,,Bajpas" model

VRNjAČKA BANjA – Naziv "Bolja prošlost" za jedan od programa ovogodišnjeg, tridesetog Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji nije samo zaključak vremenskog poređenja stanja u našoj kinematografije već "pokriva" i današnju situaciju u kojoj se našao ovaj filmski festival. Dok ranijih godina, bez unapred kupljene karte, ni Vrnjčani, a kamoli njihovi gosti, nisu pomišljali da krenu put Čajkinog brda, naročito kad je otvaranje ili projekcija nekog značajnijeg filma, sada je početku ove manifestacije, na otvorenoj pozornici, tople avgustovske večeri prisustvovalo tek oko tri stotine ljubitelja filmske umetnosti.

– Nema više mladih gledalaca koji preskaču ogradu da bi pratili projekciju filma, kako se to nekada u Banji dešavalo – kaže Boško Ruđinčanin, jedan od osnivača Festivala i dugogodišnji direktor vrnjačkog Kulturnog centra. Kao uzroke krize, koja se najviše ogleda u manjku gledalaca, Ruđinčanin navodi pirateriju, DVD, kućne bioskope, televiziju...

– Samo nekoliko metara od bioskopa i letnje pozornice – dodaje – prodaje se CD sa "Ivkovom slavom" i to za svega 99 dinara, dakle jevtinije od naše ulaznice a za prikazivanje tog filma distributeri su nam tražili 1.500 evra.

Početak od početka

Tako se ovog, tridesetog Festivala filmskog scenarija, umesto bogatijeg filmskog programa, glamura i raskoši desilo "siromaštvo" koje ponajviše govori o tome kako pronaći lek uz koji će festival "pregurati" ovaj period krize.

Uz napomenu da i domaća kinematografija deli sudbinu države i nacije, poznati reditelj Siniša Kovačević, čiji film "Sinovci" konkuriše za jednu od festivalskih nagrada, izričit je u oceni "da ovakav festival, posebno u ovakom stanju tehnike i opšteg komfora, nije održiv".

– No, ovo vreme treba preživeti bez lamentiranja i neke vrste kafanske pomirenosti sa sudbinom. Sam grad, regija, država a i pojedini bogati ljudi moraju naći neki model, neki "bajpas" da festival opstane i da ubuduće bolje funkcioniše – objašnjava Kovačević u izjavi za ,,Politiku".

On smatra da tome svojim radom, bez obzira na pad gledanosti filmova, moraju doprineti i sami autori, a producentima bi, zbog podrške festivalima, primarna kategorija morala biti gledanost a ne zarada.

– Mislim da moramo početi od početka, od obnove bioskopa, jer od naših, nekada 1500, bioskopa sada postoji 70 a radi njih pedeset, ali i od tog broja neki su pred zatvaranjem. Zaista ne mogu da zamislim da će se u Srbiji pogasiti bioskopske lampe i da će ova država ostati bez filma, pogotovo što smo pored Francuza jedina nacija koja voli i domaći film, i favorizuje ga u odnosu na američki. Zato se ovde u startu projektuje gledanost na dve stotine, tri stotine hiljada... čak i milion gledalaca a, primera radi, u Sloveniji ili Hrvatskoj jedan film odgleda tek trocifreni broj gledalaca.

Kovačević je na konferenciji za novinare napomenuo i to "da smo nedavno u Herceg-Novom, u nezavisnoj Crnoj Gori, imali srpski festival gde su srpske filmove ocenjivali jedan Švajcarac, jedna Crnogorka i jedan Hrvat. "Nemam ništa protiv internacionalizacije i mešanja kultura, ali mislim da je neozbiljno za jednu državu da nema svoj nacionalni festival. Nama, filmskim radnicima, nedostaje festival na kojem bismo sa razumnim dignitetom dolazili do nagrada, No, nisam za pretvaranje ovog ili niškog festivala u tako nešto, jer su oni specifični. To bi, recimo, moglo da bude u Novom Sadu ili na Mećavniku."

I Valter brani festival...

Na pojedine ocene u smislu da je kod nas mnogo festivala, profesor Radenko Ranković, koji je i član žirija ovogodišnjeg Festivala u Banji, tvrdi da je čak poželjno da ih ima i više.

– Ne samo što je to prilika da se obogati kulturna ponuda i da tamo gde je nema bioskopska publika može da vidi najnovija ostvarenja, već je to i put ka decentralizaciji kulture pošto ne mora, i nije poželjno, da sve bude u Beogradu. Inače, srpski film je izuzetno kvalitetan i žilav, a o tome svedoči i broj nagrada na međunarodnim festivalima. Samo se sve marketinški mora bolje obraditi kako bi se ovde pojačala zainteresovanost za domaći film a neophodno je uvoditi neke nove medije, recimo filmove snimljene mobilnim telefonom. To se radi u svetu, i to je realnost...

Jedan od osnivača Vrnjačkog festivala, poznati glumac Bata Živojinović, javno se založio da se, u ime opstanka ove manifestacije, ovde u Vrnjačkoj Banji čak počne sa proizvodnjom filmova.

– Moramo se udružiti i sa tim poslom početi jer ako smo ga pre trideset godina osnovali, onda ovakav Festival moramo i sačuvati. Jeste, često se čuju ocene da ima mnogo festivala. To nije istina, nema ih čak dovoljno; recimo, svoje festivale nemaju kamermani i reditelji i, možda, Vrnjčani mogu i u tom pravcu da razmišljaju – kaže Živojinović.

Ovih festivalskih dana i večeri često se, a najčešće od Milana Nikodijevića, direktora Festivala, mogla čuti i ideja o preobražaju ove manifestacije u međunarodnu. Međutim, na to se još nije "upecao" niko ni od lokalnih, a ni onih "viših" političara koji bi za tako nešto morali i "kesu" da odreše.