Враћање мозгова у Србију

У сле­де­ће че­ти­ри го­ди­не Ср­би­ја ће у ис­тра­жи­ва­че, про­гра­ме и опре­му уло­жи­ти 800 ми­ли­о­на евра, чи­ме ће удво­стру­чи­ти до­са­да­шња ула­га­ња – са 0,3 на 0,6 од­сто бру­то до­ма­ћег про­из­во­да. А већ 2015. до­сти­ћи при­жељ­ки­ва­них и нео­п­ход­них је­дан од­сто, што је је­дан од зах­те­ва за укљу­че­ње у Европ­ску уни­ју.

Кључ­ни циљ на­ја­вље­ног по­ду­хва­та без прем­ца је­сте да се успо­ри „од­лив мо­зго­ва” и вра­ти у зе­мљу не­ко­ли­ко сто­ти­на нај­да­ро­ви­ти­јих.

Чи­ме ће­те при­ву­ћи на­ше вр­хун­ске ис­тра­жи­ва­че из ра­се­ја­ња, што се на­ве­ли­ко раз­гла­ша­ва? Ка­ко ће­те, у ра­зум­ним гра­ни­ца­ма, за­др­жа­ти нај­да­ро­ви­ти­је свр­ше­не ви­со­ко­школ­це (а и сред­њо­школ­це) да не оду?

То је де­це­ни­ја­ма ве­о­ма те­жак иза­зов, за­то не тре­ба оче­ки­ва­ти пре­о­крет пре­ко но­ћи. Бит­но је да се укљу­чи­мо у нај­ва­жни­ји рат ове де­це­ни­је – рат за та­лен­те. Илу­зор­но је ми­сли­ти да ће се ма ко вра­ти­ти уко­ли­ко и да­ље по­сто­ји не­по­ти­зам, се­лек­ци­ја струч­ња­ка кроз пар­тиј­ске или не­ке дру­ге ве­зе. На­ши вр­хун­ски на­уч­ни­ци у све­ту по­ста­вља­ју два пи­та­ња: ка­ква је еко­ном­ска си­гур­ност у зе­мљи и ка­кво је обра­зо­ва­ње за њи­хо­ву де­цу?

У јав­ном по­зи­ву за на­уч­не про­јек­те пред­ви­ђе­но је, пр­ви пут, да еки­пе до­би­ју до­дат­не бо­до­ве, уко­ли­ко укљу­че на­ше из ди­ја­спо­ре. На­по­кон, из­дво­ји­ли смо 20 ми­ли­о­на евра из по­вољ­ног кре­ди­та Европ­ске ин­ве­сти­ци­о­не бан­ке за по­вра­так не­ких звуч­них име­на. Пр­ви при­ме­ри мо­ра­ју би­ти успе­шни, а нај­бо­ља га­ран­ци­ја за то је да са со­бом до­не­су про­јек­те и до­ве­ду ви­со­ко­тех­но­ло­шке ком­па­ни­је.

Зна ли се, уоп­ште, ко­ли­ко је љу­ди с ви­со­ком шко­лом, па и на­уч­ним зва­њем, на­пу­сти­ло зе­мљу?

На­жа­лост, не по­сто­је по­у­зда­ни по­да­ци. Ка­да пи­та­те де­ка­не во­де­ћих фа­кул­те­та или ди­рек­то­ре ин­сти­ту­та или пред­у­зе­ћа, јед­но­став­но не зна­ју јер се ни­ка­да ти­ме ни­су по­за­ба­ви­ли. У ми­ни­стар­ству смо већ на­пра­ви­ли ба­зу у ко­јој се, за са­да, на­ла­зи 500 име­на, а то је са­мо по­че­так. У све­ту, а и код нас, око 70 од­сто ви­со­ко­о­бра­зо­ва­них од­ла­зи у САД, Ка­на­ду и Аустра­ли­ју. У про­те­клих де­сет го­ди­на стал­ну рад­ну ви­зу с ви­со­ким обра­зо­ва­њем до­би­ло је око 10.000 љу­ди ко­ји су на­пу­сти­ли Ср­би­ју. Ве­о­ма је ва­жно при­ме­ти­ти да се од­ла­зак знат­но ус­по­рио: са 1.500 на 300-400 го­ди­шње!

Ко­ли­ко их је оти­шло де­ве­де­се­тих?

Од 20.000 до 30.000. Да­ле­ко смо од фа­мо­зних по­ла ми­ли­о­на, јер смо тих го­ди­на има­ли око 600.000 фа­кул­тет­ски обра­зо­ва­них. То би зна­чи­ло да су сви оти­шли, што на­рав­но зна­мо да ни­је тач­но. У кон­так­ти­ма с ди­ја­спо­ром фо­ку­си­ра­ни смо на три те­ме – ин­фор­ма­тич­ке тех­но­ло­ги­је (40 од­сто на­уч­не ди­ја­спо­ре), при­род­но­ма­те­ма­тич­ке на­у­ке (20) и би­о­ме­ди­ци­на (20).

