Рекорд, по сваку цену

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка
Ва­шинг­тон, ју­на – Под­вих за ди­вље­ње, или не­про­ми­шље­ност за сва­ку осу­ду?

У су­бо­ту ују­тру по ло­кал­ном вре­ме­ну срећ­но је окон­ча­на дра­ма 16-го­ди­шње Еби Сан­дер­ленд из Ка­ли­фор­ни­је, чи­ја је оне­спо­со­бље­на 12-ме­тар­ска је­дри­ли­ца плу­та­ла у олуј­ним во­да­ма на ју­гу Ин­диј­ског оке­а­на, на по­ла пу­та из­ме­ђу Афри­ке и Аустра­ли­је, по око 3.000 ки­ло­ме­та­ра уда­ље­на од ова два кон­ти­нен­та, за­пљу­ски­ва­на та­ла­си­ма ве­ли­ким као тро­спрат­ни­ца. Спа­сио ју је је­дан фран­цу­ски ри­бар­ски брод, уз по­моћ за то спе­ци­јал­но по­сла­тог ави­о­на из Аустра­ли­је.

Одах­ну­ли су сви ко­ји су пра­ти­ли ову жи­вот­ну аван­ту­ру аме­рич­ке ти­неј­џер­ке, по­де­ље­ни око то­га ка­ко да се од­но­се пре­ма мла­дој ју­на­ки­њи, а по­го­то­во пре­ма ње­ним ро­ди­те­љи­ма.

Да ли је у пи­та­њу аван­ту­ри­стич­ки дух и хра­брост, или ње­на не­зре­лост и ро­ди­те­ља­ска нео­д­го­вор­ност? Да ли је не­ко ко има са­мо 16 го­ди­на, без об­зи­ра на то што је од ра­ног де­тињ­ства на мо­ру и што је до­бро об­у­чен да упра­вља је­дри­ли­цом, мен­тал­но и фи­зич­ки спо­со­бан да де­вет ме­се­ци сам про­ве­де у бро­ду од 12 ме­та­ра и са­вла­да сва ис­ку­ше­ња не­пред­ви­ђе­них си­ту­а­ци­ја и ћу­ди три оке­а­на?

Дру­го пи­та­ње је – че­му све то? Вре­ди ли ри­зи­ко­ва­ти је­дан мла­ди жи­вот за­рад хе­рој­ског до­че­ка код ку­ће и свет­ског ре­кор­да нај­мла­ђе осо­бе ко­ја је са­ма опло­ви­ла свет? „Пу­сти­ти је са­му у ово до­ба на југ Ин­диј­ског оке­а­на је као и смрт­на пре­су­да”, оце­нио је је­дан ис­ку­сни је­дри­ли­чар у пе­так, ка­да је са­оп­ште­на вест да је по­сле 20-сат­не не­из­ве­сно­сти, аустра­лиј­ски „ер­бас” са озна­ка­ма ком­па­ни­је „Кван­тас” у спе­ци­јал­ном из­ви­ђач­ком ле­ту ус­пео да са Еби ус­по­ста­ви кон­такт и са­зна да је не­по­вре­ђе­на, али да јој је брод не­по­пра­вљи­во оште­ћен.

У ово до­ба на ју­гу Ин­диј­ског оке­а­на је зи­ма, хлад­ни ве­тро­ви ду­ва­ју и до сто ки­ло­ме­та­ра на сат, та­ла­си су ви­со­ки из­ме­ђу шест и де­вет ме­та­ра. На ње­ној је­дри­ли­ци на­зва­ној „ди­вље очи”, јак ве­тар је по­ло­мио глав­ну ка­тар­ку, та­ко да је плу­та­ла но­ше­на са­мо та­ла­си­ма, не бр­же од јед­не ми­ље на сат.

Кад је 23. ја­ну­а­ра ис­пра­ће­на на свој пут зна­ло се да у не­до­ба мо­ра да про­ђе кроз ове во­де, да би од Рта до­бре на­де про­шла по­ред Аустра­ли­је и за­шла у не­што мир­ни­ју пу­чи­ну Ти­хог оке­а­на, на пу­ту ку­ћи, ка Ка­ли­фор­ни­ји.

Пре то­га њен по­ку­шај оба­ра­ња ре­кор­да је већ био про­пао, по­што је мо­ра­ла да упло­ви у лу­ку Кејп­та­у­на и по­пра­ви не­ис­пра­ван уре­ђај за ауто­пи­ло­ти­ра­ње. Али је би­ла ре­ше­на да ипак опло­ви зе­мљи­ну ку­глу, са­ма, ма­да ви­ше не без при­ста­ја­ња.

Спа­си­лач­ки брод је до ње је у су­бо­ту сти­гао по­сле 24-сат­не пло­вид­бе и дво­стру­ко ду­же не­из­ве­сно­сти око то­га ка­ко ће се све окон­ча­ти. Струч­ња­ци су стре­пе­ли да је сам чин ње­ног пре­ба­ци­ва­ња из је­дри­ли­це на ве­ли­ки брод ве­о­ма ри­зи­чан уз ве­ли­ке та­ла­се и јак ве­тар, али се све ипак срећ­но за­вр­ши­ло.

Али, да ли је тре­ба­ло и да поч­не?

