Снажна резолуција кратког домета

Упркос томе што је амерички председник Барак Обама изјавио да усвојена резолуција Савета безбедности Уједињених нација садржи „најсвеобухватније санкције са којима се иранска влада досад суочила”, засад није јасно да ли ће ова четврта рунда санкција уопште утицати на Техеран да суспендује програм обогаћивања уранијума и седне за преговарачи сто са представницима бечке „шесторке” – САД, Русија, Кина, Француска, Немачка и Велика Британија. Прве реакције Махмуда Ахмадинежада говоре у прилог онима који сматрају да нове санкције неће имати већег домета и утицати на ставове у Техерану.

Међутим, Барак Обама истиче да је резолуција показала заједнички став међународне заједнице да нуклеарна трка на Блиском истоку није ни у чијем интересу, као и да државе морају да одговарају због непридржавања режима неширења атомског оружја. Он је рекао да није спорно право Ирана на коришћење нуклеарне енергије, али „уз право иде и одговорност, што Иран упорно избегава”.

„Иран је једини потписник Споразума о неширењу нуклеарног наоружања у свету који не може да убеди Међународну агенцију за атомску енергију у мирнодопски карактер свог нуклеарног програма”, рекао је амерички председник и додао да се овом резолуцијом уводе рестрикције на нуклеарне активности, ракетни програм али и, први пут, на конвенционално наоружање.

Објашњавајући да су на мети нових санкција појединци и институције, који су повезани са Иранском револуционарном гардом или који подржавају ирански нуклеарни програм, Обама је рекао да ће се САД постарати да те санкције буду „жестоко спроведене”.

Турска и Бразил, чији су амбасадори при УН једини гласали против резолуције, истичу да ће наставити дипломатске напоре за решење спорног нуклеарног програма.

„Ми нисмо желели да учествујемо у таквој грешци, јер нам то историја не би опростила”, изјавио је премијер Тајип Ердоган, објашњавајући зашто је његова земља на седници Савета безбедности гласила против новог „пакета” санкција. Према Ердогановим речима, санкције неће дати никакве ефекте, „као што нису дале ни досад, сем што ће изоловати режим у Техерану”.

Како преноси иранска државна телевизија, ирански парламент планира да преиспита односе ове државе с Међународном агенцијом за атомску енергију (ИАЕА) после увођења нове рунде санкција Савета безбедности УН тој земљи, јавила је државна телевизија. Међутим, први човек парламентарног одбора за националну безбедност и спољну политику Алаедин Боруџерди, који је најавио ову промену односа, није желео да прецизира какве су намере Техерана.

Иако нове санкције пооштравају изолацију банака и фирми који су у вези са иранским нуклеарним програмом, Москва и Пекинг су успели да у трговини међу „великим силама” обезбеде опстанак својих комерцијалних аранжмана са Техераном.

Кина, која важи за кључног савезника Ирана, дуго се противила новим санкцијама, али је под америчким притисцима попустила, при том не угрозивши своје трговачке уговоре о куповини нафте од Иранаца.

„Чињеница да је Савет безбедности УН усвојио резолуцију не значи да се одустало од дипломатских напора”, саопштило је кинеско министарство спољних послова, док је кинески амбасадор при УН Ли Баодонг рекао да санкције неће утицати на свакодневни живот иранских грађана и уобичајене трговинске активности.

И председник Спољнополитичког одбора руске думе Константин Косачов изјавио је да новоусвојена резолуција не дотиче аспекте руско-иранске сарадње у мирољубивом коришћењу атомске енергије, односно опремање нуклеарне електране у Бушеру. Он је упозорио одређене земље да не тумаче прешироко резолуцију о четвртој рунди санкција за Иран, додавши да је важно „уздржати се од злоупотреба и сопствене интерпретације међународних санкција”.

Ипак, неименовани из руске федералне службе за војну сарадњу изјавио је за агенцију Интерфакс да ће Русија замрзнути уговор о испорукама ракета земља–ваздух С-300 Ирану након увођења нових санкција.

Док су Москва и Пекинг обезбедили своје интересе, амерички аналитичари већ критикују Обамину администрацију, додајући да нису освојене „разорне” санкције какве је у априлу 2009. године обећала шефица дипломатије Хилари Клинтон.

Према оцени Џејмса Линдсеја, високог званичника у америчком Савету за спољне односе, санкције као такве неће постићи циљ који Обама жели, а то је зауставити ирански програм нуклеарног наоружања. „Крајњи резултат је тај да ће се наставити ова кокошја игра са великим улозима око иранског нуклеарног програма”, сматра он.

Н. Радичевић