Адвокатура постаје власник свог именика

Адво­ка­ту­ра ће би­ти вла­сник свог име­ни­ка, а адво­ка­ти би би­ли оси­гу­ра­ни од про­фе­си­о­нал­не од­го­вор­но­сти. Бив­ше су­ди­је, ту­жи­о­ци и др­жав­ни функ­ци­о­не­ри мо­ћи ће да ра­де у адво­ка­ту­ри, али нај­пре три го­ди­не у дру­гом гра­ду. Ср­би­ја ће до­зво­ли­ти рад стра­ним адво­кат­ским кан­це­ла­ри­ја­ма, али под вр­ло стро­гим усло­ви­ма.

То би, у нај­кра­ћем, би­ле нај­ва­жни­је но­ви­не ко­је до­но­си на­црт но­вог, ду­го оче­ки­ва­ног, За­ко­на о адво­ка­ту­ри. Из­ра­ду на­цр­та Ми­ни­стар­ство прав­де је по­ве­ри­ло адво­ка­ти­ма, а пред­лог би мо­гао да се на­ђе пред пар­ла­мен­том то­ком ле­та или нај­ка­сни­је на је­сен.

Ка­ко адво­ка­ту­ра сти­че вла­сни­штво над име­ни­ком адво­ка­та, пи­та­ли смо Дра­го­љу­ба Ђор­ђе­ви­ћа, пред­сед­ни­ка Адво­кат­ске ко­мо­ре Ср­би­је и ујед­но пред­сед­ни­ка ко­ми­си­је за из­ра­ду За­ко­на о адво­ка­ту­ри.

– До са­да је адво­ка­ту­ра би­ла бу­квал­но кон­теј­нер, де­по за дру­штве­ни шљам. По­ста­ла је ре­зер­вна про­фе­си­ја за све про­па­ле кри­ми­нал­не струк­ту­ре из пра­во­су­ђа, по­ли­ци­је и фир­ми ве­ли­ких тај­ку­на. Садa ће­мо ми би­ти од­го­вор­ни за то ко је у на­шим ре­до­ви­ма. То ће нам омо­гу­ћи­ти од­ред­ба но­вог за­ко­на, пре­ма ко­јој Управ­ни суд не­ће мо­ћи да пре­и­на­чи од­лу­ку Адво­кат­ске ко­мо­ре да од­би­је упис од­ре­ђе­ног кан­ди­да­та у име­ник. Адво­кат­ска ко­мо­ра од­лу­чу­је о то­ме ко ће би­ти адво­кат, а Управ­ни суд мо­же да пре­и­спи­ту­је са­мо про­це­сни део спо­ра – об­ја­шња­ва Ђор­ђе­вић.

То би зна­чи­ло да сви они чи­је по­на­ша­ње у про­шло­сти ни­је би­ло до­стој­но ба­вље­ња адво­кат­ским по­слом – не­ће мо­ћи да бу­ду адво­ка­ти.

Пот­пу­но је дру­га­чи­ја си­ту­а­ци­ја са бив­шим су­ди­ја­ма, ту­жи­о­ци­ма и др­жав­ним функ­ци­о­не­ри­ма. Они мо­гу да се упи­шу у име­ник адво­ка­та, уко­ли­ко адво­кат­ска ко­мо­ра про­це­ни да су до­стој­ни те про­фе­си­је, али не мо­гу три го­ди­не да ра­де као адво­ка­ти у оном гра­ду у ко­ме су оба­вља­ли су­диј­ску, ту­жи­лач­ку или управ­ну функ­ци­ју. У дру­гим гра­до­ви­ма мо­гу. Су­ди­ја из Бе­о­гра­да мо­же да се упи­ше у име­ник бе­о­град­ске адво­кат­ске ко­мо­ре од­мах, али не мо­же да се ба­ви адво­ка­ту­ром на под­руч­ју Бе­о­гра­да. Ме­ђу­тим, мо­же да ра­ди као адво­кат у Но­вом Са­ду, Ни­шу, Кра­гу­јев­цу...

– На­шли смо сред­ње ре­ше­ње. Адво­ка­ту­ра се на тај на­чин шти­ти од ко­руп­ци­је и спре­ча­ва не­ло­јал­ну кон­ку­рен­ци­ју – ка­же Ђор­ђе­вић.

Пи­та­мо шта је са су­ди­ја­ма ко­је ни­су иза­бра­не, али су се при­ја­ви­ле на но­ве кон­кур­се Ви­со­ког са­ве­та суд­ства. Шта ако не бу­ду ни та­да иза­бра­ни, па же­ле да бу­ду адво­ка­ти, а у ме­ђу­вре­ме­ну сту­пи на сна­гу но­ви За­кон о адво­ка­ту­ри?

