Страх од југословенства

Од нашег сталног дописника

Загреб, 11. јуна – Хрватски сабор на свом последњем заседању уочи летњег одмора извршио је финално „чешљање” амандмана за промену Устава, о којима ће се гласати следеће недеље.

Уз оне познате теме о којима је месецима трајало натезање и усаглашавање између странака на власти и оних у опозицији изненада се пред заступницима појавио и један нови предлог о већ заборављеној одредби о забрани удруживања Републике Хрватске у Југославију, која иначе већ одавно не постоји.

Подсетио је на то заступник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац и предложио да се та анахрона одредба избрише. Али тако не мисли и већина осталих у Сабору, од владајуће ХДЗ, па до опозиционе СДП. На ту идеју потпредседник Сабора Владимир Шекс је у име ХДЗ брзо одговорио: то не долази у обзир, јер „постоји својеврсни плебисцит да се у ту уставну одредбу не дира и она се неће дирати”.

„Тај оков о забрани удруживања у неку балканску или југословенску асоцијацију треба остати трајно управо због тих негативних искустава“- напомиње Шекс.

На Пуповчеву идеју скептични су и у СДП-у, што његов саборски заступник и професор математике Арсен Баук овако објашњава: „Потпуно је небитно то о чему говори Пуповац. Јер, с једне стране је истина да се Уставом сада забрањује нешто што се неће догодити, но с друге стране би укидање могло код наших грађана побудити неке асоцијације које су у овом тренутку непотребне”.

Аргументација је веома занимљива, поготово што је парадоксална, јер поставља се питање о којим се то грађанима ради. Наиме, како је поводом ове теме подсетио Горан Чулар с Факултета политичких наука у Загребу, на оном познатом референдуму 19. маја 1991. године, који је протумачен као одлука хрватских грађана о успостављању независне хрватске државе, чак 93,2 одсто грађана је одговорило потврдно на питање „јесте ли за то да РХ, као суверена и самостална држава, може ступити у савез суверених држава с другим републикама”.

„Кад је 1997. године председник Фрањо Туђман мењао Устав баш зато да у њега уђе та забрана удруживања, професор Иван Прпић упозоравао је да је то супротно вољи бирача који су на референдуму 1991. изразили своју вољу”, подсећа Чулар.

Ово, међутим, није прва иницијатива за брисање ове превазиђене уставне одредбе, донете иначе супротно исказаној вољи највећег дела грађана. Пре годину дана то је предложио и председник Грађанског одбора за људска права Зоран Пусић, али без већег одјека.

Радоје Арсенић