ји­ма су при­су­ство­ва­ли сви чел­ни­ци из оп­шти­на овог ре­ги­о­на.

На свим овим ску­по­ви­ма нај­ве­ћи от­пор пру­жен је пред­ло­гу да се на овом под­руч­ју из­гра­ди од­ла­га­ли­ште опа­сног от­па­да, а с тим у ве­зи из­ри­че се низ при­мед­би. Та­ко се на­во­ди да усред­њем Ба­на­ту не­ма ге­не­ра­то­ра опа­сног от­па­да па не­ма ни ло­ги­ке да се ов­де ло­ци­ра је­ди­но скла­ди­ште за ње­го­во од­ла­га­ње у Вој­во­ди­ни, али и под­се­ћа да се у овом де­лу Ба­на­та на­ла­зе и из­у­зет­на еко­ло­шка до­бра као што су спе­ци­јал­ни ре­зер­ват при­ро­де Цар­ска ба­ра, Окањ ба­ра код Еле­ми­ра и Ба­ња Ру­сан­да у Ме­лен­ци­ма, а да се не го­во­ри о са­да­шњем ста­ту­су ре­ги­је по пи­та­њу здра­ве чо­ве­ко­ве око­ли­не: ов­де има нај­ма­ње шу­ме у Евро­пи, во­да за пи­ће је под ве­ли­ким зна­ком пи­та­ња и слич­но.

По­себ­но по­гла­вље су за­мер­ке упу­ће­не због ло­шег трет­ма­на Зре­ња­ни­на у ре­пу­блич­ким пла­но­ви­ма где, кроз овај град, ни­је пред­ви­ђен ни­је­дан пут­ни пра­вац од ме­ђу­на­род­ног зна­ча­ја, ни ка­да је реч о пу­те­ви­ма, пру­га­ма, аеро­дро­ми­ма, реч­ним лу­ка­ма. Оце­њу­је се да је Зре­ња­нин мар­ги­на­ли­зо­ван и нео­прав­да­но за­по­ста­вљен, јер је пре­по­знат као град са спе­ци­фич­ном ло­ка­ци­јом у од­но­су на ко­ри­дор 7 и 10, а не као град од по­себ­ног зна­ча­ја или као град у по­гра­нич­ном под­руч­ју. Као при­мер се на­во­ди чи­ње­ни­ца да се ов­де не пла­ни­ра аеро­дром, а он по­сто­ји у Еч­ки по­ред Зре­ња­ни­на још од 1942, а пре пар го­ди­на по­че­ла је и ње­го­ва об­но­ва. Ов­де не пред­ви­ђа­ју ни из­град­њу пре­чи­ста­ча во­де за пи­ће ма­да је она нај­го­ра у зе­мљи. Зре­ња­нин­ци­ма је сла­ба уте­ха и тврд­ња из Аген­ци­је за про­стор­но пла­ни­ра­ње да ће мно­ге ства­ри да се ис­пра­ве у вој­во­ђан­ском про­стор­ном пла­ну чи­ји на­црт још ни­је до­не­сен.

По­ред зва­нич­них про­те­ста с ра­зних ску­по­ва, у Зре­ња­ни­ну се овим по­во­дом оку­пља­ју и мла­ди и еко­ло­шке ор­га­ни­за­ци­је, а све ви­ше се укљу­чу­ју и по­ли­тич­ке стран­ке. Нај­а­гил­ни­ји су ак­ти­ви­сти Срп­ске на­пред­не стран­ке ко­ји су у Зре­ња­ни­ну спро­ве­ли ак­ци­ју ко­јом кри­ти­ку­ју На­црт про­стор­ног пла­на Ср­би­је, а њу по­ве­зу­ју с прет­ход­ним при­ку­пља­њем пот­пи­са за ван­ред­не пар­ла­мен­тар­не из­бо­ре и твр­де да за њих ов­де не тре­ба бо­љег по­во­да. При­пад­ни­ци стран­ке чи­ји је је­дан од глав­них ак­те­ра бив­ши гра­до­на­чел­ник Зре­ња­ни­на Го­ран Кне­же­вић де­ли­ли су илу­стро­ва­не лет­ке о суд­би­ни тог гра­да под вла­шћу Де­мо­крат­ске стран­ке, а на њој је у пр­вом пла­ну ка­ри­ка­ту­ра пред­сед­ни­ка вој­во­ђан­ске вла­де Бо­ја­на Пај­ти­ћа, ко­га они оп­ту­жу­ју за суд­би­ну Зре­ња­ни­на и при­пи­су­ју му од­го­вор­ност за афе­ру с Го­ра­ном Кне­же­ви­ћем ко­ја је, ка­ко ту­ма­че, би­ла упе­ре­на про­тив гра­да на Бе­ге­ју. 

Ђ. Ђу­кић