Насиље према старима посебно кажњавати

БЕОГРАД - Старије особе су жртве свих облика криминалитета и зато је нужно Кривичним закоником Србије санкционисати кривично дело насиља према старијој особи, као посебан облик насиља у породици, навела је проф. др Невена Петрушић у образложењу Препорука за унапређење правног оквира заштите старијих особа. „Ова измена Кривичног законика омогућила би адекватно санкционисање случајева насиља над старијим и немоћнијим члановима породице, који чине специфичну, осетљиву и рањиву друштвену групу”, рекла је Петрушићева.

Препоруке, које су већ достављене Влади Србије и надлежним министарствима, она је образложила за округлим столом на тему: „ Мој свет, твој свет, наш свет - свет без злостављања старијих” који је одржан у седишту Црвеног крста Србије.

Препоруке су сачињене на основу анализе домаћих, међународних и регионалних закона и резултата истраживања Црвеног крста и мреже „ХуманаС” (Хумана старост) о дискриминацији старијих људи у Србији.

Петрушићева је подсетила да је Кривичним закоником Србије (члан 193) инкриминисано „само запуштање и злостављање малолетника, али не и старијих особа, које су подложне разним видовима малтретирања и занемаривања”.

Старије људе злостављају и занемарију, како је навела, супружник, одрасла деца, чланови шире породице, старатељи, запослени у здравственим установама и социјалним службама.

Према нашем Кривичном законику (члан 196), „кршење породичних обавеза” односи се, међутим, само на понашање које је дефинисано „као остављање у тешком положају члана породице који није у стању да се сам о себи стара”, указала је Петрушићева. „Због таквог одређења, ово кривично дело не обухвата злостављање”, рекла је она објаснивши да се то кривично дело огледа у „сваком виду деловања које наноси бол, штету и непијатност старијој особи”.

Поред тога, кршење породицних обавеза односи се само на дела која чине чланови породице, али не и дуга лица, укључујући професионалце у здравственим установама, домовима за старе и социјалним центрима.

Петрушићева сматра да је, уз измене Кривичног законика, потребно израдити и усвојити Акциони план за примену Националне стратегије о старењу до 2015. године у чему треба да учествују надлежне институције, хуманитарне и невладине организације, али и саме старије особе.

У Препорукама је наведено и да је потребно старије људе подстаћи на оснивање различитих удружења и група за самопомоћ, осмислити и организовати националну кампању против њихове дискриминације.

Циљ кампање треба да буде елиминисање предрасуда и стереотипа у односу на старије особе, ширење свести о томе колико су својим радом, знањем и искуством допринели развоју друштва, рекла је Петрушићева.

Она је навела да је за заштиту старијих особа неопходно усвајање и примена Портокола по угледу на оне који се примењују у заштити деце од насиља, злостављања и занемаривања.

Србија мора да усвоји стандарде и стриктна правила рада и понашања професионалаца који пружају услуге старијима, али и њима самима треба да омогући да се добро упознају са властитим правима, као и обавезама установа које брину о њиховој заштити, истакла је Петрушићева.

Старијим, социјално угроженим особама, како је објаснила, треба обезбедити бесплатну правну помоћи у остваривању личних, имовинских и других права пред судовима и другим државним органима, као и у остваривању правне заштите од насиља, дискриминације и занемаривања.

Петрушићева је нагласила да треба иницирати и оснивање локалних прихватилишта за старије бескућнике и подстаћи хранитељство као један од облика збрињавања старијих, а у предмет Грађанско васпитање унети наставне јединице које се односе на међугенерацијску солидарност ради превазилажења раширених предрасуда у односу на старост и старије особе.