Ве­ру­је­те ли да ће их се на де­се­ти­не, ако не и сто­ти­не, вра­ти­ти? Има ли код нас пра­вих ис­тра­жи­вач­ких иза­зо­ва и усло­ва?

Уз усло­ве у пред­сто­је­ћем на­уч­ном ци­клу­су ко­ји во­де ка си­стем­ском по­ве­зи­ва­њу ма­ти­це и ра­се­ја­ња тра­жим од на­ших ис­так­ну­тих при­вред­ни­ка и на­уч­ни­ка име­на љу­ди за ко­је ми­сле да би им њи­хов по­вра­так мно­го зна­чио. Већ имам ли­сту од пе­де­се­так име­на. Мо­ра­мо у из­ме­на­ма и до­пу­на­ма За­ко­на о ви­со­ком обра­зо­ва­њу ус­по­ста­ви­ти ста­тус го­сту­ју­ћег про­фе­со­ра на тро­ме­сеч­је, се­ме­стар или го­ди­ну, и та­ко охра­бри­ти за­ин­те­ре­со­ва­не. По­ме­ну­ћу три при­ме­ра: Де­јан Илић (20 го­ди­на на че­лу нај­ве­ће не­мач­ке фа­бри­ке ба­те­ри­ја „Вар­та”, а са­да са­вет­ник пред­сед­ни­ка Бо­ри­са Та­ди­ћа), Ми­о­драг Стој­ко­вић (у род­ном Ле­сков­цу во­ди кли­ни­ку за ле­че­ње сте­ри­ли­те­та, а у Кра­гу­је­вац до­во­ди свет­ски при­зна­ти ча­со­пис „Стем селс” са им­пакт фак­то­ром 7) и Љи­ља­на Кун­да­ко­вић (ра­ди­ла у МИТ-ију, а од овог ме­се­ца би­ће ди­рек­тор но­вог Фон­да за ино­ва­ци­о­ну де­лат­ност Ср­би­је).

Ко­ме су на­ме­ње­ни бу­ду­ћи ста­но­ви зи­да­ни др­жав­ним нов­цем? У ко­јој се то још зе­мљи та­ко ра­ди?

У по­чет­ку сам био про­тив нов­цем за на­у­ку. Ме­ђу­тим, по­сле го­ди­ну и по да­на и мла­ди и при­зна­ти на­уч­ни­ци у Ср­би­ји и у ди­ја­спо­ри ка­жу да им то мно­го зна­чи, ис­по­ста­ви­ло се да је то је­дан од на­чи­на да се на­до­ме­сте ма­ње пла­те. Ова­кав прин­цип при­ме­њен је у Ки­ни и дру­гим зе­мља­ма ко­је вра­ћа­ју струч­ња­ке у ма­ти­цу. Ста­но­ве ће­мо гра­ди­ти у Бе­о­гра­ду, Но­вом Са­ду, Ни­шу и Кра­гу­јев­цу. Управ­ни од­бор Бан­ке за раз­вој Евро­пе одо­брио нам је 35 ми­ли­о­на евра, од ко­јих је 10 за стам­бе­ну из­град­њу и 25 за опре­му.

Шта зна­чи уво­ђе­ње ино­стра­ног оце­њи­ва­ња бу­ду­ћих ис­тра­жи­вач­ких про­гра­ма? Ко ће пред­ла­га­ти и би­ра­ти ре­цен­зен­те?

Што се ти­че при­род­но­ма­те­ма­тич­ких и ме­ди­цин­ских на­у­ка, ова­кав на­чин оце­њи­ва­ња уве­ден је у прет­ход­ном ци­клу­су. Ма­да је у по­чет­ку би­ло от­по­ра, мо­рам ре­ћи да то у ма­лој сре­ди­ни омо­гу­ћа­ва да се из­бег­не не­по­ти­зам, су­рев­њи­вост и љу­бо­мо­ра. За сва­ки про­је­кат по­сто­ја­ће три ре­цен­зен­та – је­дан до­ма­ћи, ко­га би­ра ма­тич­ни од­бор, и два ино­стра­на – је­дан из ли­сте ко­ју еки­па ну­ди, а дру­гог би­ра­ју ми­ни­стар­ство и ма­тич­ни од­бо­ри не­за­ви­сно од пред­ла­га­ча. Уве­ли­ко се до­го­ва­ра­мо са Европ­ским ис­тра­жи­вач­ким цен­тром, а до­би­ли смо по­твр­ду за уче­шће ита­ли­јан­ских, аустриј­ских, не­мач­ких и аме­рич­ких ре­цен­зе­на­та. Укуп­но 500 из ино­стран­ства.

