Папа у Србији

Сваки пут када се спомене могућа посета папе Србији, а то се циклично догађа сваких неколико месеци, у Београду се подигне политичка температура. Конзервативни кругови у тој посети виде удар на чистоту православља у складу са доктрином претходног папе Јована Павла II да су "православље и и римокатолицизам два плућна крила". За оне либералније и прагматичније, долазак папе Бенедикта XVI значио би позитивну промену имиџа Србије у свету и јачање духа толеранције и афирмацију хришћанских вредности, али и снажни замајац започетим европским интеграцијама.

Зато и последња изјава папског нунција у Београду Еуђенија Збарбара да би поглавар Римокатоличке цркве радо дошао у Србију под условом да његова посета буде корисна цивилном друштву и верским заједницама није новост. Није ништа ново ни да епископи СПЦ различито гледају на евентуалну посету папе Бенедикта XVI.

Митрополит загребачко-љубљански Јован каже да му није јасно због чега се неко у Србији још толико боји папине посете. Владика Јован сматра да би папина посета Космету помогла да се у свету снажније чује о страдању преосталих Срба у покрајини. Епископ рашко-призренски Артемије, пак, поручује да од посете нема ништа све док се папа прво не извини за све злочине у Јасеновцу и на другим местима где су Срби убијани са благословом Католичке цркве, само зато што су православне вере.

Није дакле, никаква тајна да у Српској православној цркви још нема сагласности око доласка папе. Када су прошле године митрополита Амфилохија упитали да ли је СПЦ позвала поглавара Римокатоличке цркве да дође у тадашњу државну заједницу СЦГ, он је одговорио да је кардинал Јозеф Рацингер имао позив СПЦ, али пошто је изабран за папу ствари се мењају и процедура је другачија.

Прошле јесени су и Борис Тадић, али и Светозар Маровић, посетили Ватикан. Председник сада већ непостојеће државне заједнице упутио је позив папи да дође у Србију и Црну Гору. Тадић је био нешто уздржанији. Председник Србије је рекао да ће папа доћи у Београд чим се испуне услови, "али и да се ради на испуњавању тих услова".

Теоретски папа би могао у Србију да дође само на позив римокатолика, али и државног врха. Међутим, тешко да би папа хтео да дође у Београд без позива СПЦ, а о таквом питању одлуку би морао да донесе Свети архијерејски сабор. Сабор ће се поново састати у октобру и да ли ће се питање папине посете наћи на дневном реду тешко је рећи.

Има оних који мисле да би у нашем случају помогао "грчки сценарио". Грчка православна црква дуго се противила папиној посети, али је на крају под притиском државног врха попустила. Атинска архиепископија је издала саопштење да се не противи посети поглавара Римокатоличке цркве Грчкој првој после велике шизме 1054. године.

Београд и Москва су још једини градови у православном свету у које папа није крочио. Има оних који тврде да Руска православна црква кочи посету поглавара римокатолика Србији. Али, односи Ватикана и Московске патријаршије последњих месеци и поред низа неспоразума све су приснији. Нарочито после посете руског митрополита Кирила Ватикану у априлу ове године. Тако да се можда не би требало чудити ако папа Бенедикт XVI пре посети Кремљ него Београд.