Partijsko bolje sutra – malo sutra

Pre­ma pro­gra­mu vla­de pre­mi­je­ra Mir­ka Cvet­ko­vi­ća, Sr­bi­ja da­nas ima 200.000 no­vih rad­nih me­sta, di­nar je sta­bi­lan, pri­vre­da be­le­ži rast od se­dam od­sto go­di­šnje, ži­vot­ni stan­dard gra­đa­na je u po­ra­stu… Iro­nič­no je Ne­nad Po­po­vić, pot­pred­sed­nik De­mo­krat­ske stran­ke Sr­bi­je, go­vo­rio o pro­gra­mu po­li­tič­kih kon­ku­re­na­ta pred­sta­vlja­ju­ći mi­nu­log vi­ken­da eko­nom­ski plan svo­je par­ti­je.

Spi­sak le­pih že­lja vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je ko­je se ni­su ostva­ri­le bio je po­vod da mno­ge opo­zi­ci­o­ne stran­ke pri­o­nu na po­sao i na­pra­ve svo­je eko­nom­ske pro­gra­me. U po­sled­nje dve go­di­ne eko­nom­ska stru­ka bi­la je an­ga­žo­va­na na iz­ra­di broj­nih stra­te­gi­ja opo­rav­ka pri­vre­de, a oni ret­ki, ko­ji ni­su ima­li ova­kve „te­zge”, is­ti­ču ka­ko je kod nji­ho­vih ko­le­ga uglav­nom ra­di­la re­sav­ska, od­no­sno pre­pi­si­vač­ka ško­la. U taj­no­sti se za­sad dr­ži ko je autor „Pro­gra­ma raz­vo­ja Sr­bi­je 2010 – 2015”, ko­ji pred­la­že De­mo­krat­ska stran­ka Sr­bi­je. Vla­di­mir Gli­go­rov, sa beč­kog In­sti­tu­ta za me­đu­na­rod­ne eko­nom­ske od­no­se, sa dru­ge stra­ne ne kri­je da je kre­a­tor eko­nom­skih me­ra Li­be­ral­no-de­mo­krat­ske par­ti­je, kao što ni Mi­la­din Ko­va­če­vić ne ta­ji da je autor pro­gra­ma So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je Ra­si­ma Lja­ji­ća. Na­pred­nja­ci su za iz­ra­du svog pla­na pr­vo­bit­no an­ga­žo­va­li Mi­ro­sla­va Zdrav­ko­vi­ća, ko­ji se ka­sni­je pre­do­mi­slio i po­sao po­ve­rio ko­le­gi Ni­ko­li Ta­si­ću. I vla­da­ju­ća stran­ka re­gru­to­va­la je ar­mi­ju eko­nom­skih struč­nja­ka da osmi­sle me­re za bo­lje su­tra. Po­zna­to je da stra­te­gi­ju du­go­roč­nog eko­nom­skog raz­vo­ja do 2020. go­di­ne za De­mo­krat­sku stran­ku pi­šu struč­nja­ci Eko­nom­skog in­sti­tu­ta, bil­te­na Ma­kro­e­ko­nom­ske ana­li­ze i tren­do­vi i Fon­da za raz­voj eko­nom­skih na­u­ka. Me­đu­tim, ono što se dr­ži u taj­no­sti je šta bi tre­ba­lo da po­kre­ne taj opo­ra­vak, jer ni­ko do­sad ni­je iz­neo go­to­vo ni­je­dan de­talj iz stra­te­gi­je.

Pro­blem svih stra­nač­kih stra­te­gi­ja je što sa­dr­že ci­lje­ve, ali ne i ro­ko­ve do ko­jih bi oni tre­ba­lo da se ostva­re sa­gla­sni su na­ši sa­go­vor­ni­ci. To je glav­ni raz­log zbog ko­ga su se sve me­re za bo­lje su­tra – ostva­ri­le ma­lo su­tra.

– U tim pro­gra­mi­ma se uglav­nom ka­že : „Mi će­mo in­ve­sti­ra­ti, as­fal­ti­ra­ti, ce­men­ti­ra­ti, gra­đa­ni i pri­vred­ni­ci ne zna­ju šta im tre­ba, dr­ža­va zna” – oce­nju­je eko­nom­ske me­re po­li­tič­kih stra­na­ka Da­ni­jel Cvje­ti­ća­nin, pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta „Sin­gi­du­num”. – Dr­ža­va je već do­volj­no pu­sti­la ko­re­ne u sve po­re pri­vre­de, a pro­blem je što ni­je­dan pro­gram ne pred­vi­đa po­vla­če­nje vla­sti iz eko­no­mi­je. Dr­ža­va će pri­vred­ni­ci­ma naj­bo­lje po­mo­ći ako ih osta­vi na mi­ru – uve­ren je naš sa­go­vor­nik.

