Променити Статут или људе

Из Куће кошарке пре неколико дана „процурила” је у јавност алармантна информација да се један од најтрофејнијих спортова налази у великим финансијским проблемима.

Емотивним и оштрим тоном селектор Душан Ивковић упозорио је да генерални спонзор „Телеком Србија” није испоштовао договор, због чега су доведе у питање све активности изузев репрезентативних програма које финансира држава, али указао и на бројне слабости матичне организације.

Како се финансира српска кошарка, ко пуни буџет, а ко је у том ланцу заказао, одговоре смо потражили од вршиоца дужности генералног секретара КСС Зорана Гавриловића.

Који су основни разлози , може се рећи, финанисјког колапса?

За функционисање савеза на годишњем нивоу потребно је два милиона евра. Међутим, из познатих разлога држава није била у могућности да обезбеди половину, колико је неопходно за програме репрезентативних селекција. Поднели смо захтев за 106 милиона динара, али су нам из министарства поручили да смањимо на 80. На крају, биће реализовано само62 милиона. Треба знати да се из ове новчане масе не исплаћују селектори. У претходним годинама некако смо успевали да педесет одсто средстава обезбедимо из спонзорских, донаторских и осталих активности, а сада је дошло до драстичне промене уговора са генералним спонзором, али неколицином мањих.

Председник КСС Драган Капичић изјавио је да ће по сваку цену бити покривени програми репрезентативних селекција. Колико је то реално?

Трошкови ће сигурно премашити 63 милиона уз све рестрикције. За мушку сениорску репрезентацију коју очекује светско првенство неопходно је 25 милиона и 10 за женску која учествује у квалификацијама за европско првенство. И то без плата селекторима, хонорара члановима стручних штабова и евентуалних награда. Још шест млађих селекција очекују светска и европска првенства.

Колико је новца предвиђено од осталих активности, а каква се реализација очекује?

Рачунали смо са 146 милиона, од чега је генерални спонзор „Телеком” обећао 67. Уговором какав је недавно предложен, можемо максимално да приходујемо око 90 милиона. Са оним што даје држава, јасно је да ћемо укупно бити „кратки” за пола милиона евра што директно угрожава све остале активности. Због отежаних услова пословања „Митро груп”, „Златибор вода” и „Капа” су раскинули уговор, а неки партнери, попут „Поште Србије” преполовили суму. Тако су доведени у питање одржавање Куће кошарке, исплаћивање зарада запосленима и тренерима репрезентација, хонорара спољним сарадницима, регионалним тренерима и бројна такмичења и акције који нису везани за репрезентативне селекције.

На који начин се финансира кошарка у окружењу и земљама Европске Уније ?

Примера ради, буџет Кошаркашког савеза Хрватске износи 2,6 милиона евра, али имају друкчији систем финансирања од стране државе која издваја средства према броју акција. Ми можемо да предложимо и сто, али добићемо колико ресорно министарство одреди. Квалитет програма и репрезентативни успеси нису толико битни. Француска федерација располаже са 24 милиона, али 60 одсто обезбеђују новцем од лиценци. Имају више од 400.000 регистрованих кошаркаша, а квоте за лиценцирање крећу од пет до 500 евра. Чланарине и таксе за одлазак у иностранство које наплаћује наш савез нису вредне ни помена.

Има приговора да КСС није довољно ангажовани на финансијском терену, а полемише се и о вишку запослених?

То је делимично тачно у делу обезбеђивања новца од маркетиншких активности. Радна група за реорганизацију неколико пута је урадила опсежну анализу и закључила да ангажује специјализовану агенцију. До реализације није дошло јер су за улазак у српску маркетиншку мрежу неопходне пријатељске или партијске релације. Чињеница је и да не постоје комисије за маркетинг и финансије. Тим послом нико неће да се бави и није у реду да се свали само на плећа запослених. Од укупно 17 људи, петоро се искључиво бави репрезентативним селекцијама. Нису плаћени четири месеца, а селектор Ивковић чак шест. Лични дохоци се финанирају искључиво из спонзорских уговора, а о томе смо већ говорили.

Колико су лоши резултати најбоље селекције од 2003. до 2008. снизили цену кошарке као производа?

Свакако утичу, али грешке потичу из наше куће. Сад имамо резултате, довођењем Ивковића за селектора подигнут је рејтинг. Наше предузеће „Баскет груп” иако регистровано за велики број активности , продаје само кошаркашке реквизите јер недостају идеје. Међутим и такво доноси приход.

Да ли је једно од решења комерцијализација државног тима?

То је шкакљива тема јер задире у струку, а познат је став селектора који не воли да се ремети тим. Ове године превиђена је само једна утакмица репрезентације и то са Кином у „Арени” уочи одласка тима у Турску. За разлику од осталих екипних спортова, не играмо квалификације, немамо светску лигу и светски куп што смањује могућност могућности за зараду. Да не говорим о телевизијским правима и проблему да пласирамо спонзоре..

Шта у финансијском смислу може да донесе учешће на Светском првенству?

Само трошак. Националне федерације не добијају динар од Фиба и не постоји ни један терен на ком може нешто да се заради. Имамо плаћен боравак за 18 људи, што је мање од броја играча и чланова стручног штаба. Чуо сам да је наш фудбалски савез добио 12 милиона евра за одлазак у Јужну Африку. Ми немамо изузев државе ветар у леђа.

У чему онда видите излаз?

Да чланови управног одбора обезбеде новац што им је основни задатак. Међутим ограничавајући фактор је што су то махом људи који долазе из клубова који се такође боре са великим финансијским проблемима. Или ћемо да мењамо Статут и укинемо делегатски систем или људе који руководе. Трећег нема.

М. Стојаковић