Евро вапи за јединственим пореским системом

Европа има још мало времена да се драматично измењеном свету након глобалне финансијске кризе представи као консолидован играч са развојном снагом, упозорио је јуче председник Европске централне банке Жан Клод Трише у говору припремљеном за обраћање учесницима међународне конференције „Банке Кореје” у Сеулу.

„Земље са привредом у наглом успону пребродиле су глобалну рецесију успешније од развијених земаља и тиме неумитно почеле да стичу све већи значај у глобалној трговини и финансијским системима. Успон глобалне економије у будућности све више ће зависити од земаља које су до јуче називане трећим светом, под условом да оне задрже јак домаћи раст, економску и финансијску стабилност”, сматра Трише.

Какве су шансе да Стари континент одржи корак са светом који је узданица привредног и финансијског успона почео да тражи и налази на неким другим меридијанима?

По Тришеовом мишљењу, Европи је неопходна фискална унија, не само зато да би контролисала јавне финансије у еврозони (као одговор на растућу кризу државних дугова), већ и да би из фазе интензивног самопосматрања и исцељивања прешла у фазу презентације уверљивог новог имиџа на глобалној сцени.

Тренутно стање европских финансија и економије оправдава увођење нове врсте контроле и надзора јавних финансија европских влада, нагласио је Трише у овонедељном интервјуу париском „Монду”.

„Ми смо монетарна унија. Сада нам је потребан еквивалент фискалне уније да бисмо надгледали како земље управљају својим јавним финансијама”, прецизирао је Трише. По његовом мишљењу, Европа мора радикално да ојача механизме надзора буџетске политике чланица, структуралних реформи и механизама за јачање економске конкурентности на светском тржишту, „баш како то предлаже Европска комисија”.

Авај, снажни апели Европске комисије и председника Европске централне банке о нужном стварању снажне буџетске федерације на Старом континенту, не наилази на одобравање многих утицајних чланица ЕУ.

„Не разумем отпор који у појединим земљама, на пример, у Француској, изазива предлог Европске комисије по коме би земље еврозоне биле дужне да предлоге буџета достављају на увид осталим чланицама, пре него што их усвоје њихови парламенти”, признао је Жан-Клод Трише.

У одсудном тренутку када сви региони света, осим САД и Европе, бележе снажан привредни раст у 2010. години – престонице Старог континента су у дилеми који део националног суверенитета треба предати у руке некој новој буџетској федерацији.

Светске берзе у међувремену брутално кажњавају опипљиво непостојање јединствене визије неопходних фискалних, економских али и политичких реформи унутар ЕУ и њеног тврдог језгра у еврозони.

Од избијања грчке дужничке кризе крајем прошле јесени монета еврозоне постојано губи на вредности. Од рекордне вредности од 1,5 америчких долара средином 2008. године, евро данас кошта тек око 1,21 „зелених долара”. Инвеститори широм света све више увиђају да је европска дужничка криза последица суштинске конструкционе грешке у темељу монетарне уније, преноси Ројтерс.

„За разлику од САД 1865. године и Немачке после 1989. године, када су политичке уније довеле до монетарног уједињења, лансирање евра 1999. године био је само остао догађај у монетарној сфери, који је претпоставио политичко стапање ЕУ држава. То се још није десило”, наглашава агенција Блумберг.

Најразвијеније земље Европе су скоро тридесет година ковале планове о стварању своје монетарне уније. Када су је коначно створили 1999. године, Европљани нису хтели ни да размишљају шта би ваљало чинити у случају да „монетарном меденом месецу” дође крај.

Уследило је 11 година берићетног привредног развоја: политичке амбиције оснивача ЕУ су порасле, па је клупска улазница уручена и низу земаља са много слабијим економским перформансама од оснивача. Прошле године, када је глобална финансијска криза закуцала на врата Источне Европе, Мађарска је предложила оснивање заједничког фонда за помоћ новопристиглим економски угроженим чланицама.

Немачка канцеларка Ангела Меркел и тада је – као и касније у случају Грчке – глатко одбацила помисао о помоћи.

Европска унија ће морати да докаже да ли је само заједница у временима благостања или нуди заједничку политичку и економску судбину својим чланицама, упозорио је тада „Њујорк тајмс”.

Најновији пакети помоћи и баснословни спасилачки фондови ЕУ скрпљени су у изнуђеној кризној ситуацији и под бруталним притиском светских финансијских тржишта, подсећа нобеловац Пол Кругман.

Да ли ће Европа успети да спозна судбоносни значај унутрашњег здруживања, у облику „буџетске федерације” – у свету који успехе мери аршинима туђих интеграција – судбоносно је питање.

Тања Вујић