Лесковачке по(р)уке

Србију тресе клоновска грозница; иако прелазна, није заразна. Наликује горљивом ишчекивању првог Српчета-клончета, подгреваном пре неколико година у једном овдашњем недељнику.

Новинарска пера и гласови се утркују најављујући благодети излечења свакојаких болештина, па и најтежих, чим започну истраживања матичних ћелија у Лесковцу. Узвикује се да то сви подржавају, а приупитано је на брзину неколико лекара и биолога.

Може ли се у подухват – већ (само)предложен за национални, а да није обелодањен – без јавне расправе и сучељавања стручних гледишта?

"Политика" је ове године у два наврата подсетила читаоце на путеве и странпутице клонирања. А на самом почетку 1998. – када је физичар др Ричард Сид најавио прве људске клонове за 90 дана – објавила осам стручних чланака у којима је дотична замисао сагледана из неколико углова. Убрзо после планетарног узбуђења због доласка на свет умиљатог јагњета Доли из Единбурга, тако прозваног по прсатој певачици Доли Партон. У шестој години (2003) скончало је као прва знана жртва клонирања.

Намирисавши добру зараду, појединци су брже-боље на сва звона разгласили да човеков двојник, настао калемљењем двеју ћелија (клон на грчком означава гранчицу-резницу или калем), куца на врата човечанства!

Држава дреши кесу

У минулој деценији се испоставило да није могуће смућкати у епрувети два истоветна двоножна створења способна за живот!

Ни после стотину покушаја, у Медицинској школи (није средња) на Универзитету Питсбург нису склопили новог мајмуна (резус макаки). Упркос томе што су се придржавали упутства за стварање шкотске овчице (ојагњена после 277 покушаја), замеци су изгледали као да су изашли из куће ужаса. Следећи неуспех са свињама на Универзитету Северна Каролина развејао је сва нагађања да клонирани потомци задржавају одлике и понашање тобожњих предака, давалаца ћелија.

Веома цењени часопис "Наука" (Science) обзнанио је да је, по свему судећи извор свих тешкоћа у расподели генетског материјала у првој деоби ћелија. Обично буде вишка или мањка ДНК и оне почну да одумиру, а то је могло да значи да клонирање примата, укључујући човека, можда ни теоријски није изводљиво.

Какве то везе има с будућим истраживањем др Миодрага Стојковића који на јесен, како је најављено, стиже Лесковац?

Први Европљанин овенчан славом да је клонирао људски заметак у Њукаслу, из којег се изненада, на врхунцу величања, (због бољих услова, како је објаснио) преселио у Валенсију, после краћег боравка у Шпанији враћа се кући. Град из којег је потекао ставио му је на располагање нову зграду, дародавац из Италије обећао да је напуни опремом, а држава наговестила – према речима министра здравства др Томице Милосављевића – да одреши кесу.

До краја године очекује се и закон којим се прописују изучавање ембрионалних матичних ћелија и вештачка оплодња.

Ни у најбогатијим земљама, с кудикамо више упућених у ова искушења, не царује сагласје – научници и политичари су се сврстали у два супротстављена табора. Џорџ Буш Млађи је у САД забранио (први пут искористио вето) да се из савезног буђелара намирује проучавање матичних ћелија човечјег заметка (ембрион), а на филмском платну неуништиви Арнолд Шварценегер, гувернер Калифорније, одобрио је позајмицу од 150 милиона долара.

Вол стрит за одрасле

Наш водећи молекуларни биолог и генетичар, др Владимир Глишин, на страницама нашег листа, у мају, растумачио је да су у протеклих неколико година широм света открили да, слично ембрионалним, многи органи одраслог организма имају матичне ћелије које у лабораторијама натерају (диференцијација) да преузму будућу улогу у оштећеним ткивима.

И при томе је набројао осам крупних разлога, од којих наводимо два последња: све више је назнака у литератури да у организму постоји тзв. универзална матична ћелија и да је, и с научног и с практичног становишта, најбитније да се у излечење упрегну властите (аутологне) јер их тело неће одбацити, за разлику од ембрионалних (други давалац). Упозорио је на две крупне препреке: незанемарљиво морално питање и темељно научно – сврсисходност лечења ћелијама заметка, када су посестриме одраслог човека делотворније.

Клонирање за клиничке потребе дозвољено је у осам земаља (Велика Британија, Шведска, Финска, Белгија, Сингапур, Јужноафричка Република, Кина и Јапан). Европска унија је прошлог месеца одлучила да настави с новчаном подршком изучавању матичних ћелија, уз забрану клонирања људи и уништавања заметка. Од 25 чланица успротивиле су се Пољска, Аустрија, Малта, Словачка и Литванија.

У САД је шаролико – једне државе допуштају, друге забрањују. Калифорнија је 2004. обећала да ће за десет година утрошити три милијарде долара. А на Вол стриту (пазите!) већ предсказују да ће истраживање матичних ћелија одраслих привући више купаца деоница 2007. и 2008. У међувремену су се појавиле прве компаније и производи од матичних ћелија.

Ако сте помислили да се противимо лечењу клонираним матичним ћелијама, од којег смо – на темељу светских сазнања – десетак година далеко, преварили сте се. Списак болести са обећавајућим излечењем или ублажењем патњи је подугачак, да не расипамо новинске ретке.

И поред свега, искрсава неколико питања: има ли Србија истраживаче вичне клонирању (или су то само Миодраг Стојковић и његова супруга Петра), колико новца може да издвоји за опрему (једна лабораторија око пола милиона евра) и трошкове, ко је одлучио (или ће одлучити) где ће се истраживати (и лечити), када ће се огласити министар за науку, зашто ћуте научници, а пре свега биолози...?

Да стотине хиљада оболелих не остане разочарано, а Лесковац упамћен само по (новинарској) причи.

--------------------------------------------------------------------------

Клон: Заједница ћелија или организама настала поновљеним несексуалним дељењем из једне(ог).

Доли: Из једне овце је узета јајна ћелија, извађено једро и у преосталу цитоплазму уметнуто једро ћелије из вимена друге и враћено у материцу.