– Су­ди­је ко­је су до ју­че ра­ди­ле у су­ду, не­ће мо­ћи да се ба­ве адво­ка­ту­ром у свом ме­сту ка­да За­кон о адво­ка­ту­ри сту­пи на сна­гу. Они ко­ји су се до са­да упи­са­ли, по­ста­ли су већ адво­ка­ти. Бив­ши су­ди­ја из Бе­о­гра­да мо­же са­да да ра­ди као адво­кат у Бе­о­гра­ду, али по­сле до­но­ше­ња овог за­ко­на бив­ше бе­о­град­ске су­ди­је не­ће мо­ћи три го­ди­не да ра­де као адво­ка­ти у Бе­о­гра­ду. За то вре­ме, мо­гу да ра­де на те­ри­то­ри­ји не­ког дру­гог су­да. Ко је био су­ди­ја у Аран­ђе­лов­цу, мо­же да отво­ри кан­це­ла­ри­ју, али не мо­же три го­ди­не да се ба­ви адво­ка­ту­ром на под­руч­ју Кра­гу­јев­ца. Мо­же у дру­гим гра­до­ви­ма – об­ја­шња­ва пред­сед­ник Адво­кат­ске ко­мо­ре Ср­би­је.

Јед­на од ва­жних но­ви­на бу­ду­ћег за­ко­на о адво­ка­ту­ри је и уво­ђе­ње оси­гу­ра­ња адво­ка­та од про­фе­си­о­нал­не од­го­вор­но­сти. То под­ра­зу­ме­ва оси­гу­ра­ње од „не­на­мер­не струч­не гре­шке ко­ја је кли­јен­ту про­у­зро­ко­ва­ла ште­ту”. На при­мер, ако је адво­кат не­на­мер­но про­пу­стио рок за жал­бу или за не­ко из­вр­ше­ње, па је кли­јен­ту за­ста­ре­ло, ре­ци­мо, пра­во да на­пла­ти де­сет ми­ли­о­на ди­на­ра.

– У том слу­ча­ју стран­ка има пра­во да ту­жи адво­ка­та и да из ње­го­ве лич­не имо­ви­не на­пла­ти тај из­нос. Оси­гу­ра­ње од про­фе­си­о­нал­не од­го­вор­но­сти би дру­га­чи­је ре­гу­ли­са­ло ова­кве слу­ча­је­ве, али та иде­ја ни­је на­ро­чи­то при­хва­ће­на ме­ђу адво­ка­ти­ма. Од­ред­ба о оси­гу­ра­њу не­ће од­мах сту­пи­ти на сна­гу, али мо­рам на­гла­си­ти да та од­ред­ба зна­чи по­ве­ћа­ње угле­да про­фе­си­је и за­шти­ту јав­ног ин­те­ре­са – ка­же Дра­го­љуб Ђор­ђе­вић.

Но­вим за­ко­ном би­ће уве­ден и оба­ве­зан адво­кат­ски ис­пит, а пред­ви­ђе­но је и осни­ва­ње адво­кат­ске ака­де­ми­је, ко­ја би об­у­ча­ва­ла адво­ка­те за од­ре­ђе­ну спе­ци­ја­ли­за­ци­ју и оба­вља­ла стал­ну еду­ка­ци­ју, ко­ја ће убу­ду­ће би­ти оба­ве­зна.

– Адво­кат­ским ис­пи­том адво­ка­ту­ра ће би­ти за­шти­ће­на од ула­ска у про­фе­си­ју љу­ди ко­ји ни­су про­чи­та­ли Ко­декс про­фе­си­о­нал­не ети­ке адво­ка­та, од оних ко­ји ми­сле да мо­гу ко­ле­ги на су­ду да ка­жу „ма­гар­че”, или да га опсу­ју на ход­ни­ку, као и од оних ко­ји ми­сле да мо­гу баш сва­шта да ка­жу у јав­ним из­ја­ва­ма. Осим то­га, адво­кат­ски ис­пит ће по­мо­ћи но­вим ко­ле­га­ма да стек­ну нео­п­ход­на зна­ња за ор­га­ни­за­ци­ју њи­хо­вог ра­да и од­нос са кли­јен­ти­ма – ка­же Дра­го­љуб Ђор­ђе­вић.

Ка­мен спо­ти­ца­ња у на­цр­ту но­вог за­ко­на о адво­ка­ту­ри су од­ред­бе о ра­ду стра­них адво­кат­ских кан­це­ла­ри­ја у Ср­би­ји. То не зна­чи, ка­же наш са­го­вор­ник, „да ће­мо би­ти на­јам­ни рад­ни­ци стра­них адво­ка­та, као што твр­де не­ке ко­ле­ге”. Усло­ви за рад адво­ка­та из дру­гих зе­ма­ља у Ср­би­ји су вр­ло стро­ги, та­ко да стра­не адво­ка­те не­ће­мо ви­ђа­ти у на­шим су­до­ви­ма бар још пет го­ди­на.

Алек­сан­дра Пе­тро­вић

(Су­тра: Стра­не адво­кат­ске кан­це­ла­ри­је у Ср­би­ји)