И ЈАХТЕ СУ У ПРЕДУЗЕЋИМА

Код нас је недавно постављено питање зашто наши богатуни избегавају плаћање пореза региструјући своје фирме далеко од Србије.

Одговор је веома једноставан: богатунима то омогућују друге земље, јер у свету постоји пореска конкурентност. Чак ни у ЕУ нема пореске хармонизације. Хармонизација постоји само кад је реч о порезима на потрошњу (ПДВ, акцизе, царине), али код других пореза не.

У таквој ситуацији, мини-државе се боре за сваки долар (евро) и нуде свим фирмама у свету екстрапогодности – снижавају стопе, смањују контролу итд. Зато је по порезима у бродарству најповољнија Либерија, у банкарству су то Бермудска и још нека острва, у пословању компанија острва Њу Џерси у Ла Маншу, затим Луксембург, Кипар...

Сви они, осим Луксембурга, имају ниже стопе пореза на добит предузећа и на капиталну добит. И Црна Гора се прогласила за офшор државу, али за ове државе је важно да имају добре комуникације са светом и добру инфраструктуру, саобраћајну и другу.

Луксембург је у том погледу у предности. Наравно, офшор државе треба да имају и довољно одговарајућег пословног простора, да могу да га изнајме дирекцијама разних фирми.Али то не значи да су у офшор државама и погони ових предузећа. Јер међународне компаније са седиштем у Њујорку, на пример, праве патике у Вијетнаму.

Исто тако, ако је предузеће регистровано на Кипру – оно је тамо правни резидент, и по кипарским прописима плаћа порез на добит и на капиталне трансакције. Пореске стопе су тамо заиста биле ниже, али сада нису, јер унија је радила на уједначавању, тако да су стопе сад више-мање као и код нас. Али Кипар је и даље прихватљив за наше бизнисмене због тржишта и комуникација. А и зашто би се неко излагао трошку да своју фирму коју је основао у ,,вучјим временима” сад преноси у земљу у којој су му и погони. С тим што је тај приход од пореза на добит углавном маргиналан.

Важно је да су овде погони власника капитала, његова предузећа, јер он мора да плаћа порез на имовину и порезе и доприносе на плате запослених. Ови порези се плаћају у земљи где су предузећа.

Кад је о нашим богатунима реч, треба пратити и њихове трошкове. Јер они често у основна средства свог предузећа пријављују сопствене виле, јахте и аутомобиле. И тако своје личне трошкове пребацују на терет фирме. Тако фирма не исказује добит, јер трошкови су јој већи него што стварно јесу, а наши богатуни не плаћају порез на своје месечне приходе и велики део личне имовине. Зато се десило то да први на листи по месечним приходима код нас буде неки контролор лета са Вождовца, а не неко од најбогатијих људи у овој земљи.

Јер богатуна вози возач који је на платном списку фирме, вози га аутомобил који је регистрован као власништво фирме, станује у кући чији је власник такође фирма, а и фирмин мајстор му одржава кућу. У власништву фирме су и јахте. Наш бизнисмен је малтене све своје личне трошкове пребацио на терет предузећа. То је тзв. конструктивна дивиденда, када се као трошак фирме приказују лични трошкови власника капитала.

За контролу порекла имовине наших бизнисмена од великог значаја је примена члана 58 Закона о пореском поступку који уводи обавезу купаца да саопште пореским органима одакле им новац ако су купили неку вилу, грађевинско земљиште или фабрику. Јер они приказују да су остварили две просечне месечне плате, а купују кућу од 500.000 евра. Да су питали Шариће, кад су купили прву кућу, одакле им паре можда би цео случај у вези с њима, а и још многима, имао друге димензије.

Порез на имовину тајкуна је, међутим, само део онога што се код нас не плати. Моје су процене да се не наплати око 45 одсто јавних прихода. Реч је о разним доприносима, имовини, сивој економији... Мојих неколико младих рођака ради код приватника, сви ,,на дивље”, годинама.

Офшор компаније су биле популарне код српских бизнисмена током прошле деценије, у време нестабилности, блокада и ратова. Тада је било разумљиво да се негде иде, и онда је Кипар био најприхватљивији. Али и Холандија, Швајцарска, Луксембург. Сад су и у овим земљама подигли порезе, али овде је и даље неизвесније, па власници по инерцији остају тамо где су били.

И ,,порески рајеви”, међутим, дижу стопе, па верујем да ће наши тајкуни овде пренети своја офшор предузећа.

Иначе, прошло је време пореза као фактора конкурентности. Порези су сада на 18. месту, међу 25-26 других чинилаца.

Кад је о јавним финансијама реч, наш проблем је у томе што је Србија веома сиромашна земља и што нема економску снагу да подмири све своје трошкове. Јер имамо пензионере, натпросечно старо становништво, много запослених у управи... Имамо и тек ћемо, због професионализације, имати велике трошкове са војском, а ту је и полиција. То је 85 одсто расхода државе, а ниједан од тих расхода не можемо да смањимо. Чак и ако смањимо администрацију то ће држави у почетку донети веће трошкове.

Ипак, треба појачати рад пореске управе, кадровски је ојачати и повећати наплату јер огромни приходи се сада не наплаћују.

Економиста, професор универзитета у пензији