Не би сва­ка­ко да ова ти­неј­џер­ка на то ни­је под­стак­ну­та и охра­бре­на од ро­ди­те­ља. „Аме­рич­ка де­вој­ка”, уз­но­си­ли су је не­ки ме­ди­ји кра­јем про­шле го­ди­не, дру­га од сед­мо­ро де­це (мај­ка јој упра­во оче­ку­је осмо) у по­ро­ди­ци ко­ја во­ли мо­ре и жи­ви од по­прав­ке бро­до­ва. Њен ста­ри­ји брат Зак је, уоста­лом, са 17 го­ди­на та­ко­ђе об­и­шао свет у је­дри­ли­ци, пу­то­вао је го­ди­ну да­на, та­ко­ђе сам, али је че­сто при­ста­јао, та­ко да је ње­го­во је­дре­ње не­ка­ко би­ло ма­ње ри­зич­но.

Про­шлог ме­се­ца дру­га ти­неј­џер­ка, Аустра­ли­јан­ка Џе­си­ка Вот­сон, са­мо пет ме­се­ци ста­ри­ја од Еби, ус­пе­ла је у истом на­у­му, ма­да јој ре­корд оспо­ри­ле је­дри­ли­чар­ске асо­ци­ја­ци­је, јер ни­је ис­пу­ни­ла услов да пре­ва­ли нај­ма­ње оно­ли­ко ми­ља ко­ли­ко има еква­тор – пут је скра­ти­ла пу­ту­ју­ћи кра­ћим, ју­жним упо­ред­ни­ци­ма.

На пи­та­ње за­што су је пу­сти­ли на овај пут ко­ји је био на иви­ци тра­ге­ди­је, Еби­на мај­ка је од­го­во­ри­ла: „Тра­ге­ди­ја је увек мо­гу­ћа – мо­же да јој се до­го­ди и док се уве­че вра­ћа ку­ћи у ауто­мо­би­лу са дру­га­ри­ца­ма”. „И је­дре­ње и жи­вот су опа­сни”, оце­нио је пак њен отац.

Аустра­ли­ја­нац Јан Кир­нен, је­дри­ли­чар ко­ји је пу­то­вао око све­та и ко­ји зна шта све то под­ра­зу­ме­ва, сма­тра да 16-го­ди­шња­ци ни­су у ста­њу да са­мо про­це­не да ли су спо­соб­ни за ову вр­сту ис­ку­ше­ња. „На­ма су по­треб­ни аван­ту­ри­сти, али тре­ба­ло би за­бра­ни­ти аван­ту­ри­зам ко­ји угро­жа­ва и спа­си­о­це”.

Уз по­ме­ну­ти фран­цу­ски брод, опе­ра­ци­ју спа­са­ва­ња од са­мог по­чет­ка пред­во­ди­ла је Аустра­ли­ја, ко­ја је по по­мор­ским кон­вен­ци­ја­ма, за­јед­но са Њу Зе­лан­дом и Чи­ле­ом над­ле­жна за ову вр­сту ми­си­ја на ју­жној по­лу­лоп­ти. Тро­шак, ко­ји мо­же да до­стиг­не и ми­ли­он до­ла­ра, пла­ти­ће аустра­лиј­ски по­ре­ски об­ве­зни­ци.„Из­гле­да да је по­ста­ло мо­да да ма­ло­лет­ни­ци пло­ве око све­та”, оце­на је бри­тан­ског је­дри­ли­ча­ра То­ни Бу­шма­ра, ко­ји је у слич­ном по­ду­хва­ту спа­сен на­до­мак Аустра­ли­је 1997, по­што је пре то­га пет да­на про­вео у пре­вр­ну­тој је­дри­ли­ци. Он и дру­ги по­зи­ва­ју да се ова­кве аван­ту­ре ви­ше не пред­у­зи­ма­ју без аде­кват­не по­ли­се оси­гу­ра­ња ко­ја би по­кри­ла спа­си­лач­ке тро­шко­ве.

Ре­дак­ци­ја Ги­ни­со­ве књи­ге ре­кор­да је ина­че са­оп­шти­ла да због ри­зич­но­сти ова­квих аван­ту­ра, ви­ше не­ће офи­ци­јел­но ре­ги­стро­ва­ти ка­те­го­ри­ју „нај­мла­ђег” је­дри­ли­ча­ра ко­ји је опло­вио свет. Суд у Хо­лан­ди­ји је зва­нич­но за­бра­нио јед­ној 14-го­ди­шња­ки­њи да, упр­кос до­зво­ле ро­ди­те­ља, кре­не са­ма на је­дре­ње око све­та.

Тек ће се ви­де­ти са ка­квим ће мен­тал­ним тра­у­ма­ма Еби Са­дер­ленд сти­ћи ку­ћи, знат­но пре сеп­тем­бра да је оса­ла у је­дри­ли­ци. Сад је ка­сно да се пи­та да ли је тре­ба­ло све то да за­по­чи­ње: због ме­диј­ске сла­ве, или оно­га дру­гог.

Јер све ово ни­је ни без ко­мер­ци­јал­не стра­не: на сај­ту ab­bu16.com ве­ли­ка је по­ну­да по­сте­ра, ма­ји­ца, јак­ни, па­ти­ка и оста­ле ро­бе са ње­ним име­ном и зна­ком ње­ног је­дре­ња­ка.

Она је­сте хра­бра де­вој­ка, али ће се још ду­го рас­пра­вља­ти да ли је оно че­га се ла­ти­ло би­ло па­мет­на од­лу­ка.