Партијско боље сутра – мало сутра

Пре­ма про­гра­му вла­де пре­ми­је­ра Мир­ка Цвет­ко­ви­ћа, Ср­би­ја да­нас има 200.000 но­вих рад­них ме­ста, ди­нар је ста­би­лан, при­вре­да бе­ле­жи раст од се­дам од­сто го­ди­шње, жи­вот­ни стан­дард гра­ђа­на је у по­ра­сту… Иро­нич­но је Не­над По­по­вић, пот­пред­сед­ник Де­мо­крат­ске стран­ке Ср­би­је, го­во­рио о про­гра­му по­ли­тич­ких кон­ку­ре­на­та пред­ста­вља­ју­ћи ми­ну­лог ви­кен­да еко­ном­ски план сво­је пар­ти­је.

Спи­сак ле­пих же­ља вла­да­ју­ће ко­а­ли­ци­је ко­је се ни­су оства­ри­ле био је по­вод да мно­ге опо­зи­ци­о­не стран­ке при­о­ну на по­сао и на­пра­ве сво­је еко­ном­ске про­гра­ме. У по­след­ње две го­ди­не еко­ном­ска стру­ка би­ла је ан­га­жо­ва­на на из­ра­ди број­них стра­те­ги­ја опо­рав­ка при­вре­де, а они рет­ки, ко­ји ни­су има­ли ова­кве „те­зге”, ис­ти­чу ка­ко је код њи­хо­вих ко­ле­га углав­ном ра­ди­ла ре­сав­ска, од­но­сно пре­пи­си­вач­ка шко­ла. У тај­но­сти се за­сад др­жи ко је аутор „Про­гра­ма раз­во­ја Ср­би­је 2010 – 2015”, ко­ји пред­ла­же Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је. Вла­ди­мир Гли­го­ров, са беч­ког Ин­сти­ту­та за ме­ђу­на­род­не еко­ном­ске од­но­се, са дру­ге стра­не не кри­је да је кре­а­тор еко­ном­ских ме­ра Ли­бе­рал­но-де­мо­крат­ске пар­ти­је, као што ни Ми­ла­дин Ко­ва­че­вић не та­ји да је аутор про­гра­ма Со­ци­јал­де­мо­крат­ске пар­ти­је Ра­си­ма Ља­ји­ћа. На­пред­ња­ци су за из­ра­ду свог пла­на пр­во­бит­но ан­га­жо­ва­ли Ми­ро­сла­ва Здрав­ко­ви­ћа, ко­ји се ка­сни­је пре­до­ми­слио и по­сао по­ве­рио ко­ле­ги Ни­ко­ли Та­си­ћу. И вла­да­ју­ћа стран­ка ре­гру­то­ва­ла је ар­ми­ју еко­ном­ских струч­ња­ка да осми­сле ме­ре за бо­ље су­тра. По­зна­то је да стра­те­ги­ју ду­го­роч­ног еко­ном­ског раз­во­ја до 2020. го­ди­не за Де­мо­крат­ску стран­ку пи­шу струч­ња­ци Еко­ном­ског ин­сти­ту­та, бил­те­на Ма­кро­е­ко­ном­ске ана­ли­зе и трен­до­ви и Фон­да за раз­вој еко­ном­ских на­у­ка. Ме­ђу­тим, оно што се др­жи у тај­но­сти је шта би тре­ба­ло да по­кре­не тај опо­ра­вак, јер ни­ко до­сад ни­је из­нео го­то­во ни­је­дан де­таљ из стра­те­ги­је.

Про­блем свих стра­нач­ких стра­те­ги­ја је што са­др­же ци­ље­ве, али не и ро­ко­ве до ко­јих би они тре­ба­ло да се оства­ре са­гла­сни су на­ши са­го­вор­ни­ци. То је глав­ни раз­лог због ко­га су се све ме­ре за бо­ље су­тра – оства­ри­ле ма­ло су­тра.

– У тим про­гра­ми­ма се углав­ном ка­же : „Ми ће­мо ин­ве­сти­ра­ти, ас­фал­ти­ра­ти, це­мен­ти­ра­ти, гра­ђа­ни и при­вред­ни­ци не зна­ју шта им тре­ба, др­жа­ва зна” – оце­њу­је еко­ном­ске ме­ре по­ли­тич­ких стра­на­ка Да­ни­јел Цвје­ти­ћа­нин, про­фе­сор Уни­вер­зи­те­та „Син­ги­ду­нум”. – Др­жа­ва је већ до­вољ­но пу­сти­ла ко­ре­не у све по­ре при­вре­де, а про­блем је што ни­је­дан про­грам не пред­ви­ђа по­вла­че­ње вла­сти из еко­но­ми­је. Др­жа­ва ће при­вред­ни­ци­ма нај­бо­ље по­мо­ћи ако их оста­ви на ми­ру – уве­рен је наш са­го­вор­ник.

