Извоз у сенци увоза

Јачање динара у односу на евро, нарочито у последњих месец дана, мршти извознике, али је веома привлачно за увознике због чега, упозоравају економисти, поново расте спољнотрговински дефицит. Сви су изгледи да ће наша валута и у наредном периоду бити јака, али колико дуго за сада нико не може да предвиди. Било би, међутим, сматрају стручњаци које смо јуче питали шта мисле о слабостима јаког динара, логично да му се вредност усклађује са кретањем инфлације на нашем тржишту, као и на тржиштима са којима Србија највише тргује. Јер, једино тако може се доћи до колико-толико реалног курса динара и евра.

– Раст вредности динара је непожељна, али готово неизбежна последица прилива капитала. Томе, истина, не доприноси само велика понуда девиза него је делом последица и општег раста продуктивности. У апрецијацији, као разлици у динамици цена и курса садржано је и отклањање ценовних диспаритета (струја, нафтни деривати, лекови...). Када кажем непожељна, то значи да је садашња апресијација динара у потпуности последица прилива капитала, односно односа понуде и тражње на девизном тржишту. Понуда на девизном тржишту у овом месецу највећим делом потиче од банкарских позајмица у иностранству које банке експанзивно нуде, као и прилива девиза по разним основама – каже др Миладин Ковачевић, сарадника Месечних анализа и трендова.

Проблем који се јавља у земљама у транзицији, а ми смо типична, видљив је на питању девизног курса и камата. У исто време са апрецијацијом опстају високе камате или чак њихов раст, а пожељан је тренд снижавања.

– У позадини проблема тврдокорног дефицита је наслеђена структура привреде. С једне стране, подинвестициона привреда и инфраструктура у прошлости сада траже обимне инвестиције. Тиме је потакнута тражња за капиталом што изазива високе камате. С друге, да би понуда капитала била измирена у обиму тражње, пожељно би било да камате падају – објашњава Ковачевић.

Вредност динара не расте, како истиче др Јуриј Бајец, због суштинских промена у расту и квалитету привреде, продуктивности и међународне конкурентности. Динар би био  јак када би наш извоз чинио 50 а не 28 одсто у бруто домаћем производу. Наш динар би био стварно јак када би спољнотрговински дефицит, као и текући платни биланси били мањи, а свега тога нема.

Да је апрецијација динара неизбежна доказ су, слаже се и др Бошко Живковић, искуства других земаља. Главни узроци томе јесу промене равнотеже на тржишту, односно излазак из опште оскудице девиза у стање њихове обимне понуде у реалном сектору.

А шта су главни проблеми?

Најпре, што се апрецијација догађа великим делом под утицајем увоза акумулације, односно задуживања банака у иностранству. То је истовремено, упозорава Живковић, извор првог ризика – шта ће се дешавати са курсом када почне отплата дугова. Искуства показују да у условима када се капитал убрзано повлачи по правилу следи још бржа депрецијација. Други проблем је двовалутни карактер нашег монетарног система који компликује претходни и чини монетарну политику скупом и компликованом.

– Највећи трошак одржавања стабилности цена у том амбијенту јесу високе камате у динарској зони, али су те мере НБС у овом тренутку неизбежне. Трећи проблем делује на средњи рок. Уколико се апрецијација увећава, онда се увећава и вероватноћа за такозвани шпекулативни удар на неку валуту – истиче др Живковић.

Јачање динара има значајне реперкусије на функционисање привреде Србије. Са макроекономског становишта, слаже се и др Хасан Ханић, декан Београдске банкарске академије, најважнији негативни ефекти су: пораст увоза, пад извоза и, следствено томе, дефицит у платном билансу. У којој мери ће јачање динара довести до пораста увоза зависи од еластичности домаће тражње увозних производа у односу на цене. Што је већи удео луксузних производа у укупном увозу, то је и већа тражња.

– У условима јачања динара предузећа која извозе за исту количину извезене робе добијају исту суму девиза, али мању динара. При непромењеним трошковима производње то доводи до смањења зараде, тако да се у условима јачања динара смањује интерес предузећа за извозом. Наравно, укупан ефекат јачања динара на смањење извоза у националним размерама зависи од еластичности домаће понуде извозних производа у односу на цену, те од могућности преусмеравања понуде са страних тржишта на домаће – каже др Ханић.

Јачање динара, међутим, како напомиње, има веома значајне позитивне ефекте на макроекономском плану. Свакако један од најзначајнијих позитивних ефеката је, закључује др Ханић, обарање инфлације.

-----------------------------------------------------------

Пад инфлације

Тренутно је овакав курс један од чинилаца смиривања цена због јефтиног увоза, али с друге стране представља додатни проблем извозницима. Решење је, по Бајецу, да се постепено иде на циљну инфлацију, која у наредне две-три године може да се смањи на пет одсто годишње, а курс динара постане слободан и уз наставак либерализације капиталних токова. Сада је благо усмеравајући курс који, по овом економисти, треба постепено напуштати и прећи на слободно формирање.