Četiri predloga za EU

Oli Ren, komesar EU za proširenje, sastaće se u naredni četvrtak u Briselu sa delegacijom iz Srbije, koja će u sedištu Evropske komisije predstaviti "Paket plus", razrađeni plan Vlade Srbije za buduću saradnju naše zemlje sa Evropskom unijom.  Delegaciju bi sačinjavali Ivana Dulić-Marković, potpredsednica Vlade Srbije, Mlađan Dinkić, ministar finansija i jedan od glavnih inicijatora ovog plana, kao i Gordana Lazarević, pomoćnica ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom. Sastav, doduše, tek treba da bude potvrđen na sednici Vlade početkom nedelje, kad će biti prihvaćen i konačan tekst o kojem će se razgovarati sa Renom.

Kako je ministar Dinkić najavio prošlog meseca, kad je u domaćoj javnosti prvi put obelodanjen "Paket plus", briselskim zvaničnicima će biti upućen predlog da, pored već poznatog Akcionog plana za saradnju sa haškim tribunalom, u odnose sa Srbijom uključe i pomoć u nekoliko drugih oblasti. Iako su novinaru "Politike" u kabinetu komesara Rena juče telefonski potvrdili da će srpska delegacija biti primljena 17. avgusta, nisu precizirali o kojim će temama konkretno biti reči, ali kako nezvanično saznajemo, razgovaraće se upravo o predlogu Vlade Srbije, koji je dostavljen Evropskoj komisiji.

Signali iz Brisela

Od četiri stavke koje se pominju u "Paketu plus", jedna je već uveliko predmet mnogobrojnih komentara u domaćoj javnosti. Reč je o ukidanju viza. Evropska komisija je, naime, obećala da će već od jeseni omogućiti određenim kategorijama državljana Srbije, kao što su studenti, biznismeni, naučnici, sportisti... da brže i lakše dobiju šengenske vize, besplatno, na duži rok i sa više ulazaka. Vlada Srbije, međutim, ima veće ambicije, i traži da EU našu zemlju stavi na "belu" šengensku listu, odnosno da do kraja 2008. godine ukine vize za sve naše građane.

Sudeći po "signalima" iz Brisela, izjavama evropskog komesara za pravdu i unutrašnje poslove Franka Fratinija, kao i stavovima pojedinih država članica EU, teško da će Srbija uspeti da za dve godine ispuni sve tehničke (da ne pominjemo političke, ekonomske i socijalne) uslove za slobodno kretanje svojih građana Evropskom unijom. Briselu je bilo potrebno gotovo dve godine da od razmišljanja o viznim olakšicama za Srbe najzad donese odluku, a reč je samo o manjem broju ljudi. Naravno, primećuju neki strani posmatrači, stvar bi bila drugačija da je general Ratko Mladić već u Hagu, da je rešen status Kosova, da je Srbija potpisala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU (SSP) – što se prvobitno očekivalo u septembru 2006, a sad se pominje početak 2007. godine – kao i da smo uspešniji u suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala.

Iste ove zamerke mogle bi biti razlog i za odrečan, ili barem krajnje suzdržan, odgovor Brisela na drugi zahtev Beograda, a to je da naša zemlja stekne status kandidata za članstvo u EU u 2008. godini. Čak i kad bismo zaista potpisali SSP u nekoliko narednih meseci, što EU smatra realnim pod uslovom da dobijemo pozitivnu ocenu o saradnji sa Hagom, nijedan briselski zvaničnik ne bi se usudio da unapred odredi rok do kojeg će Srbija postati EU kandidat. To je više puta jasno rečeno i nama, i ostalim pretendentima na članstvo u Uniji.

Otpis duga od milijardu dolara

Preostale dve stavke "Paketa plus" su ekonomske.

Srbija će zatražiti otpis do milijarde dolara duga prema Pariskom krugu poverilaca, kako bi tim novcem finansirala izgradnju dela Koridora 10 (na jugu zemlje), projekte zaštite životne sredine, obnovu infrastrukture u najsiromašnijim srpskim opštinama i neke druge slične programe. Drugo, zatražiće da nam se već od naredne godine otvore takozvani pretpristupni fondovi EU – inače namenjeni zemljama koje su znatno dalje odmakle u pregovorima o članstvu u Uniji – kojima bismo ostvarili bar neke programe od regionalnog značaja u okviru Nacionalnog investicionog plana. Sredstva iz ovih fondova koristili bismo po godišnjoj dinamici od 25 odsto od ukupne sume za investicije u regionalne programe (što bi iznosilo oko 300 miliona evra godišnje). Vlada bi pomenuti iznos upotrebila za razvoj infrastrukture duž Dunava, obnovu graničnih prelaza i energetskih kapaciteta, pre svega hidroelektrana...

U vreme kad je "Paket plus" predstavljen javnosti u Srbiji (kao zvaničan dokument, nažalost, ne može se naći na sajtu Vlade Srbije i njenih ministarstava) komentari su se kretali od onih da je "dobro što se vlast dosetila da, najzad, nešto i zatraži od Brisela, a ne samo da odgovara na njegova uslovljavanja", pa do krajnje skeptičnih. Ekonomista Miroslav Prokopijević je, recimo, ocenio da plan liči na to da Srbija dobija sve, a EU ne dobija ništa. "Naša vlada nije u položaju da nešto traži, jer ne ispunjava obaveze", rekao je Prokopijević. Jelica Minić, iz Evropskog pokreta, izrazila je sumnju da će EU prihvatiti zahteve iz "Paketa plus" ukoliko je ulog samo izručenje Mladića. Neki drugi su otišli korak dalje, tvrdeći da će Brisel na sve pristati, ako veruje da time "isplaćuje" Srbiju za gubitak Kosmeta. Zaključak su izveli, delimično, i na osnovu toga što je Oli Ren najavio novi mandat za pregovore sa Srbijom o SSP, kao i vizne olakšice za Srbiju, neposredno nakon što je naša vlada izašla sa Akcionim planom za saradnju sa haškim tribunalom.

Ovi potonji, maliciozno, vladin predlog zato već nazivaju "Paket minus".