Висока цена слабе економије

Србија је и даље банкарски рај јер су камате на кредите и даље међу највећима у региону. Изузетак су једино стамбени кредити чија је цена нешто повољнија у односу на суседе.

Србија има најскупље готовинске кредите, а такође спада и у групу земаља с најскупљим потрошачким кредитима за набавку аутомобила, показује истраживање финансијског портала Kamatica.com.

Босна и Херцеговина има најскупље потрошачке, а Бугарска стамбене кредите.

Подаци обухватају искључиво комерцијалне кредите индексиране у еврима јер су једини погодни за упоредни преглед. Кредити индексирани у матичним валутама земаља региона по правилу су скупљи од индексираних у еврима, међутим, чак и у таквим поређењима кредити су у Србији знатно скупљи од зајмова у Бугарској, БиХ или Хрватској.

У Србији банке имају блажу политику у погледу средстава обезбеђења кредита, али то има и другу страну медаље јер повећава његову укупну цену.

Стамбени и потрошачки кредити у Србији двоструко су, па и троструко скупљи од истих кредита у развијеним земљама Европске уније.

За стручњаке главни разлог за овако високе камате је слаба економија земље, као и нестабилност динара. Светска економска криза је додатно погоршала економске прилике што је допринело повећању ризика земље.

– Све већа неизвесност у отплати кредита код грађана и привреде је натерала банке на ригорозну политику одобравања нових кредита, која између осталог подразумева и више каматне стопе, напомињу стручњаци овог портала додајући да је политика НБС и даље рестриктивна, јер банке и даље значајан део средстава одвајају у обавезне резерве, а то надокнађују вишим каматним стопама на остатак пласираних средстава.

По њиховој оцени, без обзира на то што су код нас присутни различити ризици, неоспорно је да има простора за смањење каматних стопа. Томе може допринети и НБС својим мерама, али је неопходно да и пословне банке дају свој допринос, посебно кроз смањења маржи урачунатим у каматне стопе на кредите.

Промене у политици обавезних резерви, повећање могућности задуживања, укидање кредитног задужења по основу одобреног недозвољеног минуса и ограничење кредитне задужености жираната на 50 одсто кредита за који представљају гаранте су мере које је централна банка већ предузела и које ће у наредном периоду вероватно дати резултате.

Горан Николић, сарадник Института за европске студије, каже да се снижење камата не може очекивати зато што је кредитни ризик земље и даље висок, као и трошкови обезбеђења зајмова пласираних у нашој земљи. С друге стране, камате на стамбене кредите су сада повољне и практично су се изједначиле са европским.

– Проблем је то што су код нас високе банкарске марже, а све као последица малог обима трансакција по запосленом. Тачно је да земље из региона – БиХ, Црна Гора, Хрватска, Македонија – имају ниже камате, али се пренебрегава да те земље имају стабилнију валуту, тачније фиксни курс или формално флексибилни који је стабилан. Поређења ради, Украјина, има такође високе камате, а њена гривна је изгубила 30 одсто вредности. Да ми имамо фиксни курс и камате би нам биле ниже, али би потрошили девизне резерве, каже овај економиста.

По његовим речима једини начин за смањење камата је да их држава субвенционише и да се снизи обавезна резерва која је била највиша у региону. Преко субвенционисаних зајмова у привреду је прошле године пласирано милијарду евра што је било спасоносно. Такође потребно је и да се оформи развојна банка.

Секретар Удружења банака Верољуб Дугалић оспорава тврдње о овдашњем банкарском рају и каже да је просечна пондерисана камата на крају 2009. била 11 одсто, а на крају 2008. године 18 одсто. По његовим речима, камате у Србији не могу се поредити с другим земљама јер имамо високу инфлацију, донедавно обавезне резерве су нам биле највеће у Европи, висок је и проценат лоших зајмова.

– Пореде се непоредиве ствари. И даље је степен ризика за нашу земљу, као и резерва које банке морају да издвоје по основу тог ризика, висок. Нико не каже да је принос банака пре опорезивања био 4,3 одсто, а после опорезивања 3,5 одсто. Банкарски профит јесте прошле године износио 200 милиона евра, али да би толико зарадили морали су да пласирају 5,5 милијарди евра капитала. То нису екстремне зараде. Принос на капитал је најнижи у Србији. Не говори се о суштинским проблемима попут тога да нам је стандард мизеран, а зараде најниже у региону – каже Дугалић.

Ј. Рабреновић