Да ли ће Загреб изручити Калинића

Министарство правде Србије затражиће од Хрватске изручење Сретка Калинића, осуђеног за убиство премијера Зорана Ђинђића у најкраћем могућем року, чим добије званичну потврду Интерпола да је ухапшен, потврдила је за „Политику” министарка правде Снежана Маловић.

„Очекујемо званичну потврду Интерпола о идентитету ухапшене особе и о провери његовог држављанства. Када добијемо ту потврду, биће поднет захтев за екстрадицију надлежним органима Хрватске у најкраћем могућем року”, рекла је Снежана Маловић.

Према њеним речима, уколико се утврди да Калинић, поред српског има и хрватско држављанство, он неће моћи да буде изручен Србији до уставних промена у Хрватској, односно док се не укину уставна ограничења за изручење домаћих држављана.

Калинић је, подсећамо, рођен у Задру и, како сазнајемо, он највероватније, поред српског, има и хрватско држављанство.

„Постоји договор министарстава правде Србије и Хрватске да се приступи потписивању уговора о међусобном изручењу домаћих држављана окривљених за кривична дела организованог криминала и корупције”, рекла је министарка. Она је истакла да очекује да ће до тога доћи чим Хрватска изврши уставне промене. Поступак екстрадиције, објашњава министарка Маловић, може трајати и више месеци.

Споразум би, према нашим сазнањима, могао да буде потписан током лета, после чега би се стекли законски услови да Калинић буде изручен Србији.

Здравствено стање Сретка Калинића поправља се и он више није у животној опасности, потврдио је за „Политику” Миљко Радисављевић, специјални тужилац.

„Са њим се обављају разговори, али је у овом тренутку преурањено рећи шта је Калинић саопштио хрватској полицији. Ти подаци се проверавају”, казао је тужилац Радисављевић.

Адвокат Горан Петронијевић сматра да не треба сумњати да ће Хрватска Калинића изручити Србији.

„Пресуда против њега је извршна. Уколико га не изручи, Хрватска би морала да преузме оба предмета из Србије и да изврши казну коју му је наш суд изрекао. Калинић би у том случају имао право да у Хрватској тражи понављање поступака, јер није био присутан на суђењу”, објаснио је Петронијевић за наш лист, додајући да Хрватска нема интерес да задржи Калинића.

Уколико и Милош Симовић или неко други од припадника клана буде ухапшен у Хрватској, Србија ће тражити изручење, каже тужилац Радисављевић. Тужилац објашњава да би Симовић, ако би био ухапшен у Хрватској због рањавања Калинића, могао да буде процесуиран у Хрватској због тог кривичног дела. Тек после тог поступка, могла би да се тражи екстрадиција у Србију.

„То би била ствар договора са хрватском страном и рано је сада говорити какав би био исход тог договора”, оцењује тужилац.

Уколико би био изручен Србији, Калинић би имао право на ново суђење за убиство Зорана Ђинђића и злочине „земунског клана”. У том поступку судило би се само њему, јер није био присутан на првом суђењу.

Хрватска полиција током прошле ноћи лоцирала је станове у којима су боравили српски криминалци, али није нашла Милоша Симовића, осумњиченог да је прекјуче покушао да убије Калинића, изјавио је јуче портпарол хрватске полиције Крунослав Боровец.

„Током ноћи смо лоцирали станове у којима су боравили припадници криминалног миљеа, урађене су одређене провере, али тамо није затечен Милош Симовић”, рекао је Боровец.

Портпарол је новинарима казао да је полиција имала информације да су Калинић и Симовић у Хрватској, али није знала где. Потврдио је да је Калинић разговарао с полицијом, али није желео да открије садржај разговора јер су то информације корисне за истрагу. Полиција ће с Калинићем поново разговарати када му здравствено стање то буде дозволило. Портпарол је рекао да полиција зна да су српски криминалци боравили у Хрватској и у суседним земљама.

Боровец је раније потврдио и да је Калинић код себе, осим српског, имао и хрватски пасош.

Полиција је на својим интернет страницама прексиноћ објавила слику Милоша Симовића и затражила помоћ грађана да би га нашла. Медији су током дана преносили да се очекује хапшење Симовића, али и још неких одбеглих чланова „земунског клана” Милана Јуришића, Владимира Милисављевића и Нинослава Константиновића.

