Грчка не враћа драхму

Од нашег дописника

Атина, 10. јуна – Грчка није пред банкротом и избацивањем из еврозоне. Прецизније, нема говора о повратку драхме иако је ситуација сложена, а терет задатака које је поставила међународна заједница претежак, тврди грчки министар финансија. Јоргос Папаконстантину објашњава да су такве гласине додатни притисак на друштво и позива сународнике да не подлежу „растућој хистерији”, јер фискални дефицит показује тенденцију смањивања за 10 одсто, с тим што у тај „обрачун” нису унете измене и уштеде које ће донети смањивање пензија и плата, приход од повећања ПДВ...

У понедељак у Атину стиже екипа „тројке”, прецизније представници Европске комисије, ММФ-а и Европске централне банке који ће урадити анализу стања финансија и спровођења реформи пред исплату следеће транше кредита. Папаконстантину каже да ће Грчка у септембру сигурно добити другу рату из пакета помоћи од 110 милијарди евра. Када је реч о условима које треба испунити, а реч је о уштеди од 45 милијарди евра у периоду од 2010. до 2013. како би се буџетски дефицит смањио за целих 11 одсто, министар финансија показује „резервисани оптимизам” јер спровести све у дело није нимало лако, пишу овдашњи листови.

Доказ за то је да се штрајкови настављају. Сваке недеље бар једна бранша обуставља рад у знак неслагања са владиним мерама штедње и плановима за реструктурисање привреде, пре свега делимичну или потпуну приватизацију јавних предузећа. Прошлог четвртка су, тако, штрајковали запослени у градском саобраћају и нису радили трамваји, тролејбуси и градски аутобуси. Данас штрајкују запослени у железници, а не ради ни метро.

Влада планира да три милијарде евра „намакне” кроз продају, рецимо, 49 посто Националне железнице и 39 процената Националне поште која је у губицима. На продају ће бити и 34 одсто Националне лутрије, као и 20 одсто највеће балканске телекомуникационе корпорације ОТЕ, потом и део атинског „Водовода”, део исте фирме у Солуну, премда је реч о профитабилним фирмама. Радници штрајкују због отпуштања јер већ сада, у односу на прошлогодишњих 9,2 процената, незапосленост је порасла на 11,6 одсто.

„Инфлација нас брине”, подвукао је министар Папаконстантину и изразио наду да ће проблем бити решен отварањем тржишта.

Инфлација је порасла на 5,4 одсто одмах после увођења нових пореза: 16,9 за алкохол и цигарете, 20,3 одсто у групи транспорта која обухвата цене аутомобила, цене на наплатним рампама, резервне делове, бензин и дизел... За 3,2 одсто су порасле цене у кафеима и ресторанима где су и до сада биле високе, а за три одсто је скупље и образовање, приватне школе, школе страних језика...

Стање у Грчкој и посебно могућност њеног „изласка” из еврозоне и даље плени пажњу инвеститора и аналитичара. Њихове процене нису оптимистичке јер, према анализи америчке ТВ мреже Блумберг, инвеститори не верују превише у европске напоре да се економска криза у Грчкој санира. Многи и даље сумњају да опасност од банкрота није искључена и да ће Грчка морати да напусти еврозону и врати се националној валути, драхми.

У једној од агенција која одређује кредитни рејтинг, „Стандард енд Пурс”, која је својевремено позицију Грчке већ ставила на „најниже гране”, сматрају да је „колапс и излазак из еврозоне неизбежан, и то у најкраћем року”.

Сва срећа је да влада премијера Папандреуа покушава да следи свој циљ, спроводи зацртане економске реформе и не слуша гласине са стране. За то у народу постоји безброј механизама, али један од најневероватнијих је прича која кружи последњих недеља и у коју почиње да верује све више Грка.

„Да ли у последње време више спавате по подне”, пита ме моја комшиница, Гркиња. На негативан одговор, она самоуверено наставља: „Лако је вама, на вас то, изгледа не делује. Знате, нас Грке последњих недеља из авиона или некаквих европских сателита засипају посебним прашком који успављује. Циљ је да нас омаме, да више спавамо и да Европи не правимо проблеме... Мислим, на демонстрације, штрајкове”, са стопостотном увереношћу прича моја комшиница, иначе службеник Министарства спољних послова.

После свега што нас је снашло последњих десетак година, ја, из Србије, не знам да ли да се смејем или поверујем.

Јасмина Павловић-Стаменић