,,Бајпас" модел

ВРЊАЧКА БАЊА – Назив "Боља прошлост" за један од програма овогодишњег, тридесетог Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи није само закључак временског поређења стања у нашој кинематографије већ "покрива" и данашњу ситуацију у којој се нашао овај филмски фестивал. Док ранијих година, без унапред купљене карте, ни Врњчани, а камоли њихови гости, нису помишљали да крену пут Чајкиног брда, нарочито кад је отварање или пројекција неког значајнијег филма, сада је почетку ове манифестације, на отвореној позорници, топле августовске вечери присуствовало тек око три стотине љубитеља филмске уметности.

– Нема више младих гледалаца који прескачу ограду да би пратили пројекцију филма, како се то некада у Бањи дешавало – каже Бошко Руђинчанин, један од оснивача Фестивала и дугогодишњи директор врњачког Културног центра. Као узроке кризе, која се највише огледа у мањку гледалаца, Руђинчанин наводи пиратерију, ДВД, кућне биоскопе, телевизију...

– Само неколико метара од биоскопа и летње позорнице – додаје – продаје се ЦД са "Ивковом славом" и то за свега 99 динара, дакле јевтиније од наше улазнице а за приказивање тог филма дистрибутери су нам тражили 1.500 евра.

Почетак од почетка

Тако се овог, тридесетог Фестивала филмског сценарија, уместо богатијег филмског програма, гламура и раскоши десило "сиромаштво" које понајвише говори о томе како пронаћи лек уз који ће фестивал "прегурати" овај период кризе.

Уз напомену да и домаћа кинематографија дели судбину државе и нације, познати редитељ Синиша Ковачевић, чији филм "Синовци" конкурише за једну од фестивалских награда, изричит је у оцени "да овакав фестивал, посебно у оваком стању технике и општег комфора, није одржив".

– Но, ово време треба преживети без ламентирања и неке врсте кафанске помирености са судбином. Сам град, регија, држава а и поједини богати људи морају наћи неки модел, неки "бајпас" да фестивал опстане и да убудуће боље функционише – објашњава Ковачевић у изјави за ,,Политику".

Он сматра да томе својим радом, без обзира на пад гледаности филмова, морају допринети и сами аутори, а продуцентима би, због подршке фестивалима, примарна категорија морала бити гледаност а не зарада.

– Мислим да морамо почети од почетка, од обнове биоскопа, јер од наших, некада 1500, биоскопа сада постоји 70 а ради њих педесет, али и од тог броја неки су пред затварањем. Заиста не могу да замислим да ће се у Србији погасити биоскопске лампе и да ће ова држава остати без филма, поготово што смо поред Француза једина нација која воли и домаћи филм, и фаворизује га у односу на амерички. Зато се овде у старту пројектује гледаност на две стотине, три стотине хиљада... чак и милион гледалаца а, примера ради, у Словенији или Хрватској један филм одгледа тек троцифрени број гледалаца.

Ковачевић је на конференцији за новинаре напоменуо и то "да смо недавно у Херцег-Новом, у независној Црној Гори, имали српски фестивал где су српске филмове оцењивали један Швајцарац, једна Црногорка и један Хрват. "Немам ништа против интернационализације и мешања култура, али мислим да је неозбиљно за једну државу да нема свој национални фестивал. Нама, филмским радницима, недостаје фестивал на којем бисмо са разумним дигнитетом долазили до награда, Но, нисам за претварање овог или нишког фестивала у тако нешто, јер су они специфични. То би, рецимо, могло да буде у Новом Саду или на Мећавнику."

И Валтер брани фестивал...

На поједине оцене у смислу да је код нас много фестивала, професор Раденко Ранковић, који је и члан жирија овогодишњег Фестивала у Бањи, тврди да је чак пожељно да их има и више.

– Не само што је то прилика да се обогати културна понуда и да тамо где је нема биоскопска публика може да види најновија остварења, већ је то и пут ка децентрализацији културе пошто не мора, и није пожељно, да све буде у Београду. Иначе, српски филм је изузетно квалитетан и жилав, а о томе сведочи и број награда на међународним фестивалима. Само се све маркетиншки мора боље обрадити како би се овде појачала заинтересованост за домаћи филм а неопходно је уводити неке нове медије, рецимо филмове снимљене мобилним телефоном. То се ради у свету, и то је реалност...

Један од оснивача Врњачког фестивала, познати глумац Бата Живојиновић, јавно се заложио да се, у име опстанка ове манифестације, овде у Врњачкој Бањи чак почне са производњом филмова.

– Морамо се удружити и са тим послом почети јер ако смо га пре тридесет година основали, онда овакав Фестивал морамо и сачувати. Јесте, често се чују оцене да има много фестивала. То није истина, нема их чак довољно; рецимо, своје фестивале немају камермани и редитељи и, можда, Врњчани могу и у том правцу да размишљају – каже Живојиновић.

Ових фестивалских дана и вечери често се, а најчешће од Милана Никодијевића, директора Фестивала, могла чути и идеја о преображају ове манифестације у међународну. Међутим, на то се још није "упецао" нико ни од локалних, а ни оних "виших" политичара који би за тако нешто морали и "кесу" да одреше.