Evro vapi za jedinstvenim poreskim sistemom

Evropa ima još malo vremena da se dramatično izmenjenom svetu nakon globalne finansijske krize predstavi kao konsolidovan igrač sa razvojnom snagom, upozorio je juče predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše u govoru pripremljenom za obraćanje učesnicima međunarodne konferencije „Banke Koreje” u Seulu.

„Zemlje sa privredom u naglom usponu prebrodile su globalnu recesiju uspešnije od razvijenih zemalja i time neumitno počele da stiču sve veći značaj u globalnoj trgovini i finansijskim sistemima. Uspon globalne ekonomije u budućnosti sve više će zavisiti od zemalja koje su do juče nazivane trećim svetom, pod uslovom da one zadrže jak domaći rast, ekonomsku i finansijsku stabilnost”, smatra Triše.

Kakve su šanse da Stari kontinent održi korak sa svetom koji je uzdanica privrednog i finansijskog uspona počeo da traži i nalazi na nekim drugim meridijanima?

Po Trišeovom mišljenju, Evropi je neophodna fiskalna unija, ne samo zato da bi kontrolisala javne finansije u evrozoni (kao odgovor na rastuću krizu državnih dugova), već i da bi iz faze intenzivnog samoposmatranja i isceljivanja prešla u fazu prezentacije uverljivog novog imidža na globalnoj sceni.

Trenutno stanje evropskih finansija i ekonomije opravdava uvođenje nove vrste kontrole i nadzora javnih finansija evropskih vlada, naglasio je Triše u ovonedeljnom intervjuu pariskom „Mondu”.

„Mi smo monetarna unija. Sada nam je potreban ekvivalent fiskalne unije da bismo nadgledali kako zemlje upravljaju svojim javnim finansijama”, precizirao je Triše. Po njegovom mišljenju, Evropa mora radikalno da ojača mehanizme nadzora budžetske politike članica, strukturalnih reformi i mehanizama za jačanje ekonomske konkurentnosti na svetskom tržištu, „baš kako to predlaže Evropska komisija”.

Avaj, snažni apeli Evropske komisije i predsednika Evropske centralne banke o nužnom stvaranju snažne budžetske federacije na Starom kontinentu, ne nailazi na odobravanje mnogih uticajnih članica EU.

„Ne razumem otpor koji u pojedinim zemljama, na primer, u Francuskoj, izaziva predlog Evropske komisije po kome bi zemlje evrozone bile dužne da predloge budžeta dostavljaju na uvid ostalim članicama, pre nego što ih usvoje njihovi parlamenti”, priznao je Žan-Klod Triše.

U odsudnom trenutku kada svi regioni sveta, osim SAD i Evrope, beleže snažan privredni rast u 2010. godini – prestonice Starog kontinenta su u dilemi koji deo nacionalnog suvereniteta treba predati u ruke nekoj novoj budžetskoj federaciji.

Svetske berze u međuvremenu brutalno kažnjavaju opipljivo nepostojanje jedinstvene vizije neophodnih fiskalnih, ekonomskih ali i političkih reformi unutar EU i njenog tvrdog jezgra u evrozoni.

Od izbijanja grčke dužničke krize krajem prošle jeseni moneta evrozone postojano gubi na vrednosti. Od rekordne vrednosti od 1,5 američkih dolara sredinom 2008. godine, evro danas košta tek oko 1,21 „zelenih dolara”. Investitori širom sveta sve više uviđaju da je evropska dužnička kriza posledica suštinske konstrukcione greške u temelju monetarne unije, prenosi Rojters.

„Za razliku od SAD 1865. godine i Nemačke posle 1989. godine, kada su političke unije dovele do monetarnog ujedinjenja, lansiranje evra 1999. godine bio je samo ostao događaj u monetarnoj sferi, koji je pretpostavio političko stapanje EU država. To se još nije desilo”, naglašava agencija Blumberg.

Najrazvijenije zemlje Evrope su skoro trideset godina kovale planove o stvaranju svoje monetarne unije. Kada su je konačno stvorili 1999. godine, Evropljani nisu hteli ni da razmišljaju šta bi valjalo činiti u slučaju da „monetarnom medenom mesecu” dođe kraj.

Usledilo je 11 godina berićetnog privrednog razvoja: političke ambicije osnivača EU su porasle, pa je klupska ulaznica uručena i nizu zemalja sa mnogo slabijim ekonomskim performansama od osnivača. Prošle godine, kada je globalna finansijska kriza zakucala na vrata Istočne Evrope, Mađarska je predložila osnivanje zajedničkog fonda za pomoć novopristiglim ekonomski ugroženim članicama.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i tada je – kao i kasnije u slučaju Grčke – glatko odbacila pomisao o pomoći.

Evropska unija će morati da dokaže da li je samo zajednica u vremenima blagostanja ili nudi zajedničku političku i ekonomsku sudbinu svojim članicama, upozorio je tada „Njujork tajms”.

Najnoviji paketi pomoći i basnoslovni spasilački fondovi EU skrpljeni su u iznuđenoj kriznoj situaciji i pod brutalnim pritiskom svetskih finansijskih tržišta, podseća nobelovac Pol Krugman.

Da li će Evropa uspeti da spozna sudbonosni značaj unutrašnjeg združivanja, u obliku „budžetske federacije” – u svetu koji uspehe meri aršinima tuđih integracija – sudbonosno je pitanje.

Tanja Vujić