Четири предлога за ЕУ

Оли Рен, комесар ЕУ за проширење, састаће се у наредни четвртак у Бриселу са делегацијом из Србије, која ће у седишту Европске комисије представити "Пакет плус", разрађени план Владе Србије за будућу сарадњу наше земље са Европском унијом.  Делегацију би сачињавали Ивана Дулић-Марковић, потпредседница Владе Србије, Млађан Динкић, министар финансија и један од главних иницијатора овог плана, као и Гордана Лазаревић, помоћница министра за економске односе са иностранством. Састав, додуше, тек треба да буде потврђен на седници Владе почетком недеље, кад ће бити прихваћен и коначан текст о којем ће се разговарати са Реном.

Како је министар Динкић најавио прошлог месеца, кад је у домаћој јавности први пут обелодањен "Пакет плус", бриселским званичницима ће бити упућен предлог да, поред већ познатог Акционог плана за сарадњу са хашким трибуналом, у односе са Србијом укључе и помоћ у неколико других области. Иако су новинару "Политике" у кабинету комесара Рена јуче телефонски потврдили да ће српска делегација бити примљена 17. августа, нису прецизирали о којим ће темама конкретно бити речи, али како незванично сазнајемо, разговараће се управо о предлогу Владе Србије, који је достављен Европској комисији.

Сигнали из Брисела

Од четири ставке које се помињу у "Пакету плус", једна је већ увелико предмет многобројних коментара у домаћој јавности. Реч је о укидању виза. Европска комисија је, наиме, обећала да ће већ од јесени омогућити одређеним категоријама држављана Србије, као што су студенти, бизнисмени, научници, спортисти... да брже и лакше добију шенгенске визе, бесплатно, на дужи рок и са више улазака. Влада Србије, међутим, има веће амбиције, и тражи да ЕУ нашу земљу стави на "белу" шенгенску листу, односно да до краја 2008. године укине визе за све наше грађане.

Судећи по "сигналима" из Брисела, изјавама европског комесара за правду и унутрашње послове Франка Фратинија, као и ставовима појединих држава чланица ЕУ, тешко да ће Србија успети да за две године испуни све техничке (да не помињемо политичке, економске и социјалне) услове за слободно кретање својих грађана Европском унијом. Бриселу је било потребно готово две године да од размишљања о визним олакшицама за Србе најзад донесе одлуку, а реч је само о мањем броју људи. Наравно, примећују неки страни посматрачи, ствар би била другачија да је генерал Ратко Младић већ у Хагу, да је решен статус Косова, да је Србија потписала споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ (ССП) – што се првобитно очекивало у септембру 2006, а сад се помиње почетак 2007. године – као и да смо успешнији у сузбијању корупције и организованог криминала.

Исте ове замерке могле би бити разлог и за одречан, или барем крајње суздржан, одговор Брисела на други захтев Београда, а то је да наша земља стекне статус кандидата за чланство у ЕУ у 2008. години. Чак и кад бисмо заиста потписали ССП у неколико наредних месеци, што ЕУ сматра реалним под условом да добијемо позитивну оцену о сарадњи са Хагом, ниједан бриселски званичник не би се усудио да унапред одреди рок до којег ће Србија постати ЕУ кандидат. То је више пута јасно речено и нама, и осталим претендентима на чланство у Унији.

Отпис дуга од милијарду долара

Преостале две ставке "Пакета плус" су економске.

Србија ће затражити отпис до милијарде долара дуга према Париском кругу поверилаца, како би тим новцем финансирала изградњу дела Коридора 10 (на југу земље), пројекте заштите животне средине, обнову инфраструктуре у најсиромашнијим српским општинама и неке друге сличне програме. Друго, затражиће да нам се већ од наредне године отворе такозвани претприступни фондови ЕУ – иначе намењени земљама које су знатно даље одмакле у преговорима о чланству у Унији – којима бисмо остварили бар неке програме од регионалног значаја у оквиру Националног инвестиционог плана. Средства из ових фондова користили бисмо по годишњој динамици од 25 одсто од укупне суме за инвестиције у регионалне програме (што би износило око 300 милиона евра годишње). Влада би поменути износ употребила за развој инфраструктуре дуж Дунава, обнову граничних прелаза и енергетских капацитета, пре свега хидроелектрана...

У време кад је "Пакет плус" представљен јавности у Србији (као званичан документ, нажалост, не може се наћи на сајту Владе Србије и њених министарстава) коментари су се кретали од оних да је "добро што се власт досетила да, најзад, нешто и затражи од Брисела, а не само да одговара на његова условљавања", па до крајње скептичних. Економиста Мирослав Прокопијевић је, рецимо, оценио да план личи на то да Србија добија све, а ЕУ не добија ништа. "Наша влада није у положају да нешто тражи, јер не испуњава обавезе", рекао је Прокопијевић. Јелица Минић, из Европског покрета, изразила је сумњу да ће ЕУ прихватити захтеве из "Пакета плус" уколико је улог само изручење Младића. Неки други су отишли корак даље, тврдећи да ће Брисел на све пристати, ако верује да тиме "исплаћује" Србију за губитак Космета. Закључак су извели, делимично, и на основу тога што је Оли Рен најавио нови мандат за преговоре са Србијом о ССП, као и визне олакшице за Србију, непосредно након што је наша влада изашла са Акционим планом за сарадњу са хашким трибуналом.

Ови потоњи, малициозно, владин предлог зато већ називају "Пакет минус".