Киша и усевима тешка

Свакодневне кише не погодују пољопривреди, али је још рано да се говори о томе да ће и колике последице имати на род. Сунчано време са залихама влаге у земљишту може много тога да надокнади, сагласни су стручњаци које смо јуче питали – да ли ће оволика киша штетити берићету.

Секретар одбора за аграр у ПКС Милан Простран каже да, за сада, не очекује већи пад приноса.

– Пшеница је своје „изгурала”. Због кише и посебно ветра негде је полегла, касни са зрењем и зато жетву не треба очекивати пре прве декаде јула. Ипак, не очекујем значајнији пад приноса. Ми ионако немамо високе приносе хлебног жита, свега три-четири тоне по хектару. И залихе су велике, а пад приноса за ратаре би могао значити шансу да се садашња ниска цена пшенице повећа – каже Простран.

По његовој оцени пролећни усеви – сунцокрет, соја, шећерна репа, кукуруз – због кише заостају у расту, а део површина је и под водом.

Ратари немају новца за пресејавање и чињеница је да ће део површина бити без летине. У односу на 3,5 до четири милиона хектара обрадивих површина тих неколико хиљада хектара није много.

–Проблем је што су нам системи за одводњавање запуштени. Одводњавање је наш већи проблем него наводњавање иако вештачком кишом покривамо само око један одсто површина – сматра Простран додајући да су због кише усеви, али и виногради и воћњаци закоровљени.

Зорица Радичевић, шеф одсека за агрометеоролошке анализе и прогнозе у Републичком хидрометеоролошком заводу Србије каже да је кишовито и влажно време одлика овогодишњег пролећног периода.

Влажно и свежије време у овом делу вегетације омета актуелне процесе раста и развића код пољопривредних култура. Свакодневне кише ремете цветање и оплодњу код озимих жита, не пријају ни јарим културама које се налазе у фенофазама које захтевају топлије и сунчано време. На нижим теренима вода се дуго задржавала што је доводило до пропадања биљака из пролећне сетве, кукуруза, сунцокрета, соје. Временски услови нису погодни ни за рано воће и поврће које се налази у фази зрења, смањује се квалитет плода и онемогућава берба. Свакодневне и обилне кише доводе до полегања ливада, ометају косидбу, стварају идеалне услове за развој биљних болести. Влажно пролеће погодује развоју корова, обољења на поврћу, нарочито типа пламењача, док се на воћу јавља чађава краставост, шупљикавост лишћа брескве и шљиве и монилија.

– Од почетка маја, киша је била свакодневна појава на целој територији Србије, а највише падавина било је у Војводини, просечно око 160 милилитара воденог талога, што је троструко више у односу на вишегодишњи просек. Најобилније падавине биле су у Сомбору 255, Кикинди 217 и Палићу 197 литра по метру квадратном. У осталим деловима Војводине у мају је пало око 120 милилитара, колико је забележено и у западној и централној Србији, док је нешто мање кише било на истоку и југу земље – каже Зорица Радичевић.

Почетком марта обилне, па и прекомерне падавине онемогућавале су сетву пролећних култура, довеле до изливања река и подизања нивоа подземних вода. Сетва је каснила, а доста парцела у Поморављу и источној Србији било је под водом. Кишовито, влажно време, повремено и са снегом током марта погодовало је развоју биљних болести и онемогућавало је да се актуелни послови на заштити обаве правовремено. У наставку пролећа време се мало стабилизовало и сетва је са закашњењем обављена. Топлотни услови су углавном били уобичајени за наше поднебље, позни пролећни мразеви нису угрожавали воће и понике ратарских и повртарских култура.

Ј. Рабреновић

-------------------------------------------------------

Обил­не па­да­ви­не

Зре­ња­нин – Обил­не па­да­ви­не и ја­ки ве­тро­ви на­но­се ве­ли­ке ште­те на ба­нат­ским њи­ва­ма, а по­себ­но биљ­ка­ма ко­ји­ма су април и мај би­ли по­треб­ни за ве­ге­та­ци­ју. Она се од­ви­ја­ла у огра­ни­че­ној ме­ри, јер су вла­да­ле ни­ске тем­пе­ра­ту­ре за ово до­ба го­ди­не. Ово ис­ти­чу агро­но­ми зре­ња­нин­ске По­љо­при­вред­но-струч­не слу­жбе, ко­ја са­да ра­ди у скло­пу Се­кре­та­ри­ја­та за по­љо­при­вре­ду вој­во­ђан­ске вла­де.

Ин­же­њер­ка по­љо­при­вре­де Зо­ри­ца Ра­ја­чић на­гла­ша­ва да је хлад­но­ћа знат­но ус­по­ри­ла ве­ге­та­ци­ју, а да пре­ко­мер­на вла­га спре­ча­ва ула­зак ме­ха­ни­за­ци­је у њи­ве и за­шти­ту би­ља.

– По­ред пре­ко­мер­не вла­ге усе­ве му­чи и не­до­ста­так сун­ца, а због ве­тро­ва пше­ни­ца је на­ле­гла, а у не­ким де­ло­ви­ма и пот­пу­но по­ле­гла и пи­та­ње је да ли ће се и у ко­јој ме­ри мо­ћи опо­ра­ви­ти до же­тве, уко­ли­ко и на­и­ђу ле­пи да­ни – ка­же Ра­ја­чић. Она ис­ти­че да је на овом под­руч­ју у ма­ју па­ло од 100 до 150 ли­та­ра ки­ше. Ка­да се узму у об­зир и па­да­ви­не из апри­ла ис­па­да да је во­де у ова два ме­се­ца би­ло дво­стру­ко ви­ше од ви­ше­го­ди­шњег про­се­ка. Агро­но­ми ка­жу да је ове го­ди­не би­ло сна­жних пљу­ско­ва ко­ји су на не­ким ме­сти­ма на њи­ва­ма иза­зи­ва­ли пра­ве по­пла­ве. Због не­ста­бил­них вре­мен­ских при­ли­ка струч­ња­ци на­во­де да је не­мо­гу­ће прог­но­зи­ра­ти ка­да ће код стр­ни­на да поч­не на­ли­ва­ње зр­на и ка­да ће оне да до­зо­ре, а ни при­но­си ни­су пред­ви­ди­ви. Без об­зи­ра на род пше­ни­це ће си­гур­но би­ти ма­ње јер је она на овим про­сто­ри­ма за­се­ја­на на 35.500 хек­та­ра, што је ма­ње за 25 до 30 од­сто не­го прет­ход­не го­ди­не.

– Вла­га по­спе­шу­је и по­ја­ву ра­зних бо­ле­сти, а трет­ман зах­те­ва и оба­ве­зну кон­сул­та­ци­ју са струч­ња­ци­ма – на­гла­ша­ва ди­пло­ми­ра­ни ин­же­њер Сне­жа­на Па­ра­ђе­но­вић из­но­се­ћи по­сле­ди­це ко­је се по­ја­вљу­ју због из­бе­га­ва­ња струч­не по­мо­ћи. – Због не­струч­не при­ме­не хер­би­ци­да ове го­ди­не по­ља под сун­цо­кре­том су де­сет­ко­ва­на. Да би уште­де­ли не­ки ди­нар, а и због не­за­пам­ће­ног мар­ке­тин­га ко­ме су из­ло­же­ни, ра­та­ри ко­ри­сте сум­њи­ве пре­па­ра­те.

Ђ. Ђу­кић