-------------------------------------------------------

Српски истражитељи упућени у Загреб

Директор полиције Србије Милорад Вељовић рекао је јуче да су у Хрватску упућена два српска истражитеља која ће помоћи тиму задуженом за решавање злочина који се доводе у везу са припадницима српског подземља, као и расветљавању обрачуна припадника „земунског клана” у Загребу.

Портпарол хрватског МУП-а Крунослав Боровец рекао је да ће улога тима истражитеља бити расветљавање убистава и осталих злочина који се доводе у везу са српским подземљем, почињених не само на подручју Хрватске, него и у земљама Европске уније и региона.

Боровец је додао да је долазак српских полицијских истражитеља организован на основу Споразума о полицијској сарадњи, који је потписан прошле године у Опатији.

-------------------------------------------------------

Веза са Шарићем?

Сретко Калинић је, према информацијама хрватске полиције, сарађивао и са Драганом Тошићем, сарадником Дарка Шарића, који је пре две недеље ухапшен у Словенији. Незванично, био је у контакту са Цветком Симићем (44), који је убијен у марту у Загребу. Наводно су Калинић и Симић заједно ишли у Словенију и то непосредно пре убиства Симића. До ових података се дошло током истраге.

Директор полиције Милорад Вељовић изјавио је прексиноћ да се обрачун „земунаца” у Загребу „може везати и са недавним убиством Симића”.

– Ово је једна шира прича, шира акција која ће вероватно резултирати и новим хапшењима. Нисам сигуран да ова прича не дотиче и Шарићев клан – рекао је Вељовић.

----------------------------------------------------------------

Пуцач из „аудија смрти”

Калинић је, подсећамо, у бекству од 12. марта 2003. године, када је убијен премијер Зоран Ђинђић. За тај злочин осуђен је на 30 година, док је у поступку против чланова „земунског клана” осуђен на 40 година затвора.

Сретко Калинић познат је као главни убица „земунског клана”. Његов стил убијања били су рафали из калашњикова кроз отворен прозор „аудија смрти”. На тај начин убио је чак осам људи. Неки чланови клана сведочили су да је, поред већ познатог списка његових жртава, Калинић убио и Зорана Давидовића Ћанду, Радослава Трлајића, званог Бата Трлаја и Мирка Томића Босанца.

Његова улога у атентату на Зорана Ђинђића није била посебно значајна. Како је утврђено, био је у аутомобилу са покојним Милетом Луковићем Кумом, у близини Улице адмирала Гепрата, спреман да помогне тројици атентатора, Звездану Јовановићу, Александру Симовићу и Нинославу Константиновићу да се извуку, уколико би имали проблеме са полицијом.(/slika2)

Калинић је био једна од мрачних тајни Душана Спасојевића, који га је дуго крио од свих чланова клана. Он није виђан у кући у Шилеровој улици, где су време проводили остали „земунци” и за њега је знао само ужи круг људи који су и сами били укључени у ликвидације по наређењу Спасојевића. Калинићеву бруталност на својој кожи осетио је и Милија Бабовић, бизнисмен који је био жртва отмице клана. Калинић је Бабовића толико тукао и везивао ланцима, наневши му повреде до костију и овај човек једва је остао жив када је после 40 дана ослобођен уз откуп. Манир Калинића било је и пржење отетих уз помоћ жица кроз које је пропуштао струју, а на суђењу се чуло да је чак и Душан Спасојевић говорио „земунцима” да пазе да Калинић сувише не злоставља жртве.

За Калинића се везује и прича да је спасао живот Милораду Улемеку Легији, када су њих двојица заједно покушала да убију Љубишу Буху Чумета у кругу фабрике „Дифенс роуд”. Улемеку се тада заглавила пушка, а Калинић је пуцао на Ивицу Николића, Бухиног телохранитеља који је био наоружан.

Милош Симовић, који је такође био у бекству од атентата на Ђинђића, важи за члана најужег језгра „земунског клана” и једног од најповерљивијих људи Душана Спасојевића. Његова улога у атентату на премијера била је да контактира са Браниславом Безаревићем, радником БИА, који је за новац достављао податке о кретању Ђинђића. Милош Симовић осуђен је на 40 година затвора поред осталог, и због убиства Новосађанина Бранислава Лаиновића, званог Дуги, као и због убиства Ненада Батоћанина и Жељка Шкрбе.

 Доротеа Чарнић