Сукоб на дипломатски начин

Академија за дипломатију и безбедност, која се будућим полазницима препоручује као "најкраћи пут" за стицање међународне каријере, успела је да уђе у сукоб са челним људима Факултета политичких наука у Београду и Министарством спољних послова Србије пре него што је и отворила врата првој генерацији својих полазника. На тај начин створен је почетни негативан имиџ високошколске установе која је од Министарства просвете и спорта уочи уписног рока добила одобрење за рад.

Вест о оснивању Академије пратила је најава о "елитном образовању будућих дипломата". Затим је у штампи, посредством агенције Танјуг, освануло наводно саопштење декана Факултета политичких наука Милана Подунавца који је оптужио нову академију да је основана корупцијом појединаца из Министарства просвете и са Факултета за безбедност.

Фантомско саопштење

Споменути су декан Факултета за безбедност и члан Републичке радиодифузне агенције Владимир Цветковић, доцент Зоран Драгишић и професори Милан Мијалковски и Радомир Милашиновић, који су, наводно, на име оснивања примили високе девизне надокнаде од Орхана Драгаша, једног од оснивача Академије.

Већ сутрадан, међутим, медијима је стигао допис са Факултета политичких наука у коме професор Подунавац обавештава јавност да ни он, ни било ко од овлашћених лица није у име Факултета потписао и послао објављени текст. Факултет је поднео кривичну пријаву како би се утврдило ко је послао фантомско саопштење и с којом намером.

Новоформирана академија привукла је пажњу атрактивним рекламама у којима се свим дипломцима те високе школе гарантује запослење у Министарству спољних послова Србије.

На овај маркетиншки трик реаговало је Министарство иностраних послова: "У електронским и у штампаним медијима Србије рекламира се нека Академија за дипломатију и безбедност, која уписује ’студенте’ и наплаћује школарину, уз тврдњу да је свима који заврше ту ’академију’ загарантовано запослење у Министарству спољних послова. Обавештавамо грађане, а пре свега жртве ове преваре, да та ’академија’ нема никакве везе са Министарством спољних послова. Нека надлежни органи испитају све остало, укључујући и проверу да ли је ова лажна Академија ’акредитована’ у Министарству просвете и спорта Владе Србије и називе државних органа, установа и политичких странака које стоје иза ње. Назив ове ’Академије’ и све остало што иде уз њу је удар на Министарство спољних послова Србије."

Као својеврсна одбрана Академије од, како се наводи, "напада који су стигли са Факултета политичких наука и Министарства иностраних послова", уследило је реаговање у виду огласа, објављеног у дневним новинама, а који су потписали представници страначких подмладака ДСС, ДС, Г 17 Плус, НС, СПО, СДП, СДПО и Санџачке демократске партије. У њему се, између осталог, наводи:

"Ми, представници подмлатка парламентарних странака у Србији и стипендисти Академије за дипломатију и безбедност, огорчени смо чињеницом да се напад на нашу школу, у којем су коришћене најбезочније лажи и подметања, изводи с позиција примитивне и опсесивне зависти оних који немају довољно интелектуалних капацитета да схвате како се у Србији ствари незадрживо крећу напред и да је заувек прошло време у којем је политичка подобност била предуслов за рад у области образовања."

Мало оштрије

Нимало дипломатски речник овог плаћеног огласа није био добра реклама за Академију. "Политика" и други медији проверавали су аутентичност овог текста, након чега се испоставило да у врховима наведених странака нико није био обавештен о огласу. Од саопштења су се јавно дистанцирали ДСС, СПО, ДС и Г17 плус. Председник омладине ДСС Борко Илић је рекао да су потписници саопштења чланови странака који имају стипендију академије и додао да Омладина ДСС не жели да се меша у спор између образовних институција и Министарства иностраних послова.

"Оно иза чега ми стојимо јесте да смо препоручили Драгана Даничића, који је и најмлађи члан Главног одбора ДСС, за стипендију, јер Академија има регуларну дозволу Министарства просвете за рад", казао је Илић.

Свака парламентарна странка добила је, како сазнајемо, могућност да пошаље једног стипендисту на школовање у Академији. Тако се на листи стипендираних, између осталих, нашао и Драган Даничић из ДСС. У изјави за "Политику", најмлађи члан Главног одбора ДСС-а је, на питање да ли је речник у објављеном саопштењу примерен дипломатском протоколу кога би будући дипломата требало да се придржава, одговорио да реченица јесте "мало оштрија", али да је не треба извлачити из контекста већ посматрати у оквиру околности које су пратиле цео случај. У том смислу, како каже Даничић, реченица се може схватити "као одговор на фантомска саопштења ФПН и непотписане реакције Министарства спољних послова".

Професор Никола Самарџић, продекан за наставу Академије за дипломатију и безбедност и функционер Либерално-демократске партије Чедомира Јовановића (који је, како незванично сазнајемо, и један од кандидата за декана ове установе), каже за "Политику" да ће се трудити да "реакције свих који представљају Академију у јавности буду не само пристојне и прецизне, већ и едукативне, како би се унапредио целокупан јавни дискурс".

"Ми не бежимо од правила и услова које намеће свако слободно тржиште, нити је на месту да се у јавним расправама врши дисквалификовање свих који учествују у овом пројекту, као што не би требало дисквалификовати ни постојеће институције као што су Министарство спољних послова и Факултет политичких наука", наглашава професор Самарџић.

Иначе, ова академија је почела да се рекламира у тренутку када је на сајту Министарства просвете (који је, како су више пута наглашавали, једини меродаван по питању акредитованих факултета и школа) објављено и који су то нови приватни факултети који су добили дозволе за рад, уз велику буру коју су у јавности подигли они који нису добили "зелено светло" просветних власти. Ни на једном, ни на другом списку није било Академије. У међувремену је издато и упозорење будућим бруцошима да проверавају ко има дозволу за рад, а ко не, што је унело додатну пометњу и сумњу међу оне који су се спремали за приватне студије.

Крајем јуна Национални савет за високо образовање је ипак саопштио да је у поступку добијања дозвола неколико виших школа. На овом списку била је и Академија за дипломатију. Уз њен назив, данас на сајту Министарства стоји решење са датумом – април 2006.

--------------------------------------------------------------------------

Школарина 4.660 евра

Да је Академија за дипломатију и безбедност пре свега намењена онима с дубљим џепом потврђује и школарина од 4.660 евра, колико кошта похађање два семестра. Својеврсну "олакшавајућу околност" представља могућност да се овај износ плати у пет рата или на кредит. Уколико се има у виду чињеница да студије на овој високошколској установи трају три године, није тешко доћи до цифре од скоро 14.000 евра коју је неопходно издвојити за стицање титуле дипломираног политиколога за дипломатију.

Најскупља приватна високошколска установа у Србији је, иначе, приватни медицински факултет, на којем година студија кошта 5.000 евра. На осталим факултетима школарина је око 1.500 евра, с тим што уметничке студије иду и до 4.000 евра.

--------------------------------------------------------------------------

"Ограда" британске амбасаде

Нову установу оснивачи су рекламирали у јавности као "британско-српски образовни пројекат", али амбасада Велике Британије у Београду о томе не зна ништа.

"Британска амбасада у Београду нема никакве везе са оснивањем, нити са активностима новоформиране Академије за дипломатију и безбедност. С обзиром на то да ни амбасада, ни Британски савет у Београду нису посредовали у евентуалним контактима ове академије са универзитетима у Великој Британији, не можемо да коментаришемо природу односа који су међу њима наводно успостављени", наводи се у допису амбасаде "Политици".