Прикриване жртве из Пакрачке Пољане

Од нашег сталног дописника

Загреб, 2. јуна – Много тога мутног вуче се протеклих година око Пољане Пакрачке и српских цивилних жртава мучених и убијаних на том подручју од стране такозване Мерчепове јединице, за шта до данас још нико није озбиљније одговарао. Недавно откриће ријечког „Новог листа” ову мучну и трагичну причу доводи на ниво скандала, јер се показује да су хрватске власти 15 година свесно скривале остатке 19 Срба убијених у Пакрачкој Пољани у гробовима означеним шифрама на православном гробљу у Кукуњевцима код Липика.

Да се нешто чудно налази на том гробљу ријечки дневник упозорио је један повратник из избеглиштва, који је својевремено у свој нотес са дрвених крстова преписао тачне ознаке са свих 19 безимених гробова, које су у међувремену пропале и нестале. Показало се да су то идентичне ознаке какве је још крајем 1993. записала комисија УН која је извршила ексхумацију 19 убијених српских цивила у Пакрачкој Пољани, утврдила начин на који су убијени и друге за овакве случајеве потребне податке о чему су саставили исцрпан извештај, а убијене сахранили уз споменуте ознаке.

Да би проверили о чему се ради редакција се обратила надлежној полицијској управи у Славонској Пожеги са питањем имају ли каква сазнања о тим гробовима у Кукуњевцима, о чему су добили изненађујући службени одговор, који гласи: „Дана 13. новембра 1995. на основу наредбе Жупанијског суда у Пожеги извршено је пробно искапање и ексхумација у месту Пољана, општина Липик. Наведеном ексхумацијом пронађени су посмртни остаци 19 људских тела који су превезени на обдукцију и евентуалну идентификацију. Након извршене обдукције сва пронађена тела превезена су у место Кукуњевац, општина Липик, те покопана с јужне стране православног гробља, а изнад сваког тела стављена је дрвена ознака крста са словном и бројчаном ознаком”.

Наводи се затим ко је све присуствовао том догађају од службених представника, а захваљујући овом извештају видљиво је како су хрватске власти у ствари све протекло време скривале да знају за 19 жртава ратног злочина у Пакрачкој Пољани. Да је то тако потврђује и чињеница да је у међувремену било два суђења у вези са тим злочинима, али ни на једном није ни споменуто да је нађено 19 жртава, а камоли где се налазе и о коме се ради.

Ово је, наиме, први откривени и потврђени случај да хрватске власти нису ни покушале да идентификују жртве иако су извршиле ексхумацију, па су то откриће чак и прикривале. Нешто слично како је поступљено и са убијеним мештанима у Паулин Двору, чији остаци су кришом премештени чак код Госпића, где су ипак пронађени. Ни за то прикривање злочина такође до данас нико није одговарао, иако се зна ко је учествовао у том „сељењу” лешева.

Поводом овог открића ријечки дневник преноси изјаву Вјере Велебит, чијег су супруга Божу Велебита Мерчепови људи ухапсили 21. октобра 1991. у Кутини и одвели у Пакрачку Пољану, где му се губи траг. Током споменуте ексхумације коју су 1993. извршили стручњаци УН на тој локацији су пронађени његови документи, док је један од убијених око врата имао ланчић какав је имао Божо. Вјери Велебит, која је годинама тражила свог супруга, нико до сада није саопштио те податке, а њен син је пре десетак година надлежној хрватској служби сам нудио свој ДНК ради идентификације оца.

„Узели су његов ДНК и рекли му да бих и ја требала доћи. То ми је звучало глупо – зашто ја, па не могу од мене ДНК анализом идентификовати мог супруга, и нисам отишла. Али никад више нико није нам се јавио, ни мени, ни моме сину”, каже Вјера Велебит.

На Жупанијском суду у Пожеги ријечком листу су потврдили да су још 20. новембра 1995. године проследили Жупанијском државном тужилаштву у том граду документ о ексхумацији 19 убијених Срба, али до данас се у вези с тим ништа није догодило. То је исто оно тужилаштво на чијем подручју је крајем 1991. године извршена присилна евакуација 26 српских села која су затим опљачкана и уништена, а они који нису хтели да напусте своје куће побијени, за шта такође до данас још нико није одговарао.

Радоје Арсенић