Рат ценама у Новом Београду

У Новом Београду имамо прави рат ценама, а разлике у ценовницима прехрамбених производа постају све мање, рекла је недавно Станка Чуровић, председник управног одбора „Меркатора С”.

– Сваки купац је драгоцен и величина једног трговца не мери се површином продајних објеката, већ бројем потрошача – објаснила је она.

Да наводи о борби продаваца и ратне метафоре имају основа, уверили смо се током обиласка десетак хипермаркета у Новом Београду, густо „посејаних” у овом делу града. У Улици омладинских бригада, „ровови” хипермаркета „Рода” и „Идеа” су један од другог удаљени мање од 50 метара. Код Змајеве пумпе, готово прса у прса боре се „Темпо” и „Рода кеш енд кери”, а пре неколико месеци на ово поприште трговине умарширао је и „Хиперкорт”. Унутар гушће насељеног дела Новог Београда, положаје држе „Супер Веро” и „Меркатор”, док се код Тошиног бунара „улогорио” „Интерекс”.

Позиције су заузете, борба за сваког потрошача биће дуга и огорчена, а није искључен ни долазак свежих трупа, које би покушале десант са неког другог краја града.

Одлучујућу предност на „бојном пољу” више није могуће остварити ни увођењем у борбу приватних робних марки. Јер, чим се појавио „премија” јогурт у „Темпу”, у „Идеи” је освануо „к плус” јогурт. Продору „мистрал” туњевине у „Делтиним” малопродајама „Идеа” је муњевито парирала „к плус” конзервама са овом врстом рибе.

Будући да су разлике у ценама основних животних намирница, хлеба, уља и брашна, сведене на 50 пара, највише динар, било је нужно у рату ценама отворити још један фронт – најновији маркетиншки мамац за потрошаче су попусти од десет одсто на укупан рачун.

У „Темпу” сваке суботе и недеље одобравају десет одсто попуста на сваки рачун, а исто је и у „Роди” код „Ерпорт ситија”. У „Родином” хипермаркету у близини Змајеве пумпе отишли су корак даље, па умањење рачуна за исти проценат одобравају сваког дана. Једини услов је да се пазари за најмање 3.000 динара.

И ту није крај. Попут правих војних стратега, трговци готово свакодневно шаљу извиђаче и шпијуне у редове конкуренције. Како су нам недавно рекли у једном трговинском ланцу, са прецизним задацима добијеним од шефова, мале екипе пописују цене и обраћају пажњу на сваку ситницу у надзираним објектима, не само на ценовнике. Гледају шта је све на снижењу, како је акцијска роба изложена, где стоје производи приватних робних марки, колико запослених ради на одељењу свежег меса, колико је каса отворено...

И када се по обављеном задатку врате у „штаб”, рапортирају надређенима о свему виђеном.

Док се чеони удар на конкуренцију обавља артиљеријом попуста и снижења, са левог бока надиру јефтиније приватне робне марке, уз подршку са десног крила, одакле ступају чекови на почек. Још се препричавају новогодишња, божићна, ускршња и четврта, првомајска офанзива, током којих се у појединим хипермаркетима одобравало одложено плаћање и до 120 дана. Размере „колатералне штете” од тих дејстава потрошачи ће осетити када им рачун за првомајски крканлук стигне уочи првог септембра, када ваља опремити клинце за школу.

С. Д.