У на­уч­ној за­јед­ни­ци сечу­је да је вла­ди­на Стра­те­ги­ју на­уч­но-тех­но­ло­шког раз­во­ја до 2015. спи­сак же­ља?

Ни­ка­да се у Ср­би­ји ни­је оску­де­ва­ло у сум­њи. Ова стра­те­ги­ја ни­је ка­би­нет­ски акт, она је пред­ста­вље­на 30. ју­на и до кра­ја но­вем­бра про­шле го­ди­не би­ла је пред­мет ши­ро­ке јав­не рас­пра­ве. Мо­рам ре­ћи да по­је­дин­ци ко­ји се по­кат­кад огла­ша­ва­ју у ме­ди­ји­ма го­то­во по пра­ви­лу ни­су уче­ство­ва­ли у јав­ној рас­пра­ви и ни­су ни­шта пред­ло­жи­ли на на­шем сај­ту. Ус­по­ста­ви­ли смо три сту­ба да стра­те­ги­ја не бу­де са­мо скуп ле­пих же­ља. Пр­ви је стра­те­ги­ја с при­о­ри­те­ти­ма и ну­жни за­ко­ни, и за то је из­дво­је­на око тре­ћи­на бу­џе­та.

Дру­ги, до­дат­не по­е­не за укљу­чи­ва­ње на­ших на­уч­ни­ка из ди­ја­спо­ре и за мла­де ис­тра­жи­ва­че (уз по­зив ис­так­ну­тим по­је­дин­ци­ма до 35. го­ди­не има­ју свој про­је­кат).

И тре­ћи, ван­бу­џет­ски но­вац – већ смо обез­бе­ди­ли 260 ми­ли­о­на евра – 200 од Европ­ске ин­ве­сти­ци­о­не бан­ке, 35 од Бан­ке за раз­вој Са­ве­та Евро­пе и 25 ми­ли­о­на из фон­до­ва. То је ве­ћи део од укуп­но 400 ми­ли­о­на ко­је ће­мо утро­ши­ти на по­бољ­ша­ње на­уч­не и тех­но­ло­шке ин­фра­струк­ту­ре.

Да ли је ико, пре ње­не из­ра­де, про­у­чио у ка­квом је ста­њу до­ма­ћа на­у­ка (и ви­со­ко обра­зо­ва­ња)? Има ли до­вољ­но ме­ђу­на­род­но при­зна­тих ис­тра­жи­ва­ча да стра­те­ги­ју спро­ве­ду у де­ло? Ка­да је по­пи­са­на, бар, нај­ску­пља ис­тра­жи­вач­ка опре­ма?

Не сме­мо до­пу­сти­ти да се, на при­мер, де­си да део ис­тра­жи­вач­ке опре­ме бу­де не­рас­па­ко­ван или се ма­ло ко­ри­сти. А у про­те­клих 20-30 го­ди­на ни­је на­ба­вља­на јер се ни­је има­ло па­ра. Са­да је вре­ме да се то ме­ња. Већ смо по­пи­са­ли све што је ку­пље­но нов­цем из На­ци­о­нал­ног ин­ве­сти­ци­о­ног пла­на и об­ја­ви­ли на сај­ту Ми­ни­стар­ства на­у­ке. У овом по­зи­ву се пр­ви пут уз про­је­кат пред­ла­же ну­жна опре­ма. Ис­тра­жи­вач­ке еки­пе пред­ла­жу про­је­кат, уче­сни­ке и опре­му и то је под­ло­жно ре­цен­зи­ји. Ујед­но же­ли­мо да из­бег­не­мо ку­по­ви­ну нај­ску­пље опре­ме, опре­му без про­јек­та и про­јек­те без опре­ме и по­тро­шног ма­те­ри­ја­ла.

Ко­ли­ко ће нов­ца би­ти уло­же­но у сле­де­ћој пе­то­лет­ки и у ко­ја кључ­на ис­тра­жи­ва­ња? Из ко­јих раз­ло­га Ср­би­ја го­ди­на­ма из­два­ја са­мо 0,3 од­сто из др­жав­ног бу­џе­та? Зар ни­је тре­ба­ло ра­ни­је тај по­сто­так по­ви­си­ти?

