Grčka ne vraća drahmu

Od našeg dopisnika

Atina, 10. juna – Grčka nije pred bankrotom i izbacivanjem iz evrozone. Preciznije, nema govora o povratku drahme iako je situacija složena, a teret zadataka koje je postavila međunarodna zajednica pretežak, tvrdi grčki ministar finansija. Jorgos Papakonstantinu objašnjava da su takve glasine dodatni pritisak na društvo i poziva sunarodnike da ne podležu „rastućoj histeriji”, jer fiskalni deficit pokazuje tendenciju smanjivanja za 10 odsto, s tim što u taj „obračun” nisu unete izmene i uštede koje će doneti smanjivanje penzija i plata, prihod od povećanja PDV...

U ponedeljak u Atinu stiže ekipa „trojke”, preciznije predstavnici Evropske komisije, MMF-a i Evropske centralne banke koji će uraditi analizu stanja finansija i sprovođenja reformi pred isplatu sledeće tranše kredita. Papakonstantinu kaže da će Grčka u septembru sigurno dobiti drugu ratu iz paketa pomoći od 110 milijardi evra. Kada je reč o uslovima koje treba ispuniti, a reč je o uštedi od 45 milijardi evra u periodu od 2010. do 2013. kako bi se budžetski deficit smanjio za celih 11 odsto, ministar finansija pokazuje „rezervisani optimizam” jer sprovesti sve u delo nije nimalo lako, pišu ovdašnji listovi.

Dokaz za to je da se štrajkovi nastavljaju. Svake nedelje bar jedna branša obustavlja rad u znak neslaganja sa vladinim merama štednje i planovima za restrukturisanje privrede, pre svega delimičnu ili potpunu privatizaciju javnih preduzeća. Prošlog četvrtka su, tako, štrajkovali zaposleni u gradskom saobraćaju i nisu radili tramvaji, trolejbusi i gradski autobusi. Danas štrajkuju zaposleni u železnici, a ne radi ni metro.

Vlada planira da tri milijarde evra „namakne” kroz prodaju, recimo, 49 posto Nacionalne železnice i 39 procenata Nacionalne pošte koja je u gubicima. Na prodaju će biti i 34 odsto Nacionalne lutrije, kao i 20 odsto najveće balkanske telekomunikacione korporacije OTE, potom i deo atinskog „Vodovoda”, deo iste firme u Solunu, premda je reč o profitabilnim firmama. Radnici štrajkuju zbog otpuštanja jer već sada, u odnosu na prošlogodišnjih 9,2 procenata, nezaposlenost je porasla na 11,6 odsto.

„Inflacija nas brine”, podvukao je ministar Papakonstantinu i izrazio nadu da će problem biti rešen otvaranjem tržišta.

Inflacija je porasla na 5,4 odsto odmah posle uvođenja novih poreza: 16,9 za alkohol i cigarete, 20,3 odsto u grupi transporta koja obuhvata cene automobila, cene na naplatnim rampama, rezervne delove, benzin i dizel... Za 3,2 odsto su porasle cene u kafeima i restoranima gde su i do sada bile visoke, a za tri odsto je skuplje i obrazovanje, privatne škole, škole stranih jezika...

Stanje u Grčkoj i posebno mogućnost njenog „izlaska” iz evrozone i dalje pleni pažnju investitora i analitičara. Njihove procene nisu optimističke jer, prema analizi američke TV mreže Blumberg, investitori ne veruju previše u evropske napore da se ekonomska kriza u Grčkoj sanira. Mnogi i dalje sumnjaju da opasnost od bankrota nije isključena i da će Grčka morati da napusti evrozonu i vrati se nacionalnoj valuti, drahmi.

U jednoj od agencija koja određuje kreditni rejting, „Standard end Purs”, koja je svojevremeno poziciju Grčke već stavila na „najniže grane”, smatraju da je „kolaps i izlazak iz evrozone neizbežan, i to u najkraćem roku”.

Sva sreća je da vlada premijera Papandreua pokušava da sledi svoj cilj, sprovodi zacrtane ekonomske reforme i ne sluša glasine sa strane. Za to u narodu postoji bezbroj mehanizama, ali jedan od najneverovatnijih je priča koja kruži poslednjih nedelja i u koju počinje da veruje sve više Grka.

„Da li u poslednje vreme više spavate po podne”, pita me moja komšinica, Grkinja. Na negativan odgovor, ona samouvereno nastavlja: „Lako je vama, na vas to, izgleda ne deluje. Znate, nas Grke poslednjih nedelja iz aviona ili nekakvih evropskih satelita zasipaju posebnim praškom koji uspavljuje. Cilj je da nas omame, da više spavamo i da Evropi ne pravimo probleme... Mislim, na demonstracije, štrajkove”, sa stopostotnom uverenošću priča moja komšinica, inače službenik Ministarstva spoljnih poslova.

Posle svega što nas je snašlo poslednjih desetak godina, ja, iz Srbije, ne znam da li da se smejem ili poverujem.

Jasmina Pavlović-Stamenić