Kiša i usevima teška

Svakodnevne kiše ne pogoduju poljoprivredi, ali je još rano da se govori o tome da će i kolike posledice imati na rod. Sunčano vreme sa zalihama vlage u zemljištu može mnogo toga da nadoknadi, saglasni su stručnjaci koje smo juče pitali – da li će ovolika kiša štetiti berićetu.

Sekretar odbora za agrar u PKS Milan Prostran kaže da, za sada, ne očekuje veći pad prinosa.

– Pšenica je svoje „izgurala”. Zbog kiše i posebno vetra negde je polegla, kasni sa zrenjem i zato žetvu ne treba očekivati pre prve dekade jula. Ipak, ne očekujem značajniji pad prinosa. Mi ionako nemamo visoke prinose hlebnog žita, svega tri-četiri tone po hektaru. I zalihe su velike, a pad prinosa za ratare bi mogao značiti šansu da se sadašnja niska cena pšenice poveća – kaže Prostran.

Po njegovoj oceni prolećni usevi – suncokret, soja, šećerna repa, kukuruz – zbog kiše zaostaju u rastu, a deo površina je i pod vodom.

Ratari nemaju novca za presejavanje i činjenica je da će deo površina biti bez letine. U odnosu na 3,5 do četiri miliona hektara obradivih površina tih nekoliko hiljada hektara nije mnogo.

–Problem je što su nam sistemi za odvodnjavanje zapušteni. Odvodnjavanje je naš veći problem nego navodnjavanje iako veštačkom kišom pokrivamo samo oko jedan odsto površina – smatra Prostran dodajući da su zbog kiše usevi, ali i vinogradi i voćnjaci zakorovljeni.

Zorica Radičević, šef odseka za agrometeorološke analize i prognoze u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije kaže da je kišovito i vlažno vreme odlika ovogodišnjeg prolećnog perioda.

Vlažno i svežije vreme u ovom delu vegetacije ometa aktuelne procese rasta i razvića kod poljoprivrednih kultura. Svakodnevne kiše remete cvetanje i oplodnju kod ozimih žita, ne prijaju ni jarim kulturama koje se nalaze u fenofazama koje zahtevaju toplije i sunčano vreme. Na nižim terenima voda se dugo zadržavala što je dovodilo do propadanja biljaka iz prolećne setve, kukuruza, suncokreta, soje. Vremenski uslovi nisu pogodni ni za rano voće i povrće koje se nalazi u fazi zrenja, smanjuje se kvalitet ploda i onemogućava berba. Svakodnevne i obilne kiše dovode do poleganja livada, ometaju kosidbu, stvaraju idealne uslove za razvoj biljnih bolesti. Vlažno proleće pogoduje razvoju korova, oboljenja na povrću, naročito tipa plamenjača, dok se na voću javlja čađava krastavost, šupljikavost lišća breskve i šljive i monilija.

– Od početka maja, kiša je bila svakodnevna pojava na celoj teritoriji Srbije, a najviše padavina bilo je u Vojvodini, prosečno oko 160 mililitara vodenog taloga, što je trostruko više u odnosu na višegodišnji prosek. Najobilnije padavine bile su u Somboru 255, Kikindi 217 i Paliću 197 litra po metru kvadratnom. U ostalim delovima Vojvodine u maju je palo oko 120 mililitara, koliko je zabeleženo i u zapadnoj i centralnoj Srbiji, dok je nešto manje kiše bilo na istoku i jugu zemlje – kaže Zorica Radičević.

Početkom marta obilne, pa i prekomerne padavine onemogućavale su setvu prolećnih kultura, dovele do izlivanja reka i podizanja nivoa podzemnih voda. Setva je kasnila, a dosta parcela u Pomoravlju i istočnoj Srbiji bilo je pod vodom. Kišovito, vlažno vreme, povremeno i sa snegom tokom marta pogodovalo je razvoju biljnih bolesti i onemogućavalo je da se aktuelni poslovi na zaštiti obave pravovremeno. U nastavku proleća vreme se malo stabilizovalo i setva je sa zakašnjenjem obavljena. Toplotni uslovi su uglavnom bili uobičajeni za naše podneblje, pozni prolećni mrazevi nisu ugrožavali voće i ponike ratarskih i povrtarskih kultura.

