Бесплатан индекс само за Србе

Приликом уписа на државне факултете у Србији, страним студентима није потребна усмена изјава о националној припадности, нити су је високошколске установе тражиле, истичу у Министарству просвете и спорта, демантујући тврдње које су се последњих дана могле чути у јавности. У Министарству тврде и да им нису познати случајеви да студенти из суседних земаља иако не знају готово ни реч српског језика упишу факултет у Београду или Новом Саду само зато што су се изјаснили као Срби.

Наиме, због распада државне заједнице Србија и Црна Гора, акт који прописује бесплатне студије за Србе из иностранства опет се нашао у жижи јавности. Реч је о документу који је још пре шест година републичка влада потписала са Босном и Херцеговином, Хрватском, Словенијом, Бугарском, Македонијом, Албанијом, Мађарском и Румунијом према којем њихови држављани, српске националности, имају право на бесплатно школовање на нашим високошколским установама. Ово правило се примењује по принципу реципроцитета. Одређени број академаца из иностранства студира код нас, а исто толико наших младића и девојка имају могућност за бесплатно школовање у овим земљама.

Поједине невладине организације критиковале су ово упутство, оцењујући да се ради о дискриминацији по националној основи, нарочито када је реч о вишенационалној Војводини. Слично је мишљење и студента проректора Новосадског универзитета Хелене Хиршенбергер:

– Ово је класичан пример дискриминације по националној основи. О националној припадности људе уопште не би ни требало питати на факултетима, а камоли терати их да се изјашњавају као Срби само зато да би овде студирали бесплатно.

Хиршенбергер је агенцији Бета казала да би држава требало да одобри одређени број стипендија за студенте из суседних земаља, како би се тачно утврдио њихов број. "Овако, мало је грубо рећи, али они на тај начин заузимају места неким студентима који су стварно одавде и чији родитељи на крају крајева плаћају порез и пуне тај државни буџет из кога се финансира део студената који студирају на буџету", казала је Хиршенбергер. Она је навела да се дешавају и такве манипулације да студенти из, на пример, суседне Мађарске, иако не знају готово ни реч српског језика упишу факултет у Суботици, јер су се изјаснили као Срби.

Слободан Вуксановић, министар просвете и спорта, објашњава да, према његовим сазнањима, приликом уписа на факултете до сада није било злоупотребе овог прописа.

– Не верујем да би се неко ко не воли нашу земљу представљао као Србин и долазио овде на школовање. Зашто би неко студирао овде ако не воли Србију? – прокоментарисао је министар и замолио да се Министарству обрате сви који примете било какву врсту манипулације.

Весна Вуковић, из Билеће, каже да када је пре две године уписивала земунску Вишу медицинску школу, на обрасцима за упис је било назначено да упише националну припадност и држављанство. Нико није тражио усмену изјаву о националности, а у студентској служби су јој објаснили да, у складу са међудржавним споразумом, држављани Републике Српске имају право на бесплатно школовање, исхрану и смештај у домовима.

– Јасно ми је да су поједини држављани Србије кивни, јер испада да им "странци" заузимају место и школују се из њиховог буџета. Ипак, колико знам, нема разлога за љутњу. И они могу бесплатно да студирају на факултетима у нашој земљи – прокоментарисала је наша млада саговорница и додала да јој није познато да се неко ко није српске националности школује на терет државе у њеној школи.

Професор др Милош Недељковић, декан београдског Машинског факултета, каже да се добро сећа да је, пре неколико година, на овој високошколској установи желела да студира млада Македонка, пореклом из Албаније. Она, ни по цену бесплатног студирања, није желела да потпише изјаву да је српске националности.

– Иако нама то изгледа банално, људима није лако да тврде да су друге нације – сматра др Недељковић и подсећа да је ово правило уведено да би олакшало упис студената из Републике Српске и Хрватске, а сада је добродошло и црногорским студентима.

Изјашњавање студента о националности, професору др Бранку Ковачевићу, декану београдског Електротехничког факултета, највише личи на атак на основне вредности цивилног друштва. Ипак, слично правило је, признаје декан Ковачевић, било од користи у "налету" избеглица са територије бивших југословенских република.

– Долазили су нам људи који нису имали никаква документа, па смо им уз писану изјаву о националности допуштали да полажу пријемни и упишу се на факултет док се не снађу – истакао је Бранко Ковачевић.

Према његовим речима, ове године се на ЕТФ, уписало свега неколико академаца из суседних држава, а готово да нема ниједног бруцоша из Црне Горе.

Стручњаци са београдског факултета су, пре неколико година, основали Електротехнички факултет у Подгорици. Црногорски држављани са овог факултета, који су референдум дочекали на вишим годинама студија, ове године ће имати исте повластице, а надлежни најављују да ће следеће године њихов статус бити преиспитан.

--------------------------------------------------------------------------

Крштеница и писана потврда

У Министарству просвете и спорта објашњавају да се српска националност студената доказује крштеницом и писаном потврдом српске заједнице из земље из које младићи и девојке долазе. То не важи за студенте из Републике Српске, који приликом конкурса прилажу иста документа која се траже и нашим држављанима.

Надлежни немају прецизан податак о броју страних студената нашег порекла на српским универзитетима, уз опаску да је реч о занемарљивом броју младих из Македоније, Бугарске или Румуније.

На факултетима кажу да индекс на овај начин сваке године стекне "тек неколико академаца", ако се наравно изузму млади из Републике Српске, који ову привилегију највише користе.