Регион се уозбиљио, Европа се колеба

Земље западног Балкана никада нису биле спремније за улазак у ЕУ, а ЕУ, чини се, никада није била мање спремна за даље проширење. Овако би се укратко могла описати атмосфера уочи данашњег министарског скупа у Сарајеву. Иако амбициозно замишљен скуп који ће за исти сто први пут довести Београд и Приштину, последњих дана полако је почео да губи на снази, а поједини учесници попут шефова дипломатија Немачке и Француске отказали су учешће и биће представљени на нижем нивоу. Ни Русија у Сарајево није послала свог министра већ ће је заступати амбасадор у Босни и Херцеговини Александар Боцан-Харченко.

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић упозорио је јуче да европска интеграција западног Балкана не сме да буде заустављена и да од састанка очекује да пошаље јасан сигнал у том смислу. Јеремић је нагласио да је протеклих шест месеци и поред тешких економских прилика постигнут велики напредак када је реч о односима у региону и о процесима помирења. „Наша је процена да је ситуација на Балкану стабилна, да иде у добром правцу и било би заиста велика грешка уколико то не би било испраћено и у процесу европске интеграције. То ће бити порука у Сарајеву коју је припремила Србија”, истакао је Јеремић додајући да је Србија спремна за наставак ангажовања по свим регионалним питањима.

Јеремић је казао да тема сарајевског састанка није будући статус Косова, који је предмет расправе у Међународном суду правде и у другим органима УН, већ европска будућност западног Балкана, о којој ће се разговарати на начин прихватљив за све, односно уз пуно поштовање међународног права.

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон и комесар за проширење Штефан Филе ипак су уочи пута у Сарајево поручили да западни Балкан има европску перспективу. Они су, како преноси Бета, рекли да је „интеграција западног Балкана у породицу европских народа један од последњих изазова за изградњу уједињене и демократске Европе”.

Директор Центра за регионализам Александар Попов каже за „Политику” да отказивање и дилеме које прате скуп од стране западних земаља показују да унутар саме ЕУ постоје разлике у вези са питањем којим би темпом земље западног Балкана требало да буду примљене у ЕУ. Овај скуп је, како наглашава, требало да буде прекретница јер се од Солунског састанка 2003. године променило много тога како у самој ЕУ тако и у региону.

„ЕУ је доживела талас проширења и неке проблеме због пребрзог пријема појединих чланова, а дошла је и економска криза. Унутар региона смо имали лош тренд неколико година, али последњих шест месеци имамо најаву тренда нових односа у региону чиме се отклања главни приговор који је имала ЕУ – да не постоји регионална сарадња. Сад смо сведоци сасвим обрнутог процеса. Одједном када се регион уозбиљио имамо обесхрабрујуће тонове из ЕУ”, оцењује Попов.

-----------------------------------------------------

Конузин: О ситуацији у БиХ на маргинама скупа

Русија се одавно залаже за то да БиХ самостално одлучује о својој судбини, каже амбасадор Александар Конузин

Русија поштује жељу ових земаља да уђу у ЕУ, која је најзначајнији трговинско-економски партнер Руске Федерације и пажљиво пратимо ток припрема за конференцију. Разумемо да је главни циљ овог скупа да се афирмише перспектива прикључења држава региона Европској унији, каже амбасадор Русије у Србији Александар Конузин одговарајући на питање „Политике” зашто у Сарајево не иде нико од званичника из руског Министарства спољних послова, како су то очекивали организатори. (/slika2)

Он најављује да ће на маргинама скупа представници Русије, САД, ЕУ и Турске размотрити ситуацију у Босни и Херцеговини. „Став моје земље у вези са тим питањем је јасан и није нека тајна. Ми смо против наметања Босни и Херцеговини уставне реформе, која крши Дејтонски споразум. Русија се одавно залаже за то да БиХ, која је данас нестална чланица Савета безбедности УН, самостално одлучује о својој судбини у складу са Дејтонским споразумом, који је основа државног уређења земље и даље нема алтернативе. Уједно, већ одавно треба да се затвори Канцеларија високог представника”, каже амбасадор Конузин.