Обележене новчанице

Jедaн судски вештак и један гинеколог ухапшени су у петак у Београду због сумње да су примили мито. Обојица су затечени на делу – у тренутку када су узимали новац. Новчанице су биле обележене и фотокопиране.

Полицију свакако треба похвалити што је успешно обавила ове две акције и обезбедила крунске доказе за тужилаштво и суд – оригинале и фотокопије обележених новчаница. Важно је, међутим, нагласити да највећа заслуга за откривање ова два случаја припада грађанима који су полицији пријавили да им је тражен мито. Момак од кога је лекар у Гинеколошко-акушерској клиници у Вишеградској улици тражио 200 евра да би обавио прекид трудноће његовој девојци, иако је то било у време његовог дежурства и у опису његовог посла, рекао је да ће донети новац, а затим је отишао у полицију. Инспектори су му дали новчанице које су претходно обележили и фотокопирали. Момак је отишао у кафић на састанак са гинекологом, а полицајци су фотографисали примопредају, пришли осумњиченом, саопштили му законска права и ухапсили га.

По истом сценарију ухапшен је и судски вештак грађевинске струке који је, како се сумња, тражио 48.500 динара да би вештачио у корист тужене странке у спору.

Полиција и тужилаштво би овако могли да открију и докажу многе појединачне случајеве корупције. Потребно је само да грађани пријаве када неко од њих тражи мито. То није храброст већ законска обавеза. Огрешиће се о Кривични законик и ако дају и ако не дају захтевани новац. Непријављивање кривичног дела и давање мита су кривична дела. Ако на време пријави да је дао мито на захтев неког службеног лица, грађанин ће бити ослобођен од казне.

Сатирању корупције много више би допринело чешће откривање оваквих случајева него високе затворске казне у спорадичним судским процесима.

Примање и давање мита у Србији је зачарани круг из кога је тешко изаћи без лисица на рукама. Довољна је само једна новчаница да се у ово врзино коло уђе. Излази се тек "помоћу" оних који нису хтели да уђу и "уз асистенцију полиције". Мало је оних који ће сами изаћи. Што су дуже у колу и што је коло дуже, то им се више игра.

Тешко је у Србији бити отпоран на мито. Они који упорно одбијају поклоне обично важе за "будале" и "наивчине". "Паметнице" у судовима касније се позивају на имунитет – од хапшења и кривичног гоњења, а лекари пред судом истичу титуле и репутацију.

Даваоци мита некада бивају осуђени а некада не. Њихова судбина је у рукама јавних тужилаца који често против њих не подижу оптужницу већ их предлажу као сведоке. Ако их и оптуже, суд им изриче благу казну. Јер, да њих није било не би се могло кривично дело доказати, понекад ни открити. Али, да њих није било – не би било ни кривичног дела. Тако долазимо до старог филозофског питања – да ли је старија кокошка или је старије јаје? Да ли су за утемељење корупције у Србији одговорни они који нуде или они који примају, они који захтевају или они који пристају да дају? Ко је овде жртва а ко криминалац? Закон каже да су и једни и други криминалци. Одвојено су прописана два кривична дела – примање мита и давање мита. Једно без другог не може да постоји. Жртвама се могу сматрати само они који полицији пријаве случај пре него што су се у њега уплели.