Ka­ko ka­že, po­sled­nje pred­sta­vlja­nje eko­nom­skog pro­gra­ma DSS-a to do­ka­zu­je. Ne­nad Po­po­vić se, iz­gle­da, tru­di da bu­de bo­lji Din­kić od Din­ki­ća, u ša­li ka­že Cvje­ti­ća­nin.

– Čuo sam od struč­nja­ka DSS-a ka­ko se za­la­žu za sub­ve­ni­ci­o­ni­sa­nje ka­mat­nih sto­pa i kre­di­ta, do­ti­ra­nje pri­vre­de, ka­ko vi­še tre­ba da­ti ovi­ma, oni­ma… Me­đu­tim, ono što ni­sam čuo je od ko­ga tre­ba od­u­ze­ti da bi se ne­ko­me da­lo vi­še. Ako Po­po­vić ne ka­že od ko­ga tre­ba uze­ti, pret­po­sta­vljam da bi ko­le­ga­ma pri­vred­ni­ci­ma mo­žda po­nu­dio sred­stva svo­je fir­me – iro­ni­čan je naš sa­go­vor­nik.

Pa­ra­doks u eko­nom­skog pro­gra­mu Srp­ske ra­di­kal­ne stran­ke vi­di i Mi­ro­slav Pro­ko­pi­je­vić, di­rek­tor Cen­tra za slo­bod­no tr­ži­šte.

– Ra­di­ka­li se sa­mo de­kla­ra­tiv­no za­la­žu za slo­bod­no tr­ži­šte. Svi zna­ju da oni ni­su po­zna­ti po to­me. Uosta­lom, u pro­gra­mu su i sa­mi se­be de­man­to­va­li. Ka­ko mo­gu da se za­la­žu za slo­bod­no tr­ži­šte ako do­ti­ra­njem po­ljo­pri­vre­de, na pri­mer, re­me­te od­no­se na tr­ži­štu – pi­ta se Pro­ko­pi­je­vić.

I Mla­đa­nu Din­ki­ću, li­de­ru stran­ke G17 plus, za­me­ra što je ken­zi­ja­nac, od­no­sno za­go­vor­nik po­li­ti­ke dr­žav­nog in­ter­ve­ni­sa­nja. Pro­ko­pi­je­vić, ko­ji je me­đu eko­no­mi­sti­ma po­znat kao struč­njak li­be­ral­ne ori­jen­ta­ci­je, pri­rod­no, naj­vi­še ve­ru­je eko­nom­skom pro­gra­mu Li­be­ral­no-de­mo­krat­ske par­ti­je.

– Sma­nje­nje po­re­skih op­te­re­će­nja, re­in­du­stri­ja­li­za­ci­ja, sa­ve­zi u re­gi­o­nu kao ve­ća šan­sa za iz­voz, pod­sti­ca­nje šted­nje, de­mo­no­po­li­za­ci­ja, re­struk­tu­ri­sa­nje i sve te tr­ži­šno ori­jen­ti­sa­ne me­re ko­je pred­la­že LDP idu u do­brom prav­cu – uve­ren je Pro­ko­pi­je­vić.

Da­ni­lo Šu­ko­vić, di­rek­tor Cen­tra za eko­nom­ska is­tra­ži­va­nja u In­sti­tu­tu dru­štve­nih na­u­ka, ka­že da ga je isto­ri­ja na­u­či­la da ne ve­ru­je ni­ko­me.

– Sa go­to­vo svim ide­ja­ma ko­je pred­la­žu stran­ke mi će­mo se slo­ži­ti, jer su to le­pe že­lje. Re­dom se struč­nja­ci za­la­žu za po­ve­ća­nje bro­ja za­po­sle­no­sti, ve­ći iz­voz, obim­ni­ji pri­liv stra­nih in­ve­sti­ci­ja. Te že­lje nam se ni­kad ni­su ostva­ri­le, jer je eko­no­mi­ja slu­ški­nja po­li­ti­ke i te me­re se pi­šu ka­ko bi se par­ti­je do­dvo­ri­le bi­ra­či­ma.

Ani­ca Ni­ko­lić