У огледним школама не експериментишу са децом

Огледни смерови у средњим стручним школама – пољопривредни, прехрамбени и ветеринарски техничар, руковалац-механичар пољопривредне технике, месар, пекар и прерађивач млека – после седам година проверавања, тестирања и процењивања од септембра ће бити преведени у редован систем образовања. Томе су „кумовала” искуства огледних школа. Оне су од почетка реформе добиле нову опрему, њихови су предавачи адекватно обучени, а услови за боравак и рад ђака знатно су унапређени. А све то с једним циљем: да матуранти после стицања дипломе могу да се запосле без додатног обучавања.

– Анализа тржишта рада показује да је за увођење у посао навршеног средњошколца било потребно седам до осам година, док се ђаци из огледних одељења директно укључују, што је велика предност новог начина рада. Већа мотивисаност ученика, минимално изостајање са наставе, бољи ефекат рада због мањег броја ђака у одељењу, могућност бирања изборних предмета према интересовању, више часова практичне наставе, само су неке од предности осавремењених програма. Ученици кажу да су предавања много интересантнија откако су им доступна савремена наставна средства, задовољни су што им је пружена прилика да одаберу предмете које ће изучавати и што им рад у мањој групи омогућава да се искажу – објаснила је Мирјана Ћирић, члан Националног просветног савета и републички координатор за профил ветеринарски техничар.

Није тешко похвалити се добрим резултатима, али далеко од тога да их је било лако постићи. Tо ће тек осетити школе које до сада нису имале огледне смерове.

– Пошто ови образовни профили улазе у систем, наше колеге нису свесне да ће наићи на велике проблеме у самој организацији школе и треба да им помогнемо да заобиђу све оне путеве којима смо ми лутали. Неће бити једноставно, почев од поделе ученика на групе, преко изборних предмета, до могућности да 30 одсто ђака изабере један предмет, а остали неке друге. И „преклапање” може бити проблем. Ако се исти предмет учи у два, три образовна профила треба направити распоред са спајањем група. Са тиме се нису сусретале школе у којима није било огледних одељења и не знају шта их тачно очекује од септембра. Зато ћемо се од 15. августа дружити на састанцима како бисмо помогли једни другима – каже Светлана Младеновић, председник Заједнице пољопривредних школа.

У реформу се и кренуло да из школа не би излазили ђаци одлично потковани теоријским знањем које нису у стању да практично примене. Сам почетак, увођење нових програма не може да заборави Љубица Прибић-Јовичић, директорка Пољопривредне школе у Сомбору.

– Усред лета, од 6. до 12. јула 2002. године 24 професора из Краљева, Београда, Зрењанина, Шапца, Пожаревца, Свилајнца, Пирота, Руме и Сомбора започела су ову велику реформу која сада улази у образовни систем. Када је требало да реформисани профили уђу у конкурс мало школа хтело је да их уврсти. Био је разумљив страх од новог. Поједини наставници су се бојали да не остану без посла, јер су неки предмети за ученике огледних одељења постали изборни. Морали смо да отклонимо бојазан родитеља да „оглед” не значи експериментисање са децом – прича директорка.

У школама које су имале и класично и огледно одељење истог смера већ након прве генерације примећено је да ђаци који су учили по новом систему постижу бољи успех и запаженије резултате на такмичењима, као и да мање изостају са наставе.

– Сарадња са социјалним партнерима, ипак, није задовољавајућа. Фирме које су приватизоване углавном се држе европских прописа па малолетници, то јест средњошколци, не могу код њих да раде. Ученицима у првом разреду требало би давати најједноставније послове и тек у четвртом компликованије. Многи послодавци износе критике да ђаци немају довољно праксе и да када изађу из средњошколских клупа нису спремни за запослење. Али, када их треба примити на праксу услови нису најповољнији, почев од оних баналних – да се деца пресвлаче на најгорем месту, уз замерке и придике попут „Склони се, немој само да сметаш”. Онда и не чуди што се деци одмах смркне производња. Практична настава се тренутно за наше ђаке своди на посете и посматрање производних погона с неке галерије – појаснила је Љубица Прибић-Јовичић.

--------------------------------------------------------

Неизвестан фонд часова и плата професора

Увођење нових образовних профила подразумева нове наставне планове и програме. Проблем је што школе до 15. августа школским управама треба да доставе својеврсну листу потребних професора. Због рационализације не отварају се нова радна места у просвети. Ако предавача нема довољно, онда начелници школских управа дају одобрење да се распише конкурс.

– Постоји неколико недоумица у вези са седам профила који улазе у редовну наставу. Прво, то нису више одељења са 20 него са 24 ученика. Друго, треба да се испоштује законска регулатива да у средњим стручним школама буде заступљено 40 одсто општих предмета, 55 одсто стручних и пет изборних предмета. То мора да се коригује за сваки огледни профил где је ова структура била нарушена. Што је мање часова, то ће професори имати мању норму, тиме и мању плату. Зар треба да пошаљемо колеге на одмор и да их оставимо у неизвесности? Може се догодити да професор који је имао фонд часова сто одсто у следећој школској години прима 60 или 80 одсто од плате, пропорционално непуној норми часова, па барем да просветни радници знају шта их чека – приметила је Љубица Прибић-Јовичић, директорка Пољопривредне школе у Сомбору.