По­зив пот­пи­сан 23. ма­ја пред­ви­ђа да се у сле­де­ће че­ти­ри го­ди­не у про­јек­те уло­жи 400 ми­ли­о­на евра из бу­џе­та и исто то­ли­ко из ван­бу­џет­ских из­во­ра. Дру­гим ре­чи­ма, ула­га­ња ће се по­ве­ћа­ти са 0,3 на 0,6 од­сто бру­то до­ма­ћег про­из­во­да! Да ли је то тре­ба­ло ура­ди­ти ра­ни­је? Сва­ка­ко. Ми­слим да је ја­сно ме­ри­ло озбиљ­но­сти на­ше зе­мље да из­два­ја­ње за на­у­ку и тех­но­ло­ги­ју из свих из­во­ра, др­жав­них и при­ват­них, по­ве­ћа и до­стиг­не је­дан по­сто БДП-а до 2015. го­ди­не, а два до 2020. Оче­ку­јем да се до­не­се но­ви за­кон о за­ду­жби­на­ма ко­ји ће имућ­ним љу­ди­ма и фон­да­ци­ја­ма да­ти олак­ши­це ако ула­жу у на­у­ку.

Што се ти­че при­о­ри­те­та, оче­ку­јем да тре­ћи­на из бу­џе­та бу­де усме­ре­на у ве­ли­ке ин­тер­ди­сци­пли­нар­не про­јек­те ко­је по­кри­ва­ју се­дам при­о­ри­тет­них обла­сти с 31 те­мом.

Ка­ко ће­те мре­жу ис­тра­жи­вач­ких уста­но­ва учи­ни­ти де­ло­твор­ном, ако са­ми ис­тра­жи­ва­чи при­зна­ју да не зна­ју шта се све у њи­хо­вој обла­сти код нас ра­ди? А тек да се об­је­ди­не и из­бег­ну по­на­вља­ње истог (или слич­ног) на ви­ше ме­ста?

Из­не­на­дио сам се ка­да сам са­знао да се по­је­дин­ци ни­ка­да ни­су сре­ли. У Ср­би­ји с 8.600 ис­тра­жи­ва­ча то се не сме ви­ше до­зво­ли­ти. Но­ви по­зив пред­ви­ђа да у гру­пи бу­де нај­ма­ње се­дам ис­тра­жи­ва­ча, а у ин­тер­ди­сци­пли­нар­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма, ба­рем, 15. Крај­ње је вре­ме да оства­ри­мо кри­тич­ну ма­су та­мо где је то по­треб­но. Ни­ко ме не­ће убе­ди­ти да је­ди­но не тре­ба да се про­ме­ни мре­жа ин­сти­ту­та ко­ја се ни­је ме­ња­ла у ми­ну­лих 35 го­ди­на!

Ме­ђу на­уч­ни­ци­ма се чу­је да је На­ци­о­нал­ни са­вет све­ден на ми­ни­стро­во са­ве­то­дав­но те­ло?

Са­вет је нај­ви­ше те­ло ко­је обез­бе­ђу­је кон­тро­лу ква­ли­те­та. За раз­ли­ку од прет­ход­них, ми­ни­стар ни­је члан. Ве­о­ма сам сре­ћан што пр­ви пут има­мо пред­став­ни­ке при­вре­де, „Хе­мо­фар­ма” и „Те­ле­но­ра”, а и јед­ног стран­ца. Са­вет сва­ке го­ди­не до­ста­вља вла­ди из­ве­штај о ста­њу у на­у­ци. Прет­ход­ни ни­је пред­ло­жио ни­је­дан про­грам. Са­вет са­ве­ту­је и кон­тро­ли­ше, а ми­ни­стар­ство спро­во­ди по­ли­ти­ку за ко­ју је на­род де­мо­крат­ски гла­сао.

Ве­ру­је­те ли да ће Ср­би­ја у 2015. из­два­ја­ти је­дан од­сто из бу­џе­та за на­у­ку? Мо­же­те ли за­ми­сли­ти ка­ко ће та­да из­гле­да­ти ов­да­шња на­уч­на за­јед­ни­ца?

Да не ве­ру­јем не бих пред­ло­жио, а пр­ви ко­рак је удво­стру­че­ње са 100 на 200 ми­ли­о­на евра од иду­ће го­ди­не. Уве­рен сам да ће­мо до­сти­ћи је­дан од­сто 2015. Ка­ко ће та­да из­гле­да­ти на­уч­на за­јед­ни­ца? Оче­ку­јем да ће об­ја­вљи­ва­ти три пу­та ви­ше ме­ђу­на­род­но при­зна­тих на­уч­них ра­до­ва, да ће при­ли­чан број на­уч­ни­ка ра­ди­ти у при­ват­ном сек­то­ру, да ће­мо има­ти не­ко­ли­ко про­из­во­да ко­је ће­мо из­во­зи­ти за­хва­љу­ју­ћи па­тен­ти­ма до­ма­ће на­у­ке и тех­но­ло­ги­је и да ће од пет до де­сет зна­чај­них тех­но­ло­шких ком­па­ни­ја до­ћи у Ср­би­ју.