Nasilje prema starima posebno kažnjavati

BEOGRAD - Starije osobe su žrtve svih oblika kriminaliteta i zato je nužno Krivičnim zakonikom Srbije sankcionisati krivično delo nasilja prema starijoj osobi, kao poseban oblik nasilja u porodici, navela je prof. dr Nevena Petrušić u obrazloženju Preporuka za unapređenje pravnog okvira zaštite starijih osoba. „Ova izmena Krivičnog zakonika omogućila bi adekvatno sankcionisanje slučajeva nasilja nad starijim i nemoćnijim članovima porodice, koji čine specifičnu, osetljivu i ranjivu društvenu grupu”, rekla je Petrušićeva.

Preporuke, koje su već dostavljene Vladi Srbije i nadležnim ministarstvima, ona je obrazložila za okruglim stolom na temu: „ Moj svet, tvoj svet, naš svet - svet bez zlostavljanja starijih” koji je održan u sedištu Crvenog krsta Srbije.

Preporuke su sačinjene na osnovu analize domaćih, međunarodnih i regionalnih zakona i rezultata istraživanja Crvenog krsta i mreže „HumanaS” (Humana starost) o diskriminaciji starijih ljudi u Srbiji.

Petrušićeva je podsetila da je Krivičnim zakonikom Srbije (član 193) inkriminisano „samo zapuštanje i zlostavljanje maloletnika, ali ne i starijih osoba, koje su podložne raznim vidovima maltretiranja i zanemarivanja”.

Starije ljude zlostavljaju i zanemariju, kako je navela, supružnik, odrasla deca, članovi šire porodice, staratelji, zaposleni u zdravstvenim ustanovama i socijalnim službama.

Prema našem Krivičnom zakoniku (član 196), „kršenje porodičnih obaveza” odnosi se, međutim, samo na ponašanje koje je definisano „kao ostavljanje u teškom položaju člana porodice koji nije u stanju da se sam o sebi stara”, ukazala je Petrušićeva. „Zbog takvog određenja, ovo krivično delo ne obuhvata zlostavljanje”, rekla je ona objasnivši da se to krivično delo ogleda u „svakom vidu delovanja koje nanosi bol, štetu i nepijatnost starijoj osobi”.

Pored toga, kršenje porodicnih obaveza odnosi se samo na dela koja čine članovi porodice, ali ne i duga lica, uključujući profesionalce u zdravstvenim ustanovama, domovima za stare i socijalnim centrima.

Petrušićeva smatra da je, uz izmene Krivičnog zakonika, potrebno izraditi i usvojiti Akcioni plan za primenu Nacionalne strategije o starenju do 2015. godine u čemu treba da učestvuju nadležne institucije, humanitarne i nevladine organizacije, ali i same starije osobe.

U Preporukama je navedeno i da je potrebno starije ljude podstaći na osnivanje različitih udruženja i grupa za samopomoć, osmisliti i organizovati nacionalnu kampanju protiv njihove diskriminacije.

Cilj kampanje treba da bude eliminisanje predrasuda i stereotipa u odnosu na starije osobe, širenje svesti o tome koliko su svojim radom, znanjem i iskustvom doprineli razvoju društva, rekla je Petrušićeva.

Ona je navela da je za zaštitu starijih osoba neophodno usvajanje i primena Portokola po ugledu na one koji se primenjuju u zaštiti dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

Srbija mora da usvoji standarde i striktna pravila rada i ponašanja profesionalaca koji pružaju usluge starijima, ali i njima samima treba da omogući da se dobro upoznaju sa vlastitim pravima, kao i obavezama ustanova koje brinu o njihovoj zaštiti, istakla je Petrušićeva.

Starijim, socijalno ugroženim osobama, kako je objasnila, treba obezbediti besplatnu pravnu pomoći u ostvarivanju ličnih, imovinskih i drugih prava pred sudovima i drugim državnim organima, kao i u ostvarivanju pravne zaštite od nasilja, diskriminacije i zanemarivanja.

Petrušićeva je naglasila da treba inicirati i osnivanje lokalnih prihvatilišta za starije beskućnike i podstaći hraniteljstvo kao jedan od oblika zbrinjavanja starijih, a u predmet Građansko vaspitanje uneti nastavne jedinice koje se odnose na međugeneracijsku solidarnost radi prevazilaženja raširenih predrasuda u odnosu na starost i starije osobe.