Клецав пут од пејџера до Теленора

Продајом компаније "Моби 63" Србија није само успешно ставила тачку на случај "Мобтел" већ је затворила и једно поглавље које су 1990. године и почетка примене бежичних телекомуникација за комерцијалне потребе у нашој земљи пратили небројени спорови, малверзације, међународни скандали, па чак и насиље. Од пејџера и првих мобилних телефона, који су коштали невероватних 13.000 марака, до аукције на којој је норвешки "Теленор" лиценцу и инфраструктуру са претплатничком базом "мреже 063" платио 1,513.000.000 евра једноставно се није стигло, а многи од спорова ни до данас нису решени.

У Београду је 1990. године основан "Белпаџет", који је покренуо канадски држављанин Зоран Марковић. Захваљујући томе што је кориснику омогућавала да путем пејџинг система прима текстуалне поруке, та новина је убрзо стекла изузетну популарност. Компанија је успешно пословала тако да је "Белпаџет" и у Црној Гори покренуо пејџинг систем, са 75 одсто свог и 25 процената капитала црногорске поште.

Међутим, 1995. године компанију са 500 запослених и више од десет хиљада корисника изненада је преузела канадска фирма "Белпаџет корпорејшен", у власништву Богољуба Карића. Марковићеви партнери из Канаде су због заоштравања тензија на простору бивше Југославије, свој власнички удео продали Карићу. Марковић је покушао да оспори улазак новог сувласника, који је своје људе у "Белпаџет" увео уз помоћ паравојне формације "Тигрови". Зоран Марковић је тада, практично, избачен из "Белпаџета", после чега је побегао и из земље. Касније је покренуо судски спор против Богољуба Карића, од којег је тражио обештећење. 

Карић је због тога 1999. године имао проблеме приликом подношења захтева за добијање канадског држављанства.

"Белпаџет" данас више не ради, а на телефонске позиве одговарају портири "Астра Симита".

Уговор са Американцима

Следи "Мобтел". Србија је још уочи  распада СФРЈ,  позвала реномиране стране компаније да учествују у развоју и примени мобилне телефоније у нашој земљи. Како је остало забележено, позиву Србије одазвало се 17 интересената од којих је најбољу понуду дала америчка компанија "Џи-Ти-Си" – "Комјуникејшнс груп интернешенел" ЛТД.  Уговор је потписан 24. јануара 1992. године, али он није реализован због увођења међународних санкција Савета безбедности Уједињених нација.

Намеру Србије  да уведе мобилну телефонију није омела ни ратна ескалација на њеним границама, тако да је позив и даље остао отворен. Тада се као интересент појављује потпуни аутсајдер у иностраном свету телекомуникација – компанија "Систем Браћа Карић – БК трејд", регистрована у Москви. Њој је понуђен уговорени модел сарадње са америчким "Џи-Ти-Сијем", који је предвиђао и развој пејџинг система. Практично, у нацрту уговора је промењено само име партнера, са којим ће ЈП ПТТ саобраћаја "Србија" покренути мобилну телефонију у нашој земљи.

Компанија "Систем браћа Карић – БК трејд" требало је да обезбеди технологију, опрему, током три године, и уложи 66,3 милиона долара. Уз то била је обавезна и да уплати пратећих милион долара у готовини. Заузврат "БК трејд" ће добили 51 одсто пакета акција предузећа, којем је додељено и ексклузивно право над мобилном телефонијом – монопол на 20 година. Пошти би, са друге стране, припало 49 процената власништва у "Мобтелу", иако је тадашњи Закон о системима веза, јасно налагао да учешће државног капитала не сме бити мање од 51 одсто.

"Мобтел" је у почетку, званично, пословао успешно. Тако се барем чинило, јер се власници нису бунили. Међутим, како је постало јасно после 2000. године и уласка представника демократских власти у управни систем Поште, држава из "Мобтела", од његовог самог оснивања, није добила ни један једини динар. Та нелогичност је књиговодствено покривана наводним губицима компаније – на пример, 1996. године трошкови су износили 25, а наредне чак 60 милиона марака, због чега предузеће није исказало добит. По томе "Мобтел" је био први и једини оператер мобилне телефoније у свету, који је пословао неуспешно.

Пошто је  држава покренула питање својих интереса у "Мобтелу", клупко је убрзо почело да се одмотава. Како се испоставило, "Мобтел" је све време успешно пословао, али средстава за исплату дивиденди Пошти није било, јер је Компанија "БК трејд" новац одливала преко повезаних фирми у власништву породице Карић.

Колико је стварно уложено

Како се ствари нису промениле ни пошто расветљени токови новца (на пример, изнајмљивање аутомобила по астрономским ценама од Фемили турса, који је био у власништву поменуте породице), држава је заоштрила ствари. Основана је међуресорна комисија за утврђивање власничких односа у "Мобтелу", која је установила да је Компанија "БК трејд", уместо предвиђених 66,3 милиона долара, за набавку опреме утрошила највише 43 милиона марака. Влада Србије је после тога донела одлуку да дотадашње сувласничке уделе у "Мобтелу", у односу, 51 "БК трејд" а  Пошта 49 процената, измени у своју корист.   

У складу са закључцима међуресорне комисије, држава је положила право на 58,76, тако да је "БК трејду" преостало 41,24, одсто акционог пакета "Мобтела", што они наравно нису прихватили. Због тога су пред Арбитражним већем у Цириху покренули спор, и затражили заштиту својих интереса.

 Нови обрт су, крајем прошле године, донела документа из којих је установљено да је "Мобтел", без знања државе, своју инфраструктуру на Космету уступио на коришћење  "Мобикосу", у власништву Екрема Луке. Држава је због тога "Мобтелу" одузела лиценцу а инфраструктуру и претплатнике  поверила Телекому "Србија" – под његовим руковођењем бивши "Мобтел" је за првих шест месеци ове године  приходовао 57 милиона евра, чиме је дефинитивно доказано да "мрежа 063" послује успешно. Само, новац се раније сливао искључиво у џепове породице Карић.

Суочен са чињеницом да је сувласник предузећа које не може да пружа своју основну услугу, Мартин Шлаф, чије интересе је подржавао званични Беч, у децембру прошле године је сео за сто са представницима Владе Србије, када је договорено да се уз узајамни откуп кредитних дуговања "Мобтела", сувласнички односи, без лиценце, поделе у односу – 70 процената Србији а преостали део акционог пакета Аустријанцима. Тада је прецизирано и да се новоформирана компанија "Моби 63", која је преузела инфраструктуру и кориснике "Мобтела", прода на аукцији.