Кризна дуга

РЕЗОЛУЦИЈА 1701 ЈЕ "РОЂЕНА", ЖИВЕО САВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ. Већ месец дана траје најновији рат на Блиском истоку и управо толико времена било је потребно Уједињеним нацијама да учине нешто конкретно. После мукотрпних дипломатских разговора и убеђивања Савет безбедности је, у ноћи између петка и суботе, једногласно усвојио резолуцију која би требало да доведе до прекида ратовања.

Поменути документ светске организације позива све стране на обуставу сукоба, налаже се Хезболаху да хитно прекине нападе на Израел а Израелу да заустави офанзиву. Одобрено је, истовремено, и слање 15.000 војника у оквиру међународних мировних снага у Либан.

Касно, заиста касно за више више од хиљаду мртвих. Не само за њих, ратни вихор је стотине хиљада људи претворио у избеглице, учињена су огромна разарања.

И док су светске дипломате на Источној реци честитали једни другима на успешно обављеном послу оружје је наставило да сеје смрт на Блиском истоку. Израел је, после свега неколико сати, покренуо дуго припреману копнену офанзиву у намери да "почисти " Хезболах са југа Либана. Израелски генерали најављују да би ова операција могла да потраје недељама. Све у супротности с очекивањима да ће Либан и Израел хитно прихватити резолуцију Савета безбедности и тиме одшкринути врата миру.

Поставља се, наравно, и питање како "дисциплиновати" Хезболах. Исламски екстремисти су се показали као жилав противник а њихова политичка и верска заслепљеност не даје повода за очекивања да ће послушати наређење међународне заједнице и, макар привремено, одустати од ратовања.

РАТ У ЛИБАНУ ЈЕ ДАО НОВУ ДИМЕНЗИЈУ Блиском и Средњем истоку, најпроблематичнијим регионима на планети. Гледајући на географску карту стиче се утисак о постојању својеврсне кризне дуге која се протеже од Турске, преко Либана, палестинских територија, Сирије, Израела, Ирака и Ирана до Авганистана.

Турска, суочена с деловањем курдских побуњеника, не одустаје од намере да се с њима војно обрачуна. А то не искључује ни упад у суседни Ирак. У Либану се ратује, Сирија има много нерашчишћених рачуна с Израелом који тренутно покушава да оружјем реши проблеме са Хамасом и Хезболахом.

Посебна прича је Ирак. После стране војне интервенције и рушења режима Садама Хусеина земља је упала у хаос насиља које прети да се претвори у грађански рат. Вести о десетинама мртвих постале су трагични део ирачке свакодневице у којој се готово више и не зна ко на кога пуца. Све су гласнија упозорења да би садашње насиље могло да доведе до коначног "цепања" Ирака на три дела: курдски, шиитски и сунитски.

Иран је, преко Хезболаха, умешан у либански рат али се тек очекује заоштравање кризе поводом његовог спорног нуклеарног програма. Ултиматум Савета безбедности Техерану истиче крајем месеци а по досадашњим иранским реаговањима може се наслутити да ће он бити одбачен. У том случају могуће је увођење међународних санкција Ирану а његов први одговор биће завртање славина на нафтним постројењима. Такав сценарио сигурно би потврдио страховања да цена барела нафте заиста може да "прескочи" границу од 100 долара.

На крају ове кризне дуге је Авганистан одакле и даље стижу само лоше вести. Талибани су, према званичној верзији, поражени али се нису предали. Чак ни најмоћније војне машинерије на свету – НАТО и САД – не успевају да успоставе у земљи апсолутни мир. Чарке и обрачуни с талибанима не престају а губитака има на обе стране.

НИКО НИЈЕ ПОГИНУО, НИКО НИЈЕ РАЊЕН, али је терористичка прича из Лондона направила поприличан хаос у свету. План напада на путничке авионе на време је "проваљен", двадесетак терориста је ухапшено а цела акција довела до колапса авионског саобраћаја у Великој Британији чије последице су се осетиле у већем делу Европе и САД.

После стишавања почетне еуфорије због успешног "пресретања" терориста уследиле су многобројне анализе које указују на неколико забрињавајућих чињеница. Похапшени терористи потичу с домаћег терена, реч је муслиманима који живе у Великој Британији, због чега је реално очекивати нове сличне покушаје. Откривена је и веза британских терориста са саборцима у Пакистану што говори да међународна мрежа тероризма и даље постоји и озбиљно прети. Терористичке бомбе овога пута, на срећу, нису експлодирале али је страх остао.