Region se uozbiljio, Evropa se koleba

Zemlje zapadnog Balkana nikada nisu bile spremnije za ulazak u EU, a EU, čini se, nikada nije bila manje spremna za dalje proširenje. Ovako bi se ukratko mogla opisati atmosfera uoči današnjeg ministarskog skupa u Sarajevu. Iako ambiciozno zamišljen skup koji će za isti sto prvi put dovesti Beograd i Prištinu, poslednjih dana polako je počeo da gubi na snazi, a pojedini učesnici poput šefova diplomatija Nemačke i Francuske otkazali su učešće i biće predstavljeni na nižem nivou. Ni Rusija u Sarajevo nije poslala svog ministra već će je zastupati ambasador u Bosni i Hercegovini Aleksandar Bocan-Harčenko.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić upozorio je juče da evropska integracija zapadnog Balkana ne sme da bude zaustavljena i da od sastanka očekuje da pošalje jasan signal u tom smislu. Jeremić je naglasio da je proteklih šest meseci i pored teških ekonomskih prilika postignut veliki napredak kada je reč o odnosima u regionu i o procesima pomirenja. „Naša je procena da je situacija na Balkanu stabilna, da ide u dobrom pravcu i bilo bi zaista velika greška ukoliko to ne bi bilo ispraćeno i u procesu evropske integracije. To će biti poruka u Sarajevu koju je pripremila Srbija”, istakao je Jeremić dodajući da je Srbija spremna za nastavak angažovanja po svim regionalnim pitanjima.

Jeremić je kazao da tema sarajevskog sastanka nije budući status Kosova, koji je predmet rasprave u Međunarodnom sudu pravde i u drugim organima UN, već evropska budućnost zapadnog Balkana, o kojoj će se razgovarati na način prihvatljiv za sve, odnosno uz puno poštovanje međunarodnog prava.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i komesar za proširenje Štefan File ipak su uoči puta u Sarajevo poručili da zapadni Balkan ima evropsku perspektivu. Oni su, kako prenosi Beta, rekli da je „integracija zapadnog Balkana u porodicu evropskih naroda jedan od poslednjih izazova za izgradnju ujedinjene i demokratske Evrope”.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže za „Politiku” da otkazivanje i dileme koje prate skup od strane zapadnih zemalja pokazuju da unutar same EU postoje razlike u vezi sa pitanjem kojim bi tempom zemlje zapadnog Balkana trebalo da budu primljene u EU. Ovaj skup je, kako naglašava, trebalo da bude prekretnica jer se od Solunskog sastanka 2003. godine promenilo mnogo toga kako u samoj EU tako i u regionu.

„EU je doživela talas proširenja i neke probleme zbog prebrzog prijema pojedinih članova, a došla je i ekonomska kriza. Unutar regiona smo imali loš trend nekoliko godina, ali poslednjih šest meseci imamo najavu trenda novih odnosa u regionu čime se otklanja glavni prigovor koji je imala EU – da ne postoji regionalna saradnja. Sad smo svedoci sasvim obrnutog procesa. Odjednom kada se region uozbiljio imamo obeshrabrujuće tonove iz EU”, ocenjuje Popov.

-----------------------------------------------------

Konuzin: O situaciji u BiH na marginama skupa

Rusija se odavno zalaže za to da BiH samostalno odlučuje o svojoj sudbini, kaže ambasador Aleksandar Konuzin

Rusija poštuje želju ovih zemalja da uđu u EU, koja je najznačajniji trgovinsko-ekonomski partner Ruske Federacije i pažljivo pratimo tok priprema za konferenciju. Razumemo da je glavni cilj ovog skupa da se afirmiše perspektiva priključenja država regiona Evropskoj uniji, kaže ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin odgovarajući na pitanje „Politike” zašto u Sarajevo ne ide niko od zvaničnika iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova, kako su to očekivali organizatori. (/slika2)

On najavljuje da će na marginama skupa predstavnici Rusije, SAD, EU i Turske razmotriti situaciju u Bosni i Hercegovini. „Stav moje zemlje u vezi sa tim pitanjem je jasan i nije neka tajna. Mi smo protiv nametanja Bosni i Hercegovini ustavne reforme, koja krši Dejtonski sporazum. Rusija se odavno zalaže za to da BiH, koja je danas nestalna članica Saveta bezbednosti UN, samostalno odlučuje o svojoj sudbini u skladu sa Dejtonskim sporazumom, koji je osnova državnog uređenja zemlje i dalje nema alternative. Ujedno, već odavno treba da se zatvori Kancelarija visokog predstavnika”, kaže ambasador Konuzin.