Насеље у три хоризонта

ЧАЧАК – Археолошка истраживања на Градини, овог лета усмерена ка одређивању обима античког града који је ту постојао, показала су да је био већи него што се претпостављало. Откривено је јужно подграђе, брањено посебним бедемом са две куле, и испраћено око 180 метара утврде која је штитила насеобину наших давних претеча.

– Споменички потенцијал Градине на Јелици, осам километара југозападно од Чачка, јесте непорецив, и због тога је већ сачињен елаборат о њеном уређењу у археолошки парк и излетиште. Ове године је, захваљујући Министарству за капиталне инвестиције, пробијен макадамски пут до налазишта, стављени су у изглед уређење стаза и конзервација, док је изложба налаза предвиђена за крај идуће године, у Народном музеју у Чачку – рекао је јуче на Градини професор др Михаило Милинковић са Филозофског факултета у Београду, руководилац пројекта.

Још се не зна право име древног места, насељаваног у три хоризонта. Најпре у старијем гвозденом добу (8–7 век п. н. е.), затим у рановизантијском раздобљу (6. и почетак 7. века н. е.) кад је на овом месту подигнут град, док трагови из раног средњег века поручују да је, у то доба, овде било мање словенско насеље.

– До сада најзначајније откриће је град из шестог, и можда почетка седмог века наше ере, највероватније основан у време цара Јустинијана (527–565). Као значајан центар, Градина је покривала територију од око 15 до 20 хектара, што је сврстава међу највеће такве локалитете у Србији – каже Милинковић.

У најбоља времена град је имао сигурно две хиљаде душа, можда и више, бројношћу надмашујући данашњу, оближњу Гучу. У њему је саграђено бар пет цркава, једна са крстионицом. Највиша тачка утврђеног града (846 метара надморске висине) припадала је владичанском двору (17 са 13 метара) чији темељи су откопани.

– Открили смо неколико резиденцијалних објеката, стамбених зграда, радионица, мали комплекс за прераду метала. Овде је био дом занатлија, трговаца, пронађена је и амфора северноафричког порекла сведочећи да се становништво, које је овде живело пре 1.400 година, користило том амбалажом за превоз добара као што су маслиново уље или вино. То је последњи одсјај античког, медитеранског начина живота на немирном северном Балкану, после чега продиру германска, словенска племена и Авари – навео је професор.

Град је запаљен на почетку седмог века и можда су то учинили баш Авари, чија је стрелица пронађена на пепелишту. Неколико деценија касније населили су га наши преци Словени, поравнали шут и вероватно сачинили привремене кровове, оставши до краја деветог, можда почетка десетог века. Ту је био крај уређеном животу на Градини.

У овогодишња ископавања која још трају, укључено је десеторо истраживача. Усредсредили су се на једну од пет цркава, дугачку 23 метра, са очуваним зидовима високим два и по метра, и траговима фресака. Ове године откривена је и још једна гробница на свод, где је сахрањено седам индивидуа.

У једном гробу пронађена је копча од легуре сребра са оловом или неким другим металом, по типу до сада јединствена у Србији јужно од Саве и Дунава, начињена у другој половини шестог века. Поред ње остао је и оков од исте легуре, чудноват, са представом две голубије главе. Са овог места потиче ранији случајни налаз моштохранилице у облику саркофага, на којој латински пише да садржи мошти светих Петра, Павла и Јована, а сада је на чувању у Земаљском музеју у Сарајеву.

У току летошњих радова довршава се и ископавање једне стамбене зграде при врху Градине са остацима германске и словенске грнчарије. Као и грађевине дугачке 12 метара, са зидовима од два метра, где су пронађени делови застакљених прозора, кључеви, прешљенак за вретено и уломци керамике.

Делфина Рајић, директор Народног музеја у Чачку, саопштила је да се Градина, са прекидима, истражује још од 1984. године, и да је радове ове године финансирало Министарство за културу. Професор Милинковић оценио је овогодишњу кампању једном од најплоднијих.