Ка­ко ка­же, по­след­ње пред­ста­вља­ње еко­ном­ског про­гра­ма ДСС-а то до­ка­зу­је. Не­над По­по­вић се, из­гле­да, тру­ди да бу­де бо­љи Дин­кић од Дин­ки­ћа, у ша­ли ка­же Цвје­ти­ћа­нин.

– Чуо сам од струч­ња­ка ДСС-а ка­ко се за­ла­жу за суб­ве­ни­ци­о­ни­са­ње ка­мат­них сто­па и кре­ди­та, до­ти­ра­ње при­вре­де, ка­ко ви­ше тре­ба да­ти ови­ма, они­ма… Ме­ђу­тим, оно што ни­сам чуо је од ко­га тре­ба од­у­зе­ти да би се не­ко­ме да­ло ви­ше. Ако По­по­вић не ка­же од ко­га тре­ба узе­ти, прет­по­ста­вљам да би ко­ле­га­ма при­вред­ни­ци­ма мо­жда по­ну­дио сред­ства сво­је фир­ме – иро­ни­чан је наш са­го­вор­ник.

Па­ра­докс у еко­ном­ског про­гра­му Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке ви­ди и Ми­ро­слав Про­ко­пи­је­вић, ди­рек­тор Цен­тра за сло­бод­но тр­жи­ште.

– Ра­ди­ка­ли се са­мо де­кла­ра­тив­но за­ла­жу за сло­бод­но тр­жи­ште. Сви зна­ју да они ни­су по­зна­ти по то­ме. Уоста­лом, у про­гра­му су и са­ми се­бе де­ман­то­ва­ли. Ка­ко мо­гу да се за­ла­жу за сло­бод­но тр­жи­ште ако до­ти­ра­њем по­љо­при­вре­де, на при­мер, ре­ме­те од­но­се на тр­жи­шту – пи­та се Про­ко­пи­је­вић.

И Мла­ђа­ну Дин­ки­ћу, ли­де­ру стран­ке Г17 плус, за­ме­ра што је кен­зи­ја­нац, од­но­сно за­го­вор­ник по­ли­ти­ке др­жав­ног ин­тер­ве­ни­са­ња. Про­ко­пи­је­вић, ко­ји је ме­ђу еко­но­ми­сти­ма по­знат као струч­њак ли­бе­рал­не ори­јен­та­ци­је, при­род­но, нај­ви­ше ве­ру­је еко­ном­ском про­гра­му Ли­бе­рал­но-де­мо­крат­ске пар­ти­је.

– Сма­ње­ње по­ре­ских оп­те­ре­ће­ња, ре­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ја, са­ве­зи у ре­ги­о­ну као ве­ћа шан­са за из­воз, под­сти­ца­ње штед­ње, де­мо­но­по­ли­за­ци­ја, ре­струк­ту­ри­са­ње и све те тр­жи­шно ори­јен­ти­са­не ме­ре ко­је пред­ла­же ЛДП иду у до­бром прав­цу – уве­рен је Про­ко­пи­је­вић.

Да­ни­ло Шу­ко­вић, ди­рек­тор Цен­тра за еко­ном­ска ис­тра­жи­ва­ња у Ин­сти­ту­ту дру­штве­них на­у­ка, ка­же да га је исто­ри­ја на­у­чи­ла да не ве­ру­је ни­ко­ме.

– Са го­то­во свим иде­ја­ма ко­је пред­ла­жу стран­ке ми ће­мо се сло­жи­ти, јер су то ле­пе же­ље. Ре­дом се струч­ња­ци за­ла­жу за по­ве­ћа­ње бро­ја за­по­сле­но­сти, ве­ћи из­воз, обим­ни­ји при­лив стра­них ин­ве­сти­ци­ја. Те же­ље нам се ни­кад ни­су оства­ри­ле, јер је еко­но­ми­ја слу­шки­ња по­ли­ти­ке и те ме­ре се пи­шу ка­ко би се пар­ти­је до­дво­ри­ле би­ра­чи­ма.

Ани­ца Ни­ко­лић