J. Rabrenović

-------------------------------------------------------

Obil­ne pa­da­vi­ne

Zre­nja­nin – Obil­ne pa­da­vi­ne i ja­ki ve­tro­vi na­no­se ve­li­ke šte­te na ba­nat­skim nji­va­ma, a po­seb­no bilj­ka­ma ko­ji­ma su april i maj bi­li po­treb­ni za ve­ge­ta­ci­ju. Ona se od­vi­ja­la u ogra­ni­če­noj me­ri, jer su vla­da­le ni­ske tem­pe­ra­tu­re za ovo do­ba go­di­ne. Ovo is­ti­ču agro­no­mi zre­nja­nin­ske Po­ljo­pri­vred­no-struč­ne slu­žbe, ko­ja sa­da ra­di u sklo­pu Se­kre­ta­ri­ja­ta za po­ljo­pri­vre­du voj­vo­đan­ske vla­de.

In­že­njer­ka po­ljo­pri­vre­de Zo­ri­ca Ra­ja­čić na­gla­ša­va da je hlad­no­ća znat­no us­po­ri­la ve­ge­ta­ci­ju, a da pre­ko­mer­na vla­ga spre­ča­va ula­zak me­ha­ni­za­ci­je u nji­ve i za­šti­tu bi­lja.

– Po­red pre­ko­mer­ne vla­ge use­ve mu­či i ne­do­sta­tak sun­ca, a zbog ve­tro­va pše­ni­ca je na­le­gla, a u ne­kim de­lo­vi­ma i pot­pu­no po­le­gla i pi­ta­nje je da li će se i u ko­joj me­ri mo­ći opo­ra­vi­ti do že­tve, uko­li­ko i na­i­đu le­pi da­ni – ka­že Ra­ja­čić. Ona is­ti­če da je na ovom pod­ruč­ju u ma­ju pa­lo od 100 do 150 li­ta­ra ki­še. Ka­da se uzmu u ob­zir i pa­da­vi­ne iz apri­la is­pa­da da je vo­de u ova dva me­se­ca bi­lo dvo­stru­ko vi­še od vi­še­go­di­šnjeg pro­se­ka. Agro­no­mi ka­žu da je ove go­di­ne bi­lo sna­žnih plju­sko­va ko­ji su na ne­kim me­sti­ma na nji­va­ma iza­zi­va­li pra­ve po­pla­ve. Zbog ne­sta­bil­nih vre­men­skih pri­li­ka struč­nja­ci na­vo­de da je ne­mo­gu­će prog­no­zi­ra­ti ka­da će kod str­ni­na da poč­ne na­li­va­nje zr­na i ka­da će one da do­zo­re, a ni pri­no­si ni­su pred­vi­di­vi. Bez ob­zi­ra na rod pše­ni­ce će si­gur­no bi­ti ma­nje jer je ona na ovim pro­sto­ri­ma za­se­ja­na na 35.500 hek­ta­ra, što je ma­nje za 25 do 30 od­sto ne­go pret­hod­ne go­di­ne.

– Vla­ga po­spe­šu­je i po­ja­vu ra­znih bo­le­sti, a tret­man zah­te­va i oba­ve­znu kon­sul­ta­ci­ju sa struč­nja­ci­ma – na­gla­ša­va di­plo­mi­ra­ni in­že­njer Sne­ža­na Pa­ra­đe­no­vić iz­no­se­ći po­sle­di­ce ko­je se po­ja­vlju­ju zbog iz­be­ga­va­nja struč­ne po­mo­ći. – Zbog ne­struč­ne pri­me­ne her­bi­ci­da ove go­di­ne po­lja pod sun­co­kre­tom su de­set­ko­va­na. Da bi ušte­de­li ne­ki di­nar, a i zbog ne­za­pam­će­nog mar­ke­tin­ga ko­me su iz­lo­že­ni, ra­ta­ri ko­ri­ste sum­nji­ve pre­pa­ra­te.

Đ. Đu­kić