Џиновске јагоде по руском рецепту

Величина јагода које су недавно преплавиле пијачне тезге и супермаркете у Србији изазвале су знатижељу купаца. Не само код нас него и у региону, посебно Хрватској, у којој медији преносе да су потрошачи у неким деловима земље пазарили килограм овог воћа који је бројао тек десетак џиновских јагода. Какав је квалитет овог воћа и шта се све може наћи у продаји ове сезоне истраживали смо међу произвођачима и стручњацима за узгој овог, за многе, краљевског воћа.

Почетак сезоне обележиле су углавном увозне јагоде неприродне величине, али су се убрзо појавиле и ситније домаће из пластеника, мада се по цени нису много разликовале. Како овдашњи купци, кажу произвођачи, углавном воле лепо и крупно воће, главни профит отишао је на рачун увозника, али и домаћих узгајивача нових крупних сорти који подилазе измењеном укусу потрошача.

Београд предњачи у томе. Малобројни су они купци који ће на пијаци посегнути за ситном, мирисном, али и лако кварљивом јагодом, не знајући да је управо она међу најквалитетнијим.

– Овакве крупне јагоде које се могу наћи на тезгама појавиле су се још прошле године код нас. У престоници их је највише, али Нишлије, рецимо, већ нерадо купују баш њих. Ове јагоде нису само из увоза, већ се и домаћи произвођачи све чешће одлучују за њих. Оне су пре свега атрактивније за накупце, јер могу да трају и до четири дана, док ситније сорте као што је индустријска зенга зенгана, која се годинама гаји у Србији, траје само један дан и није исплатива за препродавце, каже Нинослав Миљковић, председник удружења „Јагода“ која окупља око тридесетак произвођача из алексиначког краја.

Узрок све већој популарности крупнијих сорти је такозвани „руски фактор”, објашњава он и додаје да Руси попут западњака траже крупно воће, лепо на изглед, али пре свега издржљиво да поднесе дуг транспорт до великог московског тржишта. Међутим то не значи да до њихових купаца може да стигне неквалитетан производ, јер су контроле изузетно строге.

Према Миљковићевим речима, постоје и позитивне и негативне стране узгоја крупних јагода.

(/slika2)

Позитивно је то што све већи број произвођача на савремени начин гаји ово воће. Нове сорте гаје се на фолији, у густој садњи, по принципу кап по кап, редовније се ђубре и заливају.

– Негативна страна је што не постоје или бар ми нисмо чули истраживања званичних институција да ли у оваквом узгоју има предозираности ђубривом и хемијом. Примећујемо да на појединим парцелама у Србији настају јагоде које су и дупло веће него у земљи у којој је сорта настала. Да ли је то због сунца и наше добре климе или због претеривања са хемијом, пита наш саговорник.

Са друге стране већ поменута сорта зенга зенгана углавном се узгаја у природним условима, са мало ђубрива и мало заштите. Она има јак карактеристичан мирис и арому, ситнији плод и већи проценат суве материје. Даје таман сок као вишња, али је њена једина мана то што је кратког рока.

Због тога оваква јагода практично и не доспева до београдског тржишта. Ако је има помешана је са крупним сортама како би дала мирис и привукла муштерије, што је још једна од превара којима се служе накупци.

(/slika3)Има још разлога зашто код куповине јагода треба инсистирати на локалном узгоју. Један од њих је да се јагоде које се пласирају на локално тржиште беру дозреле, те се свеже убране транспортују на продајна места. Увозне се због осетљивости у дуготрајном транспорту беру недозреле и практично зелене, те сазревају приликом транспорта и дистрибуције. Укус, свежина и квалитет таквог воћа се не могу упоређивати.

На Пољопривредном факултету у Београду сазнајемо да су прописи третирања овог воћа усаглашени са европским и да по томе не би требало да се у овом, али и другим врстама воћа налазе остаци пестицида.

– Проблем је у некоректности појединих произвођача или оних којима је профит приоритет. Концепт контроле је такође споран и не слажем се да је добро да се јагоде контролишу тек на тезгама, а немате адекватно стручно праћење да ли произвођачи поштују каренцу, односно време од прскања до брања, и да ли воде дневник узгоја, каже професор Петар Вукша, са Катедре за технолошку заштиту.

На питање како препознати добру, квалитетну јагоду, он даје савет из личног искуства.

– Купујем што приближнију шумској, да је компактна, а не сунђераста. Чува се у фрижидеру да би јој се продужио рок трајања, а пере искључиво у доста чисте воде, да прелива, каже наш саговорник.