Смрт са скеле

Радник Александар Пантелић (35) прекјуче је на градилишту "Енергопројекта" у београдском насељу Бежанијска коса, уместо ситне дневнице за тежак посао, нашао смрт, падом са шестог спрата. Тако се придружио још петорици својих колега, који су само од почетка ове године страдали на београдским грађевинама.

Новине преносе да су инспектори који проверавају заштиту на раду одмах изашли на терен, не би ли утврдили да ли радници носе обавезну заштитну опрему. Све по старом неписаном, али стаменом правилу да реаговање надлежних служби следи тек када се догоди трагедија. Они затим утврде да не постоје заштитне ограде око климавих дасака које радницима служе за ходање на висини од 50 метара, да нема довољно шлемова. Као да то није било видљиво и голим оком пре несреће.

Поред поменутог неписаног правила, постоје и два писана, а то су Закон о заштити на раду и Закон о запошљавању. Међутим, инвеститори су упорни у немару. Свакако, било би превише оштро рећи да инспекција не ради ништа. Поводом Дана грађевинара, 8. августа прошле године, инспектори су се растрчали по грађевинама широм земље. Статистика говори сама за себе: утврђено је 617 неправилности, написано 348 решења за уклањање недостатака и покренуто је 46 прекршајних поступака. Драстично су, у међувремену, повећане и казне за послодавце, крећу се од 20.000 до милион динара. Њих то није превише узбудило.

Тада је инспекција констатовала и то да су разлози за пад грађевинаца - банални. Рецимо, за ходање на висинским радовима користе се фосне, односно даске лошег квалитета. Оне пуцају под теретом човека.

Смрт радника се, ипак, не може назвати баналном. Они су, најчешће, жртве јавашлука њихових послодаваца. На њима се штеди, као и на опреми која би могла да им спаси живот.

Мука и беспарица терају људе да ређају цигле за око 1.200 динара дневно. Углавном стижу из јужнијих крајева наше земље. Тамо су одавно многе фирме пропале, али и тога се чиновници досете када треба покренути замајац предизборне кампање. Али, и у паузи између избора, радници морају да прехране породицу и себе. Под условом да претекне од новца који добију на руке, градећи велелепне објекте за пребогате газде. Све је то више него довољно да буду нервозни, уморни до тачке пуцања, деконцентрисани. Такав дан лакше прође уз две-три или више флаша пива. Сувише предуслова за трагедију на незаштићеној скели.

У току прошле године, црни биланс је упозоравао да је у Србији 78 грађевинаца погинуло на радном месту. Бројка се неумитно увећава. Најопасније је то што људи огуглају на црне флорове у њиховим кућама. Догоди се, какве ли ироније, да буде снимљена чудовишна реклама, у којој радник свом другару на скели каже: "Помери се с места", а овај се стровали у понор и - невиђеним чудом преживи. Пантелићима и многим у црно завијеним породицама то сигурно није смешно. Ни било ком човеку здраве памети, који зна да људи, попут песка и шљунка, нису и не смеју да